Растући светски дугови достигли невиђене размере
Miroslav Antic
Растући светски дугови достигли невиђене размере
Укупни глобални дуг, према подацима Института за међународне финансије, износио је огромних 338 билиона америчких долара (билион је хиљаду милијарди) на крају другог квартала 2025. године. По дефиницији, укупни глобални дуг обухвата јавни, корпоративни, финансијски и дуг домаћинстава. У исто време, однос овог дуга према БДП-у износио је 324 процента, што указује на континуирани интензитет дуга у већини економија.
У првих шест месеци 2025. глобални дуг је имао раст од преко 21 билион долара. Овај дуг вишеструко је већи од укупног БДП-а у 2025, који се процењује на око 110 до 115 билиона долара, па „глобални дуг износи 324 процента светске економске производње”.
По дефиницији, укупни јавни дуг као главни покретач раста укупног глобалног дуга на светском нивоу износи 111 билиона долара у 2025. и око 95 процената глобалног БДП-а, укупан је износ финансијских обавеза државе према домаћим и страним повериоцима, који обухвата све директне и индиректне дугове државе. Јавни дуг, који укључује укупне финансијске обавезе владе једне земље, кључни је алат за финансирање јавне потрошње, али његов висок ниво може представљати значајне ризике. Да би се омогућили поређење и процена стварног дужничког терета, најчешће се мери као проценат БДП-а.
Ови показатељи о висини дуга важни су за разумевање финансијског здравља глобалног финансијског система и могућих притисака на буџете, државне гаранције и трошкове сервисирања дуга у наредним годинама. Свеукупна слика указује на то да дуг остаје на вишем нивоу него што би се претпоставило да је раст БДП-а једнократан или снажан широм света.
Фактори раста дуга леже у комбинацији ублажене монетарне политике, континуитету дефицитних буџета и неравномерном темпу опоравка економија. Многе земље задржале су ниске каматне стопе кроз период пандемије и након ње, како би подржале опоравак и социјалне програме. Поједине економије суочавају се с растућом потребом финансирања јавних инвестиција, сервисирањем старих обавеза и прилагођавањем фискалне политике простору за будуће мере. Све наведено утиче на укупну задуженост и поставља изазове за планирање буџета у годинама које следе.
Према Светским економским изгледима ММФ-а, регионално гледано Северна Америка (САД и Канада) има највећи просечан однос дуга и БДП-а, за који се предвиђа да ће достићи 125 процената до 2029. Азија и Пацифик следе с пројектованим 101 процентом, а Европа са нижим просеком, око 77 процената. Африка и Централна Америка виде силазни тренд односа дуга и БДП-а у наредном периоду.
Највеће светске економије – САД, Кина и Јапан – убедљиво су највећи дужници, иако се разлози и структура дуга знатно разликују.
Амерички јавни дуг је укупан национални дуг који савезна влада дугује имаоцима трезорских хартија од вредности и у датом тренутку је номинална вредност тадашњих неизмирених трезорских хартија од вредности које је издало Министарство финансија и друге савезне агенције. Генерално, дуг владе САД повећава се као резултат државне потрошње и смањује се од пореских или других прихода од финансирања, који варирају током фискалне године. Укупни, бруто износ који Министарство финансија може да позајми ограничен је горњом границом дуга САД.
Према томе, јавни дуг САД је укупан неизмирени дуг који дугује савезна влада. Ова цифра обухвата дуг према јавности (на пример, кроз обвезнице) и међувладин дуг (дуг према различитим владиним департманима), као што је социјално осигурање.
Америка има највећи јавни дуг на свету – преко 38 билиона долара у 2025, што је око 123 процента њеног БДП-а, и представља 34,5 процената укупног јавног дуга у свету. Јавни дуг САД брзо је растао од 2000, а 2022. био је више од пет пута већи него 2000. Током протеклих пет година нето камате на национални дуг скоро су се утростручиле. Пројектовано је да ће се поново удвостручити до 2035. и достићи 1,8 билиона долара годишње. Овај нагли пораст дуга у 21. веку резултат је смањења пореза, растућих трошкова за социјалне програме (као што су Медикер и Медикејд) повезаних са старењем становништва и одговора на глобалну финансијску кризу и пандемију ковида 19.
Горња граница јавног дуга САД постала је једно од најважнијих политичких питања последњих година, а дебата о томе како се носити са тим изазвала је политичке превирања између демократа и републиканаца.
Питање јавног дуга постало је веома контроверзна тема унутар владе САД. Мере попут пакета стимулативних мера, социјалних програма и смањења пореза повећавају јавни дуг. Поред тога, потрошња има тенденцију да достигне врхунац током великих глобалних догађаја, као што су били Велика депресија, финансијска криза 2008. или пандемија ковида 19, а све то имало је штетан утицај на америчку економију. Иако обе главне политичке странке у САД имају тенденцију да криве једна другу за повећање дуга земље, недавна анализа показала је да су обе странке готово подједнако допринеле националној потрошњи.
Упркос плановима и демократа и републиканаца о томе како смањити национални дуг, очекује се да ће се он само повећавати током наредне деценије. Процене показују да ће до 2030. амерички јавни дуг порасти за више од 20 процентних поена, достижући више од 143 процента БДП-а, што је виши ниво него после Другог светског рата.
Нови подаци у извештају америчког Министарства финансија 2025. показују да су САД достигле запањујућих 38 билиона долара јавног дуга, годинама раније него што се очекивало. Наиме, у јануару 2020. Конгресни буџетски одбор пројектовао је да бруто савезни дуг неће прећи 37 билиона долара до фискалне 2030.
С јавним дугом од 18,7 билиона долара, Кина је на другом месту с уделом од 16,8 процената глобалног јавног дуга. У 2025. дуг је порастао за скоро 2,2 билиона долара, што је резултат владиних подстицаја и слабијих прихода од земљишта због проблематичног сектора некретнина. Пројекције указују на даљи раст, потенцијално на 111 одсто БДП-а до 2029, посебно ако се појаве нове трговинске тензије које би захтевале додатне владине стимулације. Кинески дуг је у великој мери вођен великим инфраструктурним инвестицијама и мерама за стимулисање економског раста. Заједно, САД и Кина држе 51,8 процената светског јавног дуга.
Следи Јапан са 9,8 билиона долара јавног дуга у овој години, што је једнако 230 процената његовог БДП-а и 8,9 процената глобалног јавног дуга. У 1990. овај однос био је само око 50 процената. Овај високи дуг резултат је деценијске агресивне владине потрошње за оживљавање економије након „пуцања балона цена имовине” почетком деведесетих година прошлог века, борбе против дефлације и покривања растућих трошкова здравствене заштите и пензија услед старења становништва. Иако дуг остаје изузетно висок, нова премијерка Јапана предлаже 92 милијарде долара потрошње кроз стимулативне мере и субвенције.
Уједињено Краљевство и Француска заокружују најзадуженије земље, обе близу нивоа јавног дуга од четири билиона долара. Француска, посебно, пролази кроз значајну политичку нестабилност због контроверзних предлога за смањење буџета, при чему је у последње две године мењала пет премијера.
Процене укупног глобалног дуга према ММФ-у имају „оптимистичну пристрасност” и стварни дуг могао би да буде чак десет процентних поена већи од садашњих пројекција. Ако се тренутни трендови наставе, глобални дуг би могао да премаши огромних 350 билиона долара до почетка 2026, што би значило почетак нове фазе глобалне финансијске нестабилности, са забрињавајућим трендовима који указују на ограничен фискални простор и растућу рањивост светске економије.
Укупни јавни дуг потенцијално би износио 130 билиона долара до 2028, углавном због дугова САД, Кине, Индије, Француске и Бразила. Могао би да износи око 100 одсто БДП-а до 2030. и да премаши ниво дуга који је забележен у време пандемије, упозорио је ММФ у свом Фискалном монитору за 2025.
Иако САД и Кина и даље играју доминантну улогу у обликовању глобалне динамике дуга, нивои дуга и дефицита у многим земљама и даље су високи и забрињавајући по историјским стандардима, како у развијеним, тако и у земљама у развоју.
*Економиста, научни саветник
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа