Између нове владе и избора
ANTIC.org-SNN
Између нове владе и избора
Дејан Спаловић
12–16 minutes
Нова влада или избори? Одговор на ово питање даће руководство Српске напредне странке у наредне две недеље. Према досадашњим порукама, можда је нешто вероватнији сценарио да ћемо добити новог мандатара кога ће предложити СНС, а сигурно је да у извршној власти неће бити експерата, на начин како то захтева парламентарна и ванпарламентарна опозиција. Уколико се власт определи за другу опцију, грађани би изашли на биралишта највероватније почетком маја. Председник Србије Александар Вучић казао је да ће након што буде констатована оставка владе и њеног председника Милоша Вучевића, од 17. или 18. фебруара, почети да теку рокови од 30 дана или за формирање нове владе или за расписивање избора.
„Влада би требало да се формира до 19. или 20. марта, а ако се не формира, онда то значи да би нам избори били највероватније почетком маја. Дакле, то су две опције једине могуће. Ја мислим да је добро да се покуша да се направи једна добра влада, зато што нам је Експо страшно важан”, рекао је председник.
Претходно, власт је иначе најпре понудила саветодавни референдум о оставци председника републике и изборе. Опозиција их је листом одбила и затражила експертску владу. Који ће бити потез власти постоје различита мишљења и у СНС-у, па је тако Милош Вучевић рекао да смо „можда за нијансу ближе” избору новог мандатара, али и да су обе опције у игри, док шеф српске дипломатије Марко Ђурић наводи да је Србија „вероватно нешто ближа изборима”. Један од мотива за одлуку о изласку на биралишта могла би да буде и чињеница да према последњим истраживањима јавног мњења СНС има подршку око 48 одсто грађана. Коначни епилог може да се очекује после Дана државности, 15. фебруара, када ће бити решена дилема у ком политичком правцу ће ићи Србија.
Присталице тезе избора нове владе постављају контрапитање, шта то држава може да добије од избора, јер главни циљ СНС-а и СПС-а је да протести престану и да се тензије у друштву донекле смање, а не да сваки нови инцидент изазива нове изласке и блокаде улица. У условима где би опозиција бојкотовала изборе постигао би се супротан ефекат и поставља се питање зашто би власт трошила ресурсе, којих свакако има више од свих других политичких актера, али који ипак нису неограничени, на изборе који јој неће решити главни изазов.
Председник републике Александар Вучић поручио је да је „непоколебљив” у свом суду да Србија може и мора да добије само српску владу, уколико то буде могуће, истичући да Србији нису потребне владе наметане са стране. „Ако не, онда је време за нове изборе. Нису нам потребне владе наметане са стране и владе октроисане без избора и без народне воље. Ја ћу остати чврст, остаћу снажан због вас, грађана Србије, јер ви сте ме бирали и никада нећу одустати од успешне и напредне Србије”, рекао је Вучић у недавној објави на инстаграм налогу „будућностсрбијеав”.
У јавности се спекулише ко би могао да буде нови мандатар, али су сва имена која су била у јавности више производ медијских нагађања, него реалних политичких процена. Извесно је једино да власт неће прихватити никакве прелазне, еспертске или кризне владе, што је поручио и лидер СПС-а Ивица Дачић, казавши и да је његов предлог да се после оставке премијера Милоша Вучевића формира нова влада, уз оцену да је боље избећи ванредне изборе. Подсетио је да се годинама залаже да постоји редовност у смислу мандата власти. На питање да ли је било разговора о новом мандатару и да ли би прихватио да он буде мандатар, Дачић је рекао да није било разговора о томе и нагласио да он није неко ко одбија и ко не жели одговорност. „Новинари су ме питали да ли је истина да сам то одбио. Тај што каже да је одбио такву високу државну функцију у најтежим условима не заслужује да се бави озбиљно политиком. Шта ће да прихвати онда? Да буде министар за неку разоноду? Али, то није била тема”, додао је Дачић.
Опозиција је листом против избора, али и владе у којој не би они имали своје место. Тако је лидер Србија центра Здравко Понош на свом икс налогу поручио председнику Вучићу да се „мане приче о новој влади”. Председник Демократске странке Срђан Миливојевић рекао је на свечаној седници главног одбора којим је ДС обележила 35 година од обнове рада, да нема учешћа „у намештеним изборима” и позвао на окупљање опозиционих снага.
Неки опозициони лидери пак позивају се на студенте, иако за такве тврдње немају упоришта, па тако предлажу да академци предлажу сазив – од мандатара до експерата. Међутим, чак су и око начина избора те и такве владе успели да се „посвађају”. Тако је лидер покрета „Крени–промени” Саво Манојловић оценио да је решење за излазак из тренутне кризе да студентски пленуми, заједно са професорима, предложе кандидате за експертску владу, без утицаја власти и опозиције.
Корак даље отишао је председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић престављајући предлог те партије у вези са начином функционисања прелазне владе која је, по његовим речима, једини начин да Србија изађе из кризе. Казао је да би три основна циља те владе била да испуни захтеве студената, да се координисано бори против корупције и организованог криминала и да припреми и спроведе „слободне и поштене” парламентарне изборе. „Стручно тело универзитета у блокади, у координацији са опозицијом, кандидује министре задужене за осам ресора кључних за реализацију задатих циљева, а то су правосуђе, унутрашњи послови, образовање, државна управа и локална самоуправа, финансије, грађевина, рад и социјалну политику и информисање”, навео је председник НПС-а.
Лидер Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић је категорично одбацио предлог да владу експерата треба да предложе студенти и нагласио да је реч о таквој којештарији и бесмислици да не жели даље да коментаришем јер би био исувише груб. „Разумем ја у потпуности да нешто може бити у моди, али неко ко се озбиљно бави политиком и промишља судбину свог народа и своје државе није ту да прати моду или да пусти да га води јавно мњење, већ је ту да утиче на јавно мњење и бори се за своју визију и своја политичка опредељења. То је есенција политике. Наравно, то подразумева да морате истински имати политичку визију, што је данас реткост у светским размерама, а камоли на српској политичкој сцени, али се без ње не може. Зато, хајде, да се мало сви уозбиљимо, молим вас – то важи и за медије – и да не пласирамо нужно у јавни простор сваку глупост која некоме падне на памет”, навео је Јовановић.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да смо ближи формирању нове владе због укупне ситуације у друштву. За „Политику” истиче да су избори суштински гледано решење за овакве тензије, али наводи да је нетрпељивост толика, да је боље да нова влада ради на смиривању тензија и да отвара простор за неке друге изборе када буде другачија ситуација. „Уколико би се власт определила за изборе, онда је велико питање да ли би се и када они одржали, због велике концентрације људи на улици, на поларизовано друштво где имамо склоност ка инцидентима. Мислим да је у овом тренутку с обзиром на већину која постоји у Скупштини Србије, једноставније и примереније ситуацији да идете у правцу промене мандатара и да са новим мандатаром покушате да, поред приоритета у државној политици који постоје, отворите и простор за неку врсту дијалога и смиривања тензија и укључивања странака у неку нормалну колотечину која пристаје демократском друштву”, каже Станковић.
Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да је његов утисак да смо ближи да добијемо новог мандатара, без обзира на различите изјаве које смо могли да чујемо протеклих дана од Милоша Вучевића, али и од Марка Ђурића. Клачар за наш лист истиче да мисли да ће до тога доћи из неколико разлога и као први наводи да излазак на биралишта не би допринео смиривању ситуације, што је императив за садашњу власт. „Готово је извесно да би опозиција бојкотовала те изборе, што би отворило питање легитимитета републичког парламента, а то је сценарио који не жели СНС. Чини се да би нова влада, са другим људима и другачијим приступом, могла боље да се бави тренутном ситуацијом него што је то влада Милоша Вучевића која је на себи имала терет доста нарушене комуникације са људима који протестују и уз то је имала тај баласт да се за време њеног рада и десила та несрећа у Новом Саду”, каже Клачар.
Дејан Вук Станковић указује да Србији предстоји као једна тачка дневног реда – дијалог, да бисмо могли да дођемо до избора који у суштини и јесу решење за кризу, али у овом тренутку сумња да би имали велики одзив када је реч о странкама и када се погледа опште стање у друштву. „Избори у овим околностима били би суочени са могућом апстиненцијом једног значајног дела бирача и великог броја политичких актера то би било једно сведочанство о кризи. Овако, чини ми се да би с новим премијером вероватно имали шансу за неки шири друштвени дијалог, смиривање тензија и улазак у изборне воде које једине воде ка томе да се дође до јединог могућег разрешења ове кризе”, наводи Дејан Вук Станковић. На питање да ли мисли да је реалнија влада експерата за шта се залаже опозиција или влада чији политички актери су на власти последњих 13 година, наш саговорник тврди да је много извесније да то буде друга могућност, подсећајући да власт категорично одбацује сваку могућност прављења нове владе са опозицијом без избора.
„Каква ће бити нова влада највероватније ћемо убрзо видети, јер су обе опције на столу и зависе од политичке воље. Нисам склон да поверујем да је тако лако могућа концентрациона влада, јер би то значило поништавање изборне воље грађана из 2023. године. То није опција о којој уопште размишља владајућа коалиција и они размишљају или о ванредним парламентарним изборима или о промени мандатара који би била нека замена премијера Вучевића неким другим председником владе. Дакле, у овом тренутку коалициона влада није могућа, али сам сигуран да ће се отварати могућности преговора власти и опозиције о суштинским темама које се односе на структуру и функционисање политичког живота”, каже Станковић. Закључује да би једино дошли у обзир реалистични преговори, а не да ту буду теме које су једна врста пројекције опозиције о неким изборним условима који треба да покрију њихове ендемске слабости. Станковић оцењује да би то требало преговори који воде ка уравнотежењу интереса обеју страна, где би сви радили да се побољша амбијент у друштву и да се одређене неправилности коригују и које је, рецимо, уочила мисија ОДИХР-а.
Која је варијанта извеснија
Бојан Клачар, говорећи о спољним факторима који могу утицати на политичка кретања у нашој земљи, каже да је и за међународну заједницу нова влада бољи избор имајући у виду чињеницу да Народна скупштина није још констатовала оставку премијера Вучевића. Самим тим, каже Клачар, изгледа као да се ништа битније није ни променило, јер тај рок од 30 дана за формирање нове владе још не тече. „Управо због тога ми се чини да ће се ићи на варијанту формирања нове владе и да се са тим неће журити и да онда нова извршна власт покуша или да реши ову ситуацију”, закључује Клачар.
Вулин: Нашу политику смо врло јасно легитимисали пред народом
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин изјавио је да није за ванредне изборе, већ за формирање нове владе у оквиру постојеће парламентарне већине, као и да та влада не би мењала ништа у односу на досадашњу политику. „Ја сам за формирање нове владе у оквиру садашње постојеће већине. Жао ми је што је премијер Милош Вучевић поднео оставку, мислим да је добро радио свој посао, не видим зашто је то морао да уради”, рекао је Вулин за ТВ Прва. Додао је да је опозиција изашла са ставом да неће на изборе, ма шта се десило. „И шта сад, да бирамо сами себе?”, упитао је Вулин и додао: „Имамо апсолутну већину у скупштини, нашу смо политику врло јасно легитимисали пред народом. Јасно смо рекли шта су наши постулати унутрашње и спољне политике, нико други није ни понудио своју алтернативу. Дакле, нема ту шта да се мења, ми бисмо на изборе изашли опет са тим.”
Ако опозиција опструира седницу скупштине, онда су за излазак на биралишта
Уколико седница Скупштине Србије о избору нове владе не буде могла да се одржи због опструкције опозиције, Дејан Вук Станковић каже да би то значило да се противници власти у ствари спремају за нову изборну утакмицу. „Ако би неко рушио могућност да се изабере нова влада, онда значи да сте спремни да трчите нову изборну утакмицу. Уколико сте против нове владе, онда морате да прихватите спремност да идете на изборе јер друга политичка опција не постоји. Уз то, велико је питање да ли би скупштинско обезбеђење омогућило неким посланицима опозиције који би спречавали да се одржи седница. Један део опозиције је најавио инцидент политиком и тога смо се нагледали деведесетих година прошлог века. Овде је много битније шта хоће власт која мора да води рачуна о тренутној ситуацији и уколико би дошло до сукоба у републичком парламенту, то би само водило даљој антагонизацији. Зато је потребно да се ствари само доведу до ситуације када ће политички живот бити нормализован”, каже Дејан Вук Станковић.
Enclosures:
160z120_Tan2025-02-0512445729_1-studenti-protest.jpg (13 KB) |