Ono što je sada, čini se, svima najvažnije jeste da je zemlja ušla u neku vrstu bonace posle decenija tenzija i napetosti. Niko više ne strada zato što je Srbin ili pripadnik bilo koje zajednice. Nema oštrih političkih tenzija, a i „komite“ su utihnule
Krajem osamdesetih u ono znamenito vreme početka takozvane tranzicije, Stevan Koprivica je napisao proročku alegoriju pod naslovom od koga i danas počinjemo. Snimljena je radio drama na Radio Beogradu, ali je posebno upečatljiva bila pozorišna predstava u Beogradskom
dramskom koju je nosio tada briljantni Lazar Ristovski.
Ona je premijerno izvedena 1987, i igrana je još dugo devedesetih godina. Radnja je smeštena na dvor kralja Nikole, i na šaljiv način se poigrava crnogrskim mentalitetom, odnosima, antropološkim naslećem, ali je u isto vreme pripovest i o aktuelnom trenutku
prilagođavanja Evropi i evropskim zahtevima.
Kao što se sećamo, peripetije nastaju povodom izbora Mis Crne Gore koja treba da predstavlja državu na velikoj svetskoj izbložbi u Londonu. Korupcija, veze, političke kombinacije nadvladavaju bilo kakve uzuse pravednosti, a tu se pojavljuju i neizbežni stranci
koji zahtevaju i nude „reforme“.
Engleski konzul, na primer, zavodi sekretara Milovića, dok Nikola šaljivo objašnjava da mu ništa ne bi falilo da mu da malo guzicu za, što bi danas rekli, ubrzanje evropskog puta. Predstava je i danas mali bedeker iz mudrosti proevropske tranzicije, prepuna
sprdnje sa privikavanjem na nove nenormalne uzuse, kao što je sjajno objašnjenje da narod mora da plati tranziciju, i da vraća dugove bez kojih nema napretka i puta u Evropu. „Ali da nije duga ne mi bili Jevropa, nego bi bili kao ovi Arbanasi ovamo. Mora jevropejstvo
da se plati Miloviću, mora“, besedi kralj Nikola.
Položaj crkve
Dok sam u periodu između papske Nove godine i našeg Božića boravio u današnjoj Crnoj Gori, stalno mi je iz malog mozga izletao Ristovski sa svojim briljantnim refleksijama o napretku i jevropejstvu. Crna Gora je, kao što znamo, najozbiljniji kandidat da eventualno
bude novi član Jevropske unije.
Oni su pokrenuli kampanju „28 u 28“ trudeći se da zaključe pregovore i nadajući se da će u EU prevladati struja koja je protiv zaustavljanja proširenja. Najjači argument za njihov ulaz je činjenica da se radi o malom prostoru i svega nešto više od 600.000 ljudi,
što je recimo populacija Novog Beograda i Zemuna. U samoj zemlji postoji određeni entuzijazam, dok elita u privatnim razgovorima prikazuje realniji stav. Jasno im je da će presuditi geopolitički odnosi i potrebe, a ne zaista nekakvi univerzalni kriterijumi
i benčmarkovi o proceni spremnosti i navodnoj ispunjenosti normativnih kriterijuma koji zapravo više ne postoje
Tokom pomenutog perioda, bio sam u Budvi, Petrovcu, Podgorici, na Cetinju, u Herceg Novom. Susreo sam dosta vrednih ljudi, pripadnike političke elite, vrh crkve, poslovne i inelektualne zajednice… Uprkos kiši koja nije prestajala da pada, bilo je krajnje zanimljivo
i korisno.
U ove praznične dane, red je da pođem od crkve. Dan pred Badnji, imao sam zadovoljstvo da u cetinjskom manastiru posetim visokopreosveštenog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Poslednji put sam ga video pre četiri godine i uvek je posebna radost susresti
ga. Njegov položaj danas je znatno teži i odgovorniji nego u vreme dok je bio vladika nikšićki.
Dr
Miša Đurković pored knjižare „So“ u Herceg Novom (Foto: Miša Đurković/Novi Standard)
Iako je u međuvremenu i taj položaj sa gospodinom Metodijem uzdignut u mitropolitski, ipak je u Crnoj Gori pozicija mitropolita Crnogorsko-primorskog nešto posebno. Ne samo zbog toga što je 30 godina na toj poziciji bio Amfilohije. Posle litija, crkva generalno
ima posebnu poziciju ovde, a mnoge moje kolege globalno su veoma zainteresovane za njenu poziciju, jer je vide kao primer istinski žive verske zajednice, sposobne da se odbrani od politike i da pokrene mase, što je danas teško naći bilo gde u hrišćanskom svetu.
Radio Svetigora taj posebn položaj podcrtava navodeći pri svakom pominjanju mitropolita i titulu arhiepiskopa.
Imali smo veoma lep razgovor o svemu što danas pogađa srpski narod, kao i o globalnim turbulencijama i njihovim mogućim posledicama po nas. Jasna je svest u Crnoj Gori o nevelikim kapacitetima da se utiče na svetska, pa i regionalna dešavanja. Stoga je naglasaka
na očuvanje unutrašnje stabilnosti i stabilizaciji odnosa u zemlji koja je dugo bila pocepana na razne načine. Mitropolit se trudi da crkva tome doprinosi i očuvava mir i dobre odnose između onih koji tu žive i onih koji danas upravljaju državom.
Naravno, sve ovo što se dešava u Srbiji nužno utiče i na Crnu Goru, pa čak i na odnose unutar same crkve, što naravno nije velika tajna. U svim tim pitanjima mitropolit je pokazao vrlo razuman i realan stav, opet insistirajući na stabilnosti koja je recimo
iteakako falila u dešavanjima oko Budve.
Stabilizacija prilika
Drugi značajan događaj vezan za crkvu je poseta pravoslavnoj zajednici koju otac Benedikt formira oko novopodignutog manastira Svetog Serafima Sarovoskog u mestu Dragalj koje se nalazi pored magistralnog puta Risan-Nikšić. Nedavno su
endžio montenegrini podigli javnu, medijsku pa i gužvu u parlamentu povodom razvoja ove zajednice, šireći priču o navodnoj sekti, o rusko-srpskim špijunima itd. O čemu se radi?
Čuveni iguman manastira na Miholjskoj prevlaci, otac Benedikt ostavio je iza sebe novog igumana tamo, a sa jednim brojem monaha i laika krenuo da razvija autentičnu pravoslavnu zajednicu u ovom krivošijskom mestu. Tamo je desetak monaških lica, nekoliko porodica
koje tu stalno žive, i sve veći broj onih koji kupuju placeve i počinju da podižu kuće.
Sve ovo što se dešava u Srbiji nužno utiče i na Crnu Goru, pa čak i na odnose unutar same crkve
Po nekim procenama takvih je već više stotina. Za celu priču sam čuo od prijatelja Dušana Kaličanina koji takođe sa porodicom provodi veliki deo vremena tamo. Na službu se ide svaki dan, trude se da decu podižu u duhu pravoslavlja, rada, odgovornosti, u vezi
sa prirodom i domaćim životinjama koje mnogi uzgajaju.
Naš domaćin Filip, otac troje dece, ima stado od 40 koza, prodaje kozje mleko, jogurt, surutku. Pre neki dan je završio uzgoj pet svinja i sve prerađevine prodao mreži od oko 200 kupaca koju je pažljivo izgradio. Kako kaže, šta god se od hrane proizvede, u
zemlji gde su svi okrenuti nekakvim uslugama, a proizvodnja je zamrla, proda se unapred. Uskoro planira da nabavi i nekih stotinak ćurki za kojima postoji ogromna potražnja. Dragalj se nalazi na nekih 650 nadmorske visine, na 18 minuta od plaže Murino, na
pedeset minuta od Nikšića i sat vremena od Trebinja.
U te usluge spadaju i one tragedije povezane sa dva kotorska sela. Na Cetinju ne radi ništa pa su ljudi ostavljeni da švercuju razne stvari uključujući i one južnoameričke produkte, Otud su u poslednje vreme učestala ubistva i likvidacije. No o kriminalu u
CG moralo bi se nadugačko…
Mitropolit Joanikije na osveštanju crkve Svetog Serafima Sarovskog na Dragalju,
16. januar 2023. (Foto:
SPC)
Politička situacija u Crnoj Gori je realno govoreći stabilna. Ima, naravno, mnogo nezadovoljstva novim vlastima. Posle onih herojskih dana iz 2020. ljudi su očekivali velike stvari, neke fundamentalne zaokrete, radikalan novi početak. Iskustvo nas je naučilo
da to tako ne ide. Državom danas upravlja vrlo široka koalicija u kojoj su zapravo svi sem DPS-a.
Glavne resore i politiku drži Spajić sa svojom vrlo složenom i šarolikom partijom PES gde ima i bivših liberala i tvrdih Srba. To je danas partija vlasti, koja pokušava da vlada menadžerski, fokusirajući se na finansije, birokratiju, privlačenje stranih investicija
i očuvanje svog vodećeg položaja. Oni su pokupili ljude sa iskustvom u državnoj upravi, znanjem jezika i ambicijama da se stvarno vlada.
Demokratski front ima značajnu poziciju predsednika parlamenta i jedan broj ministara, ali stvarna moć je uglavnom kod PES-a. Srpski predstavnici pokušavaju da nametnu pitanje jezika i da reše problem priznavnja dvojnog državljanstva u ustavno-pravnom sistemu
Crne Gore.
Tu su i Demokrate koje nastavljaju da čuvaju tradicije komunističke Crne Gore i imaju jedan broj svojih resora. Uključeni su i Albanci, ali još važnije Bošnjaci. Oni drže važne resore spoljnih poslova i dijaspore, što im je posebno važno zbog izgradnje odnosa
sa Turskom i drugim muslimanskim zemljama. Oni su povukli dosta svojih, ali i tuđih kadrova iz ranije vlasti pa se čuje da su Ranko Krivokapić i Duška Jeknić važni savetnici u ministarstvu spoljnih poslova.
Za godinu i po dana biće vrlo važni parlamentarni izbori koji će po prvi put biti spojeni sa opštim lokalnim izborima. To će onemogućiti preseljavanja birača iz opštine u opštinu i pravljenje veštačke baze glasova, što su svi radili. To će zapravo biti prvi
pravi realni izbori gde će se videti kakva je stvarna volja ljudi u Crnoj Gori.
Nove „manjine“
Pitanje Turaka u Crnoj Gori,
o čemu smo ovde nedavno pisali, vrlo je ozbiljna stvar. Vlada je krajem decembra vratila bezvizni režim za njih, ali je uvela vize za Azerbejdžan. No, sada je bezvizni režim ograničen na 30 dana. Trenutno je veoma aktuelna rasprava oko nacrta novog Zakona
o strancima. Vlada je posle incidenta na Zabjelu, počela ozbiljnije da preispituje dosadašnju vrlo liberalnu politiku prema strancima, stranim radnicima i stranim ivnesticijama.
Ideja sa ovim zakonom je da se restriktivnije priđe obavezama investitora (npr. da zaposle dva građanina Crne Gore) i onima koji žele duži ili trajni boravak. Ovo je međutim naišlo na ozbiljan otpor zemalja iz kojih ljudi dolaze. Uzgred, u Crnoj Gori boravi
oko 6.000 Nemaca, koji su pokupovali stanove, uglavnom u Baru i koji uz pomoć svoje ambasadae i investitorske grupe pokušavaju da utiču na sprečavanje uvođenja ovih restrktivnijih uslova.
Time su recimo prešli broj Hrvata u CG, tako da vidimo proces u kome nove manjine i nove etničke zajednice ulaze u crnogorski sistem. S obzirom da domaćeg stanovništva nema više od pola miliona i da se nastavlja iseljavanje, realan je strah da bi 100.000 Turaka
ili pripadnika bilo kog tako brojnog naroda moglo u kratkom roku da ovlada ovim prostorom.
Tabla za otvaranje firmi i na turskom jeziku u Crnoj Gori (Foto: Miša Đurković/Novi
Standard)
No, ono što je sada, čini se, svima najvažnije jeste da je zemlja ušla u neku vrstu bonace posle decenija tenzija i napetosti. Niko više ne strada zato što je Srbin ili pripadnik bilo koje zajednice. Nema oštrih političkih tenzija, a i „komite“ su utihnule.
Kao veliki izvor nestabilnosti vidi se Beograd. Ne samo zbog protesta nego i zbog delovanja beogradskog režima tamo. Javna je tajna da je Beograd nezdavoljan što se srpski predstavnici nisu pretvorili u verziju Srpske liste za Crnu Goru. Dakle što nisu potpuno
zavisni i poslušni, nego hoće da učestvuju u vlasti i politici.
Javna je tajna da je Beograd nezdavoljan što se srpski predstavnici nisu pretvorili u verziju Srpske liste za Crnu Goru
Otud se pokušava po ovdašnjim tumačenjima da se pravi paralelena struktura, što je u Budvi izazvalo velike tenzije i povratak DPS u vlast, uz amin beogradske vlasti. Isti faktori bi da se mešaju i u crkvene odnose itd. Otud je jasno da ovde nema mnogo simpatija
za „Ćacilend“. No ponekad se zbog toga pokazuje i interes za malo dubljom saradnjom sa onima iz regiona ili unutar crkve koji takođe ne vole aktuelnu vlast u Srbiji.
Da se vratimo na početak. Doći od Budve do tivatskog aerodroma danas, avantura je od sat i više vremena. U pokušaju da reši letnja začepljenja, vlada je pokrenula projekat proširenja puta gde bi oba pravca imala po dve trake. Trebalo je da bude gotovo u januaru,
ali su se stvari iskomplikovale pa se nadaju da se nekako završi do turističke sezone. Sada je to mešavina završenog asfaltiranog dela i peščanih delova koji su prepuni kratera i gde zaista može da vam otpadne točak. Otud je putovanje u Jevropu ponovo prilično
dugo…
Miša Đurković je direktor Centra za geopolitiku na Školi za međunarodne odnose budimpeštanskog Matija Korvin Kolegijuma. Ekskluzivno za Novi Standard.
