Младен Кременовић
4–5 minutes
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Најава министра унутрашњих послова Републике Српске Синише Карана о увођењу помоћног састава полиције изазвала је бурне реакције, не само у Федерацији БиХ где најављују „одговор” већ и међу политичким противницима унутар самог ентитета. Идеја о увођењу помоћног састава била је актуелна и пре шест година, али је тада повучена због противљења из међународних кругова. Влада РС утврдила је у понедељак закон о увођењу помоћног састава и упутила га у Народну скупштину Републике Српске.
Овога пута Каран није прецизирао колики би број припадника био ангажован, већ је навео да Министарству унутрашњих послова РС недостаје најмање хиљаду људи. Према његовим речима, помоћни састав не би имао карактер резервне полиције, већ би служио као логистичка подршка у ситуацијама као што су елементарне непогоде, велики јавни скупови или повећани безбедносни изазови, посебно они изазвани миграцијама.
Међутим, министар унутрашњих послова Федерације БиХ Рамо Исак тврди да се „законски оквир не може тумачити на начин који омогућава постојање ’помоћног састава’”, те најављује реципрочан одговор – формирање резервног састава полиције и у ФБиХ.
„Ако је циљ реаговање у ванредним ситуацијама, нека се развија служба цивилне заштите”, поручио је Исак, додајући да располажу информацијама о незадовољству унутар МУП-а РС због, како је рекао, неуставних потеза ентитетске власти и заштите лица против којих су расписане потернице. Потернице су, наиме, расписане за председником РС Милорадом Додиком, премијером Радованом Вишковићем и председником парламента Ненадом Стевандићем, али је Интерпол одбацио захтев Суда БиХ за расписивање међународне потернице, јер је оцењено да се ради о политичком процесу. Сипа је, позивајући се на процену високог ризика, раније одбила да поступи по налогу Суда БиХ, јер је МУП РС најавио да ће штитити највише званичнике ентитета.
Министар Синиша Каран каже да у МУП-у РС сада има око 5.500 припадника, док Рамо Исак наводи да у Федерацији БиХ, на нивоу ентитета и кантона има укупно око 10.000 припадника полиције.
Скупштина РС недавно је гласовима власти и опозиције поништила захтев Дениса Бећировића и Жељка Комшића, бошњачког и хрватског члана тог тела, који су затражили да се Еуфор укључи у хапшење званичника РС. Европска мисија је и пре тога одбацила такву могућност, оценивши да им ти послови нису у оквиру мандата.
Председник СДС-а Милан Миличевић сматра да је увођење помоћног састава потпуно непромишљен и неодговоран потез, којим ће, како каже, Српска бити изложена додатним притисцима, а постојеће тензије заоштрене.
„Једнако неодговорне су реакције из ФБиХ којим се на један политички неодговоран потез одговара другим неодговорним потезом и најавом резервног састава МУП-а ФБиХ”, истакао је Миличевић.
И он мисли да би требало ојачати капацитет Цивилне заштите РС, ако постоји потреба за ефикасније решавање елементарних непогода.
„Да ли су уопште свесни шта у овој земљи, у време подигнутих тензија, значи када две стране праве додатне формације”, пита Миличевић.
Сличну поруку послао је и потпредседник ПДП-а Игор Црнадак. Он се противи ојачавању полицијских структура РС, јер га то подсећа на деведесете године.
„Сећамо се шта значи и чему је претходила појава термина као што су ’територијална одбрана’, ’резервни састав полиције’ и слично”, навео је Црнадак.
Најдаље је отишао Рамиз Салкић, посланик Изетбеговићевог СДА у Скупштини РС, који каже да је полиција Српске „снажно милитаризована и устројена на начин да обезбеди адекватну реакцију у тренутку који власт означава као дан де када се створе повољни услови”.
„Полиција РС треба да буде иницијална оружана подршка њиховим идејама које они јасно износе у јавности, а које су на путу сепаратизма и поделе БиХ”, мисли Салкић, оценивши да се то односи пре свега на „домен стратешког опредељења претварања административне линије између два ентитета у границу”.