Слом једне илузије: Албанци више нису миљеници америчке политике, врата се затварају

[Miroslav Antic]

in4s.net

Слом једне илузије: Албанци више нису миљеници америчке политике, врата се затварају

ИН4С

3–4 minutes

---

На први поглед, најновија одлука САД да обустави обраду имигрантских виза за грађане Албаније, тзв. Косова, Црне Горе, Македоније и других земаља, а да притом Србија не буде на тој листи, дјелује као пука административна измјена. Али, иза те одлуке крије се више него што на први поглед изгледа — прије свега, порука.

Деценијама уназад, од распада Југославије па све до данас, одређене заједнице на простору Балкана биле су у повлаштеном положају када је ријеч о приступу западним државама. Посебно САД су често дјеловале као заштитник и политички покровитељ албанских интереса, под изговором „заштите жртава“. Тим путем је велики број Албанаца, посебно са тзв. Косова, добијао лакши приступ америчким визама – кроз породична повезивања, хуманитарне основе или економске подстицаје.

Међутим, ситуација се мијења. Изгледа да је Америка одлучила да преиспита раније праксе и заустави неке аутоматизоване процесе који су били плод старих геополитичких матрица. Проблем настаје када се погледа унутрашњи контекст — у САД расте незадовољство због злоупотребе социјалних програма и све чешћих случајева криминала у које су укључени имигранти, укључујући и оне са Балкана. Није тајна да су поједине државе, попут Минесоте, већ претрпјеле милионске штете због организованих превара, а дио тих мрежа везује се за заштићене етничке групе.

Уз све ово, не смије се занемарити ни политичка димензија. Одлука да се визе обуставе управо за земље и територије које су раније важиле за “привилеговане” није случајна. Овим потезом Вашингтон шаље сигнал да стара правила више не важе. Проблем је што се ова корекција више тиче унутрашње политике САД него истинске ревизије спољне. Јер иако Србија формално није на листи земаља којима су укинуте визе, не значи да је тиме у дипломатској предности. У стварности, процеси добијања виза за Србе су и даље компликовани, а критеријуми често нејасни.

Иронија је што ће сада многи Албанци са српским пасошем покушавати да заобиђу ограничења, што отвара нова питања за конзуларна тијела. Колико ће се заиста водити рачуна о поријеклу и реалном мјесту боравка подносиоца? Да ли ће српски пасош постати алат за избјегавање нових мјера? И да ли ће та ситуација поново довести до тога да Срби буду третирани са подозрењем, чак и кад формално не припадају „ризичним“ заједницама?

Јасно је да је ово почетак једне нове фазе у имиграционој политици САД, гдје симболика понекад значи више од саме праксе. Срби можда нису добили све карте у руке, али у овом тренутку изгледа да им нису све ни одузете. Но, славље није на мјесту. Промјене се дешавају, али и даље на туђем терену и по туђим правилима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: