Дејан Шошкић: Србија има једну од највиших стопа инфлације у Европи
ANTIC.org-SNN
: Дејан Шошкић: Србија има једну од највиших стопа инфлације у Европи, која кумулативно за последње две године износи 25 одсто, а за просечни доходак можемо да купимо мање него пре 30-40 годна
:
~4 minutes
среда, 06. март 2024.
Србија има једну од највиших стопа инфлације у Европи, која кумулативно за последње две године износи 25 одсто, а за просечни доходак можемо да купимо мање него пре 30-40 годна, што је парадокс, рекао је за Н1 професор Економског факултета Дејан Шошкић.
Шошкић истиче да је прошле година просечна инфлација била 12,1 одсто, док је годину дана пре тога била 11,9 одсто.
„Већ две године имамо инфлацију која је четири пута већа од званичног инфлационог циља, који је сама НБС поставила. Другим речима оно што смо могли да купимо за 10.000 динара, за то нам сада треба 12.500 динара, а најсиромашнији становници су осећали много већи степен губитка куповне снаге својих доходака“, објашњава Шошкић.
Додаје да данас имамо једну од највећих инфлација у Европи и да је то последица и пропуста у монетарној политици и експанзивне фискалне политике, где се, како наводи, подижу плате да би се купила популарност, што поједе реалну куповну снагу.
„Сва она прича да доходци расту у еврима не значи да они реално расту. За просечни доходак у Србији можемо да купимо мање него пре 30-40 годна, што је парадокс. Ситуација ни изблиза није добра. Иако су и неке друге земље на Западу давале куповну снагу становништву у тешким временима, треба да знамо да постоји разлика између структуре наше привреде и тих других земаља, јер тамо када дате становништву новац, постоји већа вероватноћа да ће то потрошити на домаће производе. Код нас ће, када дате новац, осим у случају најугроженијег становништва, који ће тиме измирити свакодневне обавезе, многи ће то потрошити на туризам, куповину мобилног телефона или телевизора и томе слично“, наводи Шошкић.
Према његовим речима ефекат инфлације је врло изражен посебно кад постоји фикси девизни курс.
„То ће учинити да практично сви производи и услуге који се праве у Србији постају скупљи и на страном и домаћем тржишту у евро знаку. Другим речима теже ће их бити продати и то није добро за економију. Оно што би могло да поправи ситуацију је када бисмо били економија која бележи високе стопе раста продуктивности, што нажалост нисмо“, наводи Шошкић.
Додаје и да нереално висока вредност динара у односу на стране валуте суштински спречава извозну експанзију домаће привреде.
„Када би динар био на неком реалнијем нивоу који затвара наш трговински дефицит то би чинило да наши производи и на иностраном и на домаћем тржишту буду конкуретнији и да буду ценовно јефтинији“, каже Шошкић.
„Србија каска за земаљама централно-источне Европе“
Некадашњи гувернер НБС каже је, према показатељима, Србија у последњих 12 година имала стопу привредног раста у просеку од 2,4 одсто што је нижа стопа раста у односу на централно-источну Европу и нижа од просека у односу на свет.
„То значи да смо заостајали додатно за централно-источном Европом и светом у целини. Године 2005. смо били на 58 одсто БДП-а земаља централно-источне Европе, у које спадају Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка и Словенија, данас смо на 56 одсто“, каже Шошкић.
Он додаје и да постоје назнаке које говоре у прилог томе да је привредни раст можда могуће мало убрзати.
„Са стопама раста од 2,5 одсто колико имамо последњих година никада нећемо достићи централно-источну Европу и не само да је нећемо достићи, него ми, како статистика показује, заостајемо додатно у последњих десетак година“, наводи професор.
(Н1)