Антић: Четврти захтев је срамота
ANTIC.org-SNN
Антић: Четврти захтев је срамота
3–4 minutes
Професор Филозофског факултета Чедомир Антић сматра да би најбоље било када би студенти који блокирају факултете могли да обнове установе, да имају своје парламенте и факултетске и универзитетске и да на парламенту реше питање испуњења својих захтева.
Антић је за К1 телевизију рекао да су студенти делимично постигли свој циљ тиме што су натерали власт да изнесе огроман број докумената, да започне одређена процесуирања и оценио да су студенти индиректно изазвали хапшења која се дешавају у последње време.
"За мене је срамота тај четврти затхев. Мислим да је он направљен тако да сви грађани пате због погибије људи, да су спремни да се жртвују и да иду на улицу, а да само професорима треба да даш новац", додао је Антић.
На питање како студенти могу да изађу из тренутне ситуације у своју корист, Антић је рекао да је потребно да се уђе у уставни поредак, да се сви спојимо као нација и да донесемо нови устав јер сматра да се Србија једино може помирити правдом и спровођењем закона.
Он је истакао да је потребно демократизовати државу и поштовати закон, а не, како је рекао, "рушевинама и ватром гасити пожар".
"Постоје људи у свету и у Србији који држе до неких начела. Начела до којих сам ја држао када сам улазио у спорове током 2000. година, када сам улазио у спор са Милошевићем. Нисам био члан ни СПО ни Демократске странке у време када сам био спреман да положим главу да се признају избори, зашто бих ја сада прихватио да буде срушен студентски парламент који је ипак биран, да буде успостављен пленум за који не знамо ко га чини?", каже Антић.
Он је додао да, да је он данас студент, не би могло без насиља да се догоди да на Филозофском факултету неко "створи пленум и да слави зликовце који су уништили овај народ током 20. века", а да он то као студент подржи, већ да би била борба демократа и тоталитариста.
Говорећи о студентским захтевима, Антић је рекао да сматра да је велика већина студената имала најбољу намеру приликом писања захтева, али да се бежало од политике тиме што се ишло на то да се узме документације која је преширока.
Антић је навео да је однос према демократији кључна разлика између студентских протеста деведестих и ових данас јер, како је рекао, данас студенти званично подржавају Устав, али прихватају тоталитарни курс и анархизам као што су пленуми и блокаде.
"Тоталитарно је и то што желите да и оне који не желе да протестују да их убедите у то. Ја могу то да разумем, ово је време жутих прслука. Ја сам многим својим познаницима, пријатељима, студентима говорио да не треба да буду оптерећени ранијим протестима, то је историја. Препознајем потребу да се од протеста 1996. и 1997. године направи нови протест, што не треба. Они су јединствени у ономе што је добро, али и што је лоше, они треба да бране себе, не треба да их брани неко други", сматра Антић.