Дејан Шошкић: Уместо предизборних поклона, држави су потребне стручне анализе и борба против корупције
Miroslav Antic
: Дејан Шошкић: Уместо предизборних поклона, држави су потребне стручне анализе и борба против корупције
Професор Економског факултета Дејан Шошкић оценио је за Н1 да се једнократна помоћ грађанима, најављена кроз ребаланс буџета, може тумачити као предизборни потез власти. Он сматра да јавна средства не би требало да се користе за краткорочне политичке ефекте, већ да би држава морала да одлуке о трошењу новца заснива на стручним анализама и дугорочном планирању.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић оцењује
да се најављена једнократна помоћ грађанима може тумачити као предизборни потез власти, којим се јавна средства користе за придобијање подршке бирача.
"То је потез који може да се тумачи као предизборни потез владајуће структуре, која на терет пореских обвезника жели да придобије симпатије одређених група гласача. То је у супротности са основним принципом слободног гласања - глас се не купује, нема притисака и уцењивања. То су ствари које су се код нас одомаћиле, а у супротности су са Уставом и законом“, каже он.
Говорећи о ребалансу буџета, Шошкић поставља питање како је могуће да држава одједном говори о "необично високим приходима“, уколико је буџет претходно био добро планиран.
"Зашто се онда не смањује огроман јавни дуг?"
Сматра да би, уколико постоје додатни приходи, требало отворити питање смањења јавног дуга.
"Живимо у једној ишчашеној ситуацији, у земљи чуда по многим основама. Па и по томе да неко сада говори да има необично високе приходе. Поставља се питање: зашто нисте добро планирали буџет, који су то високи приходи и по ком основу? Зашто се онда не смањује огроман јавни дуг, који је сада око 42 милијарде евра, а када је ова политичка структура почела да управља државом био је око 14,5 милијарди евра“, наводи Шошкић.
Одакле новац за једнократну помоћ грађанима?
На питање одакле новац за једнократну помоћ грађанима, саговорник Н1 истиче да је реч о јавним средствима, односно новцу који се добија из пореза и других давања грађана.
"То су јавна средства, новац долази из буџета, који се једним делом финансира од пореза и ПДВ-а који плаћамо сви. Ми сви пунимо тај буџет. Давати сада из буџета једне земље која је међу најсиромашнијима у Европи и која не може да се похвали неким привредним резултатима - где је ту основ?“, упитао је Шошкић.
"Располагање јавним средствима не може да буде последица индивидуалног хира некога ко је на власти"
Додаје да у озбиљним државама располагање јавним новцем не би смело да зависи од политичке воље појединаца, већ од јавне расправе, закона и дугорочног планирања.
"У озбиљним државама не може располагање јавним средствима да буде последица некаквог индивидуалног хира некога ко је тренутно на позицији моћи и одлучивања. Свака озбиљна држава жели да се о томе дебатује, да се усвоје закони, да се планира буџет, да се говори о томе како да се трајно поправи положај пензионера и социјално угрожених“, каже Шошкић.
Када је реч о томе да ли једнократна помоћ заиста решава проблеме грађана, он оцењује да такве мере могу да створе привремени утисак побољшања, али не и трајну промену.
"Да би трајно дошло до поправљања стања, морамо да имамо не само конкурентнију привреду, већ и земљу без корупције. То би ослободило додатна средства за многе намене“, објашњава Шошкић.
"За свако трошење морала би да постоји пуна транспарентност"
Говорећи о капиталним пројектима који су предвиђени ребалансом буџета, међу којима се наводе Експо и Национални стадион, Шошкић каже да би за свако велико јавно улагање морала да постоји потпуна транспарентност и озбиљна анализа економске оправданости.
"Шта ће нама неке непродуктивне инвестиције, стадиони? Прескачу се нормалне процедуре у изради тих пројеката. То је последица чињења које не сме тако да се обавља. Ово што данас живимо је илустрација не само за нас, већ и за друге земље, да знају како не треба да се ради“, наводи он.
Додаје да се кроз велика капитална улагања могу провући значајна средства чију је оправданост тешко проверити.
"Веома важна ствар је да одлучивање буде на бази стручних анализа", каже Шошкић.
Могући раст инфлаторног притиска због исплате једнократне помоћи?
Говорећи о могућем расту инфлаторног притиска због исплате једнократне помоћи на који стручњаци упозоравају, Шошкић објашњава да додатни новац код грађана може да повећа потрошњу, али да то не значи нужно и здрав економски раст.
"Када дате новац, посебно социјално најугроженијима, тај доходак се по правилу троши код куће. Ако немамо понуду коју наша привреда може да повећа, онда ће доћи до раста агрегатне тражње. Неки се надају да ће то повећати раст БДП-а, али наш раст суштински треба да буде у доменима који су конкурентни - индустријски производи, услуге које се извозе. Ту треба правити изворишта раста, а не делити предизборне поклоне, па да људи куповином у ограниченим условима креирају инфлаторне импулсе“, закључује он.
(Н1)