Tramp i budućnost zapadne moći
ANTIC.org-SNN
Tramp i budućnost zapadne moći
Алистер Крук
8–10 minutes
Sjedinjene Države se danas suočavaju sa svojim unutrašnjim strukturnim problemima na koje je Tramp redovno upozoravao kada je govorio o urušavanju američke realne ekonomije usled premeštanja proizvodnih pogona u inostranstvo
Izbori su održani; Tramp će stupiti na funkciju u januaru; mnogi postojeći članovi partijske nomenklature biće zamenjeni; objaviće se nove politike – ali pravo preuzimanje vlasti (umesto pukog sedenja u Beloj kući) biće znatno složenije. Sjedinjene Države su se pretvorile u niz „feudalnih poseda“ – gotovo kneževina – od CIA-e do Ministarstva pravde. Regulatorne agencije, takođe, su nastrojene tako da pokušavaju sačuvati dominaciju nomenklature nad sistemom.
Privlačenje ovih ideoloških protivnika ka novom načinu razmišljanja sasvim izvesno neće ići glatko.
Međutim, izbori u SAD su, može se reći, bili referendum o zapadnom intelektualnom mejnstrimu. To je verovatno važnija stvar od samog ishoda glasanja u Americi, iako je i ono važno. Sjedinjene Države su strateški skrenule sa puta menadžerske tehno-oligarhije koja je zauzela svoje sistemsko mesto sedamdesetih godina prošlog veka, što se već reflektuje širom zemlje.
Promašaj Bžežinskog
Još 1970. godine, Zbignjev Bžežinski (koji je kasnije bio savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Kartera) napisao je knjigu u kojoj je predvideo novu eru. On je tu eru nazvao „Tehnotronskom erom“ i ona je „podrazumevala postepeno pojavljivanje sve kontrolisanijeg društva. To je društvo (…) u kome dominira elita, koja nije ograničena tradicionalnim vrednostima (…) [i koja praktikuje] kontinuirani nadzor nad građanima (…) [uz] manipulaciju ponašanjem, intelektom i mišljenjem ljudi… [što će postati nova norma].“
Bžežinski na drugom mestu tvrdi da „nacionalna država (…) više nije glavna kreativna snaga. Međunarodne banke i multinacionalne korporacije deluju i planiraju u okvirima koji su daleko ispred političkih koncepata nacionalne države“.
Bžežinski je obično grešio govoreći o prednostima tehnološkog, kosmopolitskog upravljanja. On je, takođe, odlučno i katastrofalno pogrešio u političkim ocenama i savetima koje je dao nakon implozije Sovjetskog Saveza 1991. godine – tvrdeći da nijedna zemlja ili grupa zemalja ubuduće neće imati hrabrosti da se suprotstavi američkoj moći. Bžežinski je u Velikoj šahovskoj tabli tvrdio da Rusija neće imati izbora osim da prihvati proširenje NATO-a i podredi se geopolitičkim diktatima Vašingtona.
Bivši Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD-a Zbignjev Bžežinski (Foto: Terry Ashe/The LIFE Images Collection, via Getty Images)
Ali, Rusija se nije pokorila. I, kao rezultat euforije elita nakon 1991. godine i „kraja istorije“, Zapad je pokrenuo rat u Ukrajini kako bi potvrdio svoje stanovište – da nijedna pojedinačna zemlja ne može da se suprotstavi kombinovanoj moći celog NATO-a. Oni su to govorili jer su zaista u to verovali. Verovali su u zapadnu predodređenu sudbinu (Manifest Destiny). Uopšte nisu razumeli druge opcije koje je Rusija imala na raspolaganju.
Takođe, „večni ratovi“, koji su po očekivanjima Vrhovnog komandanta NATO-a posle 11. septembra 2001, trebali da sruše niz država (Irak, Siriju, Liban, Libiju, Somaliju, Sudan i Iran), ne samo da nisu rezultirali konsolidacijom američke hegemonije, već su umesto toga doveli do onoga što se moglo videti na ovogodišnjem Samitu BRIKS-a u Kazanju, sa dugim spiskom zemalja koje teže članstvu, spremne da se suprotstave stranom kolonijalizmu.
BRIKS u usponu
Samit u Kazanju je bio, na neki način, oprezan. Nije nudio nikakva brza rešenja, štaviše, neke članice BRIKS-a su bile uzdržane (izbori u SAD bili su zakazani za nedelju dana kasnije). Putinove poruke tim zemljama bile su pažljivo ciljane: Pogledajte šta i vama Sjedinjene Države mogu učiniti, ako se na bilo koji način nađete nasuprot njima. Zaštite sami sebe.
Sve što je predsednik Putin mogao da kaže na BRIKS-u u ovom momentu bilo je: Ovo su problemi koje moramo rešiti. Prerano je da sada formiramo potpunu alternativu Breton Vudsu, ali možemo uspostaviti jezgro alternative za rad u sferi dolara: sistem za obračune i kliring – BRIKS klir (BRICS Clear); referentnu jedinicu za obračun; strukturu za osiguranje transakcija i BRIKS karticu – sistem za maloprodajna plaćanja sličan Alipeju.
Opet je u redu biti „država-civilizacija“. Radikalno sumnjičavi i cinični stavovi anglosfere sveli su se na jednu od mnogih perspektiva. Oni više ne mogu biti univerzalni narativ.
Dakle, posle američkih izbora BRIKS-ov sentiment mora dobiti radikalno ubrzanje. Ideje o kojima se čak nije razmišljalo prošle nedelje, sada su postale moguće i o njima se razmatra. Istoričari će se nekada možda osvrnuti i primetiti kako je buduća arhitektura globalnih finansija i moderne globalne ekonomije imala „poteškoća prilikom rađanja“ u Kazanju, ali, nakon američkih izbora, ona je već postala zdravo novorođenče.
Da li će sve ovo teći glatko i bez problema? Naravno da ne. Razlike između članica BRIKS-a i“partnerskih“ država svakako će opstati, ali sada se otvorio prozor, ušao je svež vazduh, i mnogi će moći lakše da dišu. Ako postoji jedna stvar koja bi trebala biti jasna, to je da nova Trampova administracija verovatno neće osećati potrebu za pokretanjem „rata protiv celog sveta“ kako bi održala svoju globalnu hegemoniju (kako je to preporučivala Nacionalna strategija odbrane iz 2022. godine)
Duboke protivrečnosti
Trampov plan za oporavak industrije, međutim, predviđa bolne visoke carine koje bi zaštitile američku proizvodnju, kraj federalnog rasipništva i niže poreze, što, ipak, ukazuje na povratak fiskalnoj disciplini – nakon decenija fiskalne labavosti i nekontrolisanog zaduživanja. Ipak, on ne predviđa velike vojne troškove! (Podsećamo, odbrambeni rashodi tokom Hladnog rata oslanjali su se na visoke poreze na lični dohodak koji su bili iznad 70 odsto, a korporativni porezi su u proseku iznosili 50 odsto – Trampu to sada nikako nije na umu).
Američki vojnici tokom zajedničkih NATO vežbi u Poljskoj, februar 2022. (Foto: nationalguard.mil)
Profesor Ričard Volf u nedavnom intervjuu navodi da je Zapad u celini u velikim finansijskim problemima, koji su posledica neobuzdanih državnih rashoda:
Pre nekoliko godina, po prvi put vlasnici obveznica nisu bili spremni da nastave sa finansiranjem deficita Velike Britanije, i vlada te zemlje je smenjena. Makron sada ide istim putem. Vlasnici obveznica su Francuzima saopštili da neće nastaviti da finansiraju njihov nacionalni dug.
Evo kako to funkcioniše. Vlasnici obveznica kažu Francuzima: morate da obuzdate potrošnju i morate prestati sa pravljenjem deficita. I, kao što i studenti znaju, način da se obuzdaju deficiti mogao bi biti smanjenje potrošnje. Ali postoji alternativa: to se zove oporezivanje. I to oporezivanje korporacija i bogatih, jer kod drugih (običnih građana) nemate više šta da oporezujete.
Međutim, oporezivanje korporacija i bogatih, nekako, ne samo da nije „izvodljivo“, već se o tome i ne raspravlja. To ne može biti „stavljeno na sto“. Tako da sada imamo preveliki dug. I ispostavlja se da vlada, poput američke, ulazi u period u kojem će morati da izdvaja isto toliko za servisiranje svog duga koliko i za odbranu. A to ne ostavlja mnogo za sve ostale, a onda svi ostali kažu: ne, ne, ne, ne, ne.
I sada, vlasnici obveznica postaju zabrinuti, jer jedan od načina da se reši ova situacija bio bi da se prestane sa plaćanjem vlasnicima obveznica, a to, naravno, ne sme da se desi. Dakle, imamo dve apsurdnosti. Ne možete da prestanete da plaćate vlasnicima obveznica (iako, naravno, možete, ali sa katastrofalnim posledicama). A, sa druge strane, ne možete da oporezujete korporacije i bogate. Iako, naravno, možete.
Tu dolazimo do tačke u kojoj su se ove kontradikcije akumulirale. Ne morate da budete hegelijanac ili marksista da biste razumeli da su ove akumulirane kontradikcije veoma duboke, veoma velike i, na neki način, fundamentalne.
One nam govore da, s jedne strane, svet ne prihvata zapadnjačku ideju kao univerzalnu normu– a sa druge strane, Zapad nema finansijsku moć da ostvari svoju globalnu hegemoniju – ako je to uopšte nekad i imao: Moglo bi se reći da je u pitanju cugcvang.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: strategic-culture.su
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: Unsplash
BONUS VIDEO: