Дан броја π и Нова Година

[Nedeljko Stefanovic]

У суботу је дан броја π, па бих могао да одржим неко предавање ако има заинтересованих. Осим тога, тада је јулијанска Нова Година.

Гај Јулије Цезар је увео календар по коме је година почињала 1 марта, па је преступним годинама додаван дан фебруару као последњем месецу у години.

325 године је хришћанска црква на свом првом васељенском сабору усвојила тај календар као службени римски и тиме најраширенији календар.

Међутим, обзиром да 1. март хришћанима није значио ништа, а 1. јануар је Обрезање Христово, померили су Нову Годину на 1. јануар.

Но, због разлике од 13 дана у односу на грегоријански календар, јулијанска Нова Година пада 14. марта по грегоријанском календару.

[Miljan Kolcic]

Bila je to vise reforma postojeceg kalendara nego uvodjenje novog. Tacnije reforma koja je potrajala. Godina je pocinjala 1. marta i pre Cezara. Nakon dosta zbrke kalendar je doveden u normalu Julije Cezar je dosta doprneo ovoj reformi te kalendar nosi njegovo ime (Julijanski). Danas po njemu godina pocinje 13. januara (Julijanska).

U nastavku je deo clanka o kalendarima profesora Segana. Ceo clanak je dostupan na adresi: http://astro.matf.bg.ac.rs/oap/kalendari/kalend1.html

-----------------------------------------------
"Za mnoge savremene svetske institucije treba da zahvalimo starom Rimu, dok stari Rim deo svog institucionalnog stvaralaštva može da zahvali svojim predecesorima: Grčkoj, Egiptu, Vavilonu. Jedna od institucija nasleđenih od starog Rima je i solarni kalendar.

Izvorno, Rimljani su brojali godine od ''osnivanja grada'' (Rima), ab urbe condita, A.U.C. Ako taj trenutak pretočimo u tekući gregorijanski kalendar, to je 753. godina pre nove ere. Godina se sastojala od 304 dana svrstanih u 10 meseci od 30 i 31 dan; godina je počinjala u martu. Rimski vladar Numa Pompilius? je oko sto godina kasnije modifikovao ovaj kalendar napravivši godinu od 355 dana grupisanih u 12 meseci koji su naizmenično imali 30 i 29 dana plus jedan dan viška. Ovaj kalendar je zahtevao dodatni ''mesec'' ( Mercedinus) od 22 ili 23 dana svake druge godine, pri tome posle desetog meseca, decembra, uveden je jedanaesti mesec, Februar pa dvanaesti mesec, Januar.

U toku osvajanja Egipta, 48. godine p.n.e. Cezar je konsultovao Aleksandrijskog astronoma Sosigenes-a o promeni kalendara A.U.C. zbog njegove neadekvatnosti potrebama imperije. Kalendar koji je Cezar usvojio 46. g.p.n.e. bio je identičan kalendaru aleksandrijca Aristarchus-a iz 239. g.p.n.e. u kojem je godina imala 12 meseci tj. 365 dana, a svaka četvrta godina je imala 366 dana. Ne zna se kako je Aristarchus došao do ovog kalendara, ali pretpostavka je da je taj kalendar nastao u Vavilonu.

Sosigenes je predložio da godina 46. p.n.e. ima dve interkalacije (dodatka); prvi ili tekući dodatak od 23 dana, i drugi dodatak koji je trebao da dovede kalendar u sklad sa trenutkom prolećne ravnodnevice, tj. da se ona desi oko 25. marta. Tako je 46. g.p.n.e. imala oko 445 dana i nazivaa se godinom ''zbrke'' (konfuzije). Cezar je želeo da godina počne sa prolećnom ravnodnevicom ili sa zimskim solsticijem, ali zbog tradicije da se Senat sastaje svakog 1. januara, Cezar je na zahtev Senata napravio politički kompromis i prihvatio 1. januar za početak kalendarske godine. (Još 452. g.p.n.e. januar i februar su zamenili mesta).

Na žalost, rimski ''čuvari'' vremena nisu razumeli instrukcije za uvođeje prestupnih godina, pa su ih, umesto svake 4, uvodili na svake 3 godine. Nakupljenu grešku je eliminisao, po svemu sudeći, imperator Avgust, ukidanjem prestupnih godina u intervalu od 10. g.p.n.e. do 4. g.n.e. Prema tome, diskutabilno je koje su godine od 43. p.n.e. do 4. n.e. prestupne; poslednje analize pokazuju da je svaka treća godina počev od 43. p.n.e. do 10. p.n.e. bila prestupna, dakle 43., 40., 37., ... 10. Tada je Avgust ''suspendovao'' prestupne godine i ponovo ih uveo počev sa 4. g.n.e.

Konačno, u vreme Julija Cezara i Avgusta Cezara, dva meseca Quintilis i Sextilis su promenila ime u juli i avgust i, naravno, dobila maksimalnu dužinu od 31 dan. Tako se pojavio mesec Februar sa brojem od 28 dana običnih godina i 29 dana prestupnih godina (ali još se nije pojavio i 29. februar!?).

Julijanski kalendar se i danas koristi u istočno-hrišćanskoj crkvi kao osnovni kalendar za ređanje verskih praznika i događaja.

Dvadesetih godina XX stoleća, na zahtev Srpske pravoslavne crkve poznati srpski naučnik Milutin Milanković uradio je reformu Julijanskog kalendara koja je dovela do njegove samerljivosti sa prirodnim fenomenima na intervalu od 10000 godina, što je bolja samerljivost od Gregorijanskog kalendara za oko 2.2 puta.

Tom reformom se postiglo da se Gregorijanski i Novi julijanski kalendar poklapaju do 4099. godie, a od tada bi Novi kalendar bio tačniji od Gregorijanskog (pojavila bi se razlika od 1 dana). Kako se moglo i očekivati, predstavnici Istočne crkve nisu bili jedinstveni u prihvatanju ove reforme, a posebno je interesantno da i Srpska pravoslavna crkva ni do danas NIJE PRIHVATILA SVOJ PREDLOG!

Zbog posebnog značaja za našu istoriju, ovde dajemo kratak presek Milankovićeve reforme."

--
To subscribe to this group send mail to: razmenavesti...@googlegroups.com.
---
You received this message because you are subscribed to the Google Groups "razmenaveština" group.
To unsubscribe from this group and stop receiving emails from it, send an email to razmenavestin...@googlegroups.com.
To post to this group, send email to razmena...@googlegroups.com.
Visit this group at http://groups.google.com/group/razmenavestina.
For more options, visit https://groups.google.com/d/optout.

[petar93simovic]

Ja sigurno dolazim,

[Nedeljko Stefanovic]

Овде има неких нетачности.

2015-03-12 3:45 GMT+01:00 Miljan Kolcic <www.m...@gmail.com>:

Bila je to vise reforma postojeceg kalendara nego uvodjenje novog. Tacnije reforma koja je potrajala. Godina je pocinjala 1. marta i pre Cezara. Nakon dosta zbrke kalendar je doveden u normalu Julije Cezar je dosta doprneo ovoj reformi te kalendar nosi njegovo ime (Julijanski). Danas po njemu godina pocinje 13. januara (Julijanska).

Нова Година по било ком календару је првог дана првог месеца по том календару. Тако је црквена Нова Година почиње 1. јануара по црквеном календару, што је 14. јануар по грегоријанском. Дан пре тога би био дочек Нове Године. Но, нисам знао да је и Јулије Цезар прихватио 1. јануар за почетак године.

Календари су системи представљања историјских дана. Ако се за неки дан у историји представљања разликују, онда се системи представљања разликују, тако да грегоријански календар јесте тада био нови календар, без обзира што је настао изменом постојећег календара.

325 године је црква увела бројање почев од године коју је сматрала годином рођења Исуса Христа, тако да година пре 325 није била вођена као 324. То су промене које је црква учинила, тако да тај календар није исти са Јулијевим.

Разлика за један дан између Миланковићевог и грегоријанског календара наступа 1. марта 2800, која је преступна по Грегоријанском правилу, али не и по Миланковићевом. Грегоријански 29. фебруар 2800 је Миланковићев 1. март 2800. Но, за сто година се они поново изједначавају. Веовне године (дељиве са 100) у по грегоријанском правилу су преступне само ако су дељиве са 400 (као 2000, 2400, 2800, 3200...) а по Миланковићевом календару само ако им је остатак при делењу са 900 једнак 200 или 600 (као 2000, 2400, 2900,...).

Предлог СПЦ није био "прихватити Миланковићев календар", већ да се то учини или заједнички од стране свих помесних православних цркава или никако јер СПЦ није била за слављење празника различитих датума од стране помесних православних цркава. Пошто се нису све помесне православне цркве сложиле, СПЦ у том случају није била за измену. Но, на сабору у Сремским Карловцима исте те 1923 године, СПЦ је званично прихватила Миланковићев календар као службени уз одлагање његове примене док се са тим не усагласе и остале помесне православне цркве.

Израз "тачнији календар" је погрешан јер се календар не користи низакаква мерења да би се могло говорити о већој или мањој тачности, осим ако није неки посебан дизајниран за то. Календар је конвенција. Папа Григорије XIII је ревидирао календар према пролећној равнодневници и Месечевим менама јер се те појаве помињу у правилима за одређивање датума Ускрса. Но, те разлике између тропске године и средње календарске године немају никакав значај ван цркве. Ван цркве је једина предност грегоријанског шира прихваћеност (што је значајна предност). Но, папа је имао своје црквене разлоге за реформу, што је сасвим у реду.

Такође, израз "боља самерљивост са природним феноменима" нема превише смисла јер то није намена календара. Дефиниција калндара је систем представљања историјских дана, који се обично, али не увек, усклађује са сменом дана и ноћи, сменом годишњих доба (тропска година) и сменом месечевих мена.

[Миљан Колчић]

Saznao sam neke nove stvari, hvala na primedbi ali se ne slazem sa svime u potpunosti. Voleo bih da prodiskutujemo uzivo. Doci cu u subotu oko 17, 18

--

[Nedeljko Stefanovic]

Моја идеја није била да причам о календару, него о броју π. Предлажем да почетак буде у 13:00. Ако неком не одговара, нека предложи други термин.

[Nedeljko Stefanovic]

Ако си заинтересован за предавање о броју π, можемо да га закажемо за 18:00.

[Nedeljko Stefanovic]

Сад видим друге ствари о "свеправославном сабору! 1923. Дошли су само представници Србије и Цариграда (контроверзни патријарх на чији позив остали нису хтели ни да дођу).

[Миљан Колчић]

I broj pi je jako interesantna tema doci cu u 18, hvala na pozivu. Nisam mislio da remetim koncepciju predloga kada sam pomenuo kalendare. 

Na saboru u Carigradu bili su i predstavnici Rumunije. Milankovic ih je pomenuo u knjizici reforma Julijanskog kalendara koja predstavlja neki vid "reportaze" sa sabora.  Knjiga je dostupna na adresi:

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/489/MilutinMilankovicReformaJulianskogKalendara.pdf

[chavi chavi]

treba imati u vidu da je i elektronika u subotu

--

[Predrag Nikolic]

Pa, bice "rapsberry π day"... :-)

[Nedeljko Stefanovic]

Електроника може да се помера, а дан броја π не може. Шта вам фали да одслушате предавање или да се померите неки час напред-назад? Нисам планирао да смарам дуже од часа. Остатак је дружење, па се покажите као домаћини.

[chavi chavi]

naravno,nego su navedeni termini i 13 i 18h,pa ne bismo voleli da budemo okupirani sve vreme.vidimo se u subotu

12. март 2015. 16.49, Nedeljko Stefanovic <sten...@gmail.com> је написао/ла:

Електроника може да се помера, а дан броја π не може. Шта вам фали да одслушате предавање или да се померите неки час напред-назад? Нисам планирао да смарам дуже од часа. Остатак је дружење, па се покажите као домаћини.

--

[Nedeljko Stefanovic]

Тема календара ме и не занима превише. То сам поменуо из зезања. Некада је 1. март био почетак године, а јулијански 1. март је грегоријански 14. март.

Наравно, вољан сам да попричам о календарима са онима које то занима, али тема је био број π.

[Nedeljko Stefanovic]

Дакле, 18 о клок?

[chavi chavi]

Naravno

Дакле, 18 о клок?

[Filip Dulic]

Elektronika se ne  pomera, nikad, imamo ferihlorid, lemilice, busilice i spremni smo da ga koristimo :D
Tek sam sada stigao da procitam mailove, izvinjavam se za zakasnelu reakciju. Prosle subote smo se vec dogovorili sa planom i programom za ovu subotu. Pravimo bravu sa RFID citacem, quadcopter, neke plocice da przimo u kiselini i sl. Tako da nam realno treba vreme, tako da racunajte da je 19:00 neko realno vreme kad cemo zavrsiti.  Svi su dobrodoslii i raniije ako im nesmetaju gore napomenuti instrumenti/hemikalije :)

On Thursday, March 12, 2015 at 2:22:08 AM UTC+1, stenedjo wrote: