DA SE BOLjE RAZUMEMO

[Roma Virtual Network]

DA SE BOLjE RAZUMEMO

Promovisan Srpsko-romski rečnik, Bajrama Halitija

 

U Nedelji romske kulture, povodom Svetskog dana za kulturnu

raznolikost, promovisan je Rečnik srpsko-romskog jezika sa

gramatikom i pravopisnim savetnikom, autora Bajrama

Halitija. Izdavač Srpsko-romskog rečnika je novosadski

„Prometej“. Knjiga ima 765 strana i 50.000 pojmova.

 

    U Srbiji živi između 700.000 i 800.000 Roma. U Smederevu se procenjuje da ima blizu 10.000 stanovnika romske nacionalnosti.Povodom Svetskog dana za kulturnu raznolikost  partneri DILS/REF projekta ,, Inkluzivno obrazovanje Roma“ su nedelju od 16. do 22. maja ove godine proglasili Nedeljom romske kulture. U okviru te nedelje u četiri osnovne škole  Jovan Jovanović Zmaj, Dimitrije Davidović,  Jovan Cvijić, Branko Radičević-Lugavčina, organizovani su programi čiji su tematski sadržaji bili posvećeni kulturnom identitetu Roma.

 

U Narodnoj biblioteci Smederevo promovisan je Srpsko-romski

rečnik i održano predavanje iz istorije, kulture, jezika i

književnosti Roma danas.

Ono po čemu je ovaj rečnik drugačiji od ostalih nije samo brojnost reči i izraza, već i to što sadrži pravopisni savetnik. Prema rečima autora Bajrama Halitija, cilj ove knjige je da pruži zajednički osnov za razvijanje nastavnih planova i smernica za obrazovne programe, udžbenike i druge nastavne materijale, kao i ispite u školskim sistemima širom  Srbije.

Bajram Haliti je takođe istakao da je Srpsko-romski rečnik sa gramatikom i pravopisnim savetnikom namenjen, pre svega, onima koji su po svojoj profesiji dužni da pišu pravilno (novinarima, spikerima, prevodiocima, vaspitačima, nastavnicima, lektorima, službenicima u administraciji...)

Ovakvo izdanje je potrebno svima koji pišu, a koji pri pisanju nailaze na nedoumice koje neće moći da reše samo uz pomoć Gramatike romskog jezika ili Pravopisa romskog jezika. Na ovaj način će uz svaku reč i izraz iz Srpsko-romskog rečnika lako naći rešenje takvih nedoumica, s oznakama koje će ih uputiti na na odgovarajuće pravopisno ili gramatičko pravilo, što je dato u kratkom pregledu gramatike i pravopisa romskog jezika.

 

Ovo je još jedna u nizu promocija kulturnog nasleđa Roma koja ukazuje na jednakost i humanost u koje se uklapaju svi pokreti i oblici ljudskih kultura, rekao je Haliti. Takođe je istakao da je na ideju da izda rečnik došao za vreme sopstvenog školovanja, kada je nailazio na brojne poteškoće zbog dvojezične okoline.

Kako „Rom“ na romskom jeziku znači čovek, autoru je na promociji Rečnika u Smederevu, postavljeno pitanje da li je i zašto naziv Cigani, pogrdan za njegov narod.

 

Etimologija reči potiče od  grčkog izraza (athinganoi) „atcigane“ kako su Rome nazvali u Grčkoj, po njihovom dolasku 850. godine, što u slobodnom prevodu znači „ne dirajte ga, širi kugu i zarazu“.  Zbog toga se naziv Cigani smatra pogrdnim za Romsku nacionalnu zajednicu, objasnio je Bajram Haiti.

 

Istraživanja su pokazala da mladi Romi loše znaju maternji jezik, ili ga uopšte ne govore. Zahvaljujući rečniku srpsko-romskog jezika, svaki romski učenik imaće pouzdano sredstvo u unapređenju znanja romskog jezika i postići veći nivo pismenosti. Autora je vodila želja da narod kome pripada uhvati korak sa drugim narodima, jer Rečnik je temelj daljeg razvoja romskog jezika i on treba da stigne u sve javne institucije, pre svega biblioteke i škole koje pohađaju romska deca i gde postoje romski asistenti, čulo se na promociji Rečnika.

 

Rečnik srpsko-romskog jezika predstavlja kapitalno delo za nas Rome. Nije namenjen samo Romima već je ideja da ga koristi većinsko stanovništvo. Na taj način ćemo se bolje razumeti, naglasila je Đulijeta Sulić, viši referent za koordinaciju i rešavanje problema Roma, Gradseke uprave  Smederevo.

 

O autoru i Rečniku, govorili su Žarko Pavlović profesor srpskog jezika i književnosti i prof. Dragan Mrdaković, direktor Narodne biblioteke u Smederevu. Prisutni su bili u prilici da poeziju romskih autora čuju i na srpskom i na romskom jeziku.

ANTRFILE

Halitijev Srpsko-romski rečnik, prvi je romski rečnik u svetu, i  u mnogome unapređuje položaj romskog jezika. Svetska organizacija dijaspora i manjina (WDMO) proglasila je, prošle godine, Srpsko-romski rečnik, za knjigu godine. Autor rečnika Bajram Haliti dobio je nagradu "Tereza fon Jakob", koja se dodeljuje za najveća dostignuća i doprinose u poboljšanju položaja manjina i dijaspora i za jačanje mostova između manjina i većinskih naroda.

 

BIOGRAFIJA

 

Bajram Haliti, pravnik, publicista i novinar, generalni sekretar Svetskog kongresa Roma, rođen je 21. maja 1955. godine u Gnjilanu na Kosovu i Metohiji. Romske je nacionalnosti i jedan je od najboljih poznavalaca položaja Roma u svetu. Glavni je i odgovorni urednik informativnog lista na srpskom i romskom jeziku Ahimsa – Nenasilje. Predsednik je Novinsko -informativne agencije Roma u Srbiji i član Društva književnika Kosova i Metohije i Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih priznanja, između ostalih i povelje „Slobodan Berberski“ za književnost i novinarstvo, koja je prvi put (8. aprila 2002. godine) dodeljena SR Jugoslaviji, povodom  Međunarodnog dana Roma. Najpoznatij dela : „Romi, narod zle kobi“, „Dug prema istini“, „Nebeski prsten“,“Romi pred zidom smrti Aušvica“...

 

Organiyatori: Savez romskih nevladinih organizacija ,,Smederevski forum grada Smedereva” Dejan Stojković, predsednik i predsednik tima za inkluzivno obrazovanje Roma grada Smederava - Djulijata Sulić.