Свет је на ивици амбиса и нуклеарне катастрофе
ANTIC.org-SNN
Свет је на ивици амбиса и нуклеарне катастрофе
Мина Ћурчић
14–18 minutes
Србија, упркос садашњим светским потешкоћама, издржава у одбрани принципа повеље Уједињених нација и међународног права, кроз своје активности и принципијелну политику, поручио је јуче председник Србије Александар Вучић, учествујући у генералној дебати 79. заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку. На почетку свог говора, председник Вучић је цитирао речи Махатме Гандија: „нема пута ка миру, мир је пут”.
„У истом том духу, братске љубави и отвореног срца обраћам вам се данас у име Републике Србије, земље оснивача Уједињених нација, државе слободе и правде. Част ми је да вам се обратим као председник Републике Србије – земље у чије име пред вама данас поносно стојим. Земље која, упркос актуелним глобалним изазовима, доследно истрајава у одбрани принципа Повеље Уједињених нација и међународног права и која својим деловањем и принципијелном политиком, снажно заступа идеју коју носи главна тема овогодишњег заседања. Даме и господо, Када говоримо о актуелном тренутку, и ове године, на моју неизмерну жалост, морам да констатујем да ситуација у свету делује још теже и мрачније него пре годину дана, да тензије постају све веће, а изазови све бројнији и сложенији. Највише ме забрињава то што се, упркос нашим декларативним залагањима за мир, развој и просперитет човечанства, овом геополитичком кошмару крај не назире”, рекао је председник Србије и навео да не би волео да се мудре речи председника Џона Фицџералда Кенедија, покажу и као пророчке: „Човечанство мора окончати рат пре него што рат оконча човечанство”. Председник је у свом говору оценио да се човечанство данас све више ослања на технологију а све мање на човечност.
„И ове године поново говоримо о трагичним сукобима и разарањима који доносе патњу и огромне људске жртве, као и о бројним тешким последицама које неминовно прате ратне сукобе. Република Србија и српски народ дубоко саосећа и дели бол за свим изгубљеним животима у сукобима који се дешавају широм света, укључујући трагичне догађаје на Блиском истоку и у Украјини”, казао је Вучић. Неопростиво је да данас, у 21. веку, истакао је председник, да говоримо о језивим бројкама које се односе на децу страдалу у конфликтима.
„Делује потпуно невероватно, али свет је на ивици нуклеарне катастрофе и нуклеарног Холокауста. У жељи да победе и униште оне друге, корак по корак, приближавали смо се ивици амбиса и на крају смо тамо и стигли. Живимо у свету где нико никога не слуша, постоје само наши аргументи и наша истина, док они други морају да нестану јер увек угрожавају наше или универзално лажне вредности”, рекао је Вучић. Навео је да морамо да разговарамо, чак и онда када се не слажемо и да морамо да обновимо урушени кредибилитет и ауторитет УН.
„Морамо да зауставимо праксу примене дуплих стандарда – да вратимо веру у међународно право и принципе око којих смо се сви одавно сагласили. Морамо да вратимо веру у мир – једини пут који нема алтернативу”, нагласио је председник Србије. Рекао је да то дугујемо свакој невиној жртви, било где у свету, свим садашњим и будућим генерацијама.
„Будућност света у наредних пет или двадест и пет година наш је избор, али и наша одговорност”, казао је и истакао да „сви ми, који смо се овде из целог света окупили, дошли смо из, ми бисмо рекли, племенитих, али, пре свега, себичних разлога”. Председник је поручио да готово увек лидери свих, па и најмоћнијих земаља, овде говоре, наводно обраћајући се вама, а у ствари обраћају се само свом јавном мњењу и суштински не бринући бриге које стварно муче данашњи свет.
„Ни ја се не разликујем много, али нећу данас да вам представљам само Србију, оснивача УН, њене успехе, високу стопу раста, јер да се хвалим резултатима које смо постигли – имам и имаћу прилику у својој земљи. А, узгред, знам да све вас овде то много и не интересује”, навео је и додао да ће говорити о томе како је почело рушење модерног света, када и како је срушена Повеља УН и када смо престали да верујемо у право и почели да се додворавамо сили. „Испричаћу вам то на примеру моје земље; за мене најлепше на свету, Србије, како је рушена и гажена, и како и данас, због своје истрајности и слободарске традиције, представља камичак у ципели великих и моћних. После великих победа које је бољи део човечанства остварио у Првом и Другом светском рату, а Срби су као народ имали највеће губитке, пропорционално својој величини у Великом рату, као и у Другом светском рату, где су били један од ретких народа у Југоисточној Европи који су се од почетка сукоба нацистима супротставили, и зато је Београд можда и једини град који је брутално бомбардован и уништаван већ почетком 1941. године. Ми Срби нисмо припремали цвеће за нацистичке тенкове, и зато смо платили високу цену. Ипак ни кукњава, ни жалопојке из далеке прошлости ни селфвиктимизација нису тема мог данашњег обраћања. Желим да вас све упозорим , драги пријатељи, на оно што се догодило Србији, преседан који се данас и употребљава и злоупотребљава у различитим деловима света, на Пандорину кутију која није отворена ни пре две, ни пре пет година, већ много година раније, а о којој сви гласно ћуте”, нагласио је Вучић. Истакао је да је потпуна доминација западног капиталистичког начина производње, његова научно-технолошка супремација, убедљива победа над источним такмацима, пре свега Совјетским Савезом, у оквирима Треће индустријске револуције, довела свет до, како би неки рекли, краја историје и потпуног овладавања западних идеја у свим сферама друштвеног живота. Казао је да је осим, свакако добрих ствари које је то човечанству донело, таква доминација непостојања баланса и политичког мултилатерализма истовремено срушила и Совјетски Савез и Југославију. Разуме се, додао је Вучић, то се није догодило случајно, свакако не само од себе, већ уз пресудно учешће западних обавештајних служби, које су имале подршку домаће корумпиране елите, како у Совјетском Савезу, тако и у Југославији.
„Зашто све ово помињем? Зато што смо и данас чули од многих да је нападом на Украјину отворена Пандорина кутија, рушење међународног права; да је то преседан какав Европа није запамтила од Другог светског рата. Реч је о ноторној неистини. Да не буде нејасноћа, Србија подржава Повељу УН, територијални интегритет Украјине и ниједног секунда то није доводила у питање, нити ће. Међутим, када овде велики лидери горљиво и запаљиво говоре о потреби украјинске слободе, о поштовању УН и њене Повеље, резолуција, питам се а што не поштују Повељу УН и Резолуцију 1244 када је реч о територијалном интегритету Србије, коју су у налету сопствене моћи у тренуцима када су мислили како хоће, колико хоће и докле хоће да руше норме међународног права, јер су коначно победили све супарнике, па је могуће да искале бес на једном малом народу и незаустављиво су хрлили у гажење свих норми, чак се и не трудећи да то посебно образложе и објасне. Тако су 1999. године, овде у УН покушавали да донесу одлуку о нападу и агресији на Србију, па пошто сагласности није било, они су ипак донели одлуку да Србију нападну, бомбардују и изврше агресију, јер тада их ни најмање није било брига за Повељу УН, њене резолуције и међународно право. Били су неспорна сила која никога ни за шта није питала, и мислили да ће то тако да траје још стотинама година. Случајно смо ми, грађани Србије, ти који смо платили високу цену. Могао је да буде било ко други. При томе, не пада ми напамет да говорим да смо ми били анђели и да у свему томе није било наше одговорности. Али, суштински, о судбини једног малог народа, без права и правде, одлучиле су велике и моћне западне силе. Интересантно је да су прво помогли да се поцепа велика Југославија, по линијама унутрашњих комунистичких граница. Интересантно, када су то завршили, мислили смо да је крај, али није био крај. Тада су кренули у цепање Србије, самосталне, демократске и међународно признате Србије, чланице УН и ОЕБС”, казао је председник Србије. Обратите пажњу на то, додао је Вучић, и данас они страсно говоре о брањењу тобожњег суверенитета држава од сецесионистичких и сепаратистичких тенденција до следеће прилике, уколико им се буде указала, када ће сецесију и сепаратизам да правдају тобожњим хуманитарним катастрофама и свим другим што никада неће да прихвате као аргумент у неким другим случајевима.
„И да видите последњи пример, поштовани представници земаља и народа широм света. У овом папиру који држим у руци стоји да нико сем снага под контролом УН – у овом тренутку су то снаге Кфора – са којима имамо коректну сарадњу, не сме да има оружану силу на тлу Косова и Метохије, што је у складу са Резолуцијом 1244 део Србије. А, они који су извршили агресију на Србију, покушали су да јој одвоје део територије, покушавају и данас, убеђујући нас да је то једино демократско и смислено решење, покушавају да отцепе КиМ од Србије и свакодневно наоружавају то што се данас назива тзв. косовске безбедносне снаге, а већ сутра прераста у војску Албанаца на територији Србије. И када их питате: „По ком то међународном акту ви то радите?”, јер то је све покушај изазивања рата, рушење норми УН, а онда, као смоквин лист, добијете најглупљи могући одговор на свету: „Па, не прихватамо Повељу УН и Резолуцију УН зато што је за нас промењена ситуација, јер ми смо признали независност Косова”. И шта су нам они тиме, драги пријатељи рекли? Ми смо сила, ми смо Бог, баш нас брига за УН, право УН и Резолуцију УН. Можемо шта нам се хоће, како нам се хоће и колико нам се хоће”, указао је Вучић. И сад вас ја питам, поручио је председник Србије, драги представници, не оних послушничких и сателитских, марионетских држава, већ вас, слободарске народе и земље, шта да радимо, ми као мала земља, како да се боримо. „Јер, данас у свету сви говоре о Украјини, нико не сме да прича о Србији. И када говоре, причају како ћемо ми по руском налогу да поведемо рат на Балкану. И лажу све време, дуже од две и по године. Ми нисмо слуге ни Русије ни САД. Ми имамо своју политику и своје интересе. И зато не желим сада да вас питам него да кажем да је једина нада, не само за моју земљу коју волим највише на свету, већ и за ваше земље, да добро разумете механизме лажи, механизме превара у међународним односима и да покушамо да се окупимо овде, у најважнијој организацији, да покушамо да је мењамо, да покушамо да је поштујемо. Јер само тако ћемо моћи да сачувамо мир”, навео је. Представник моје земље, Владислав Јовановић, подсетио је Вучић, изузетни српски дипломата, веома поштован у овом високом дому је тог 24. марта 1999. године, када је почела агресија над Србијом у Савету безбедности Уједињених нација, у име Владе тадашње СР Југославије, упутио хитан апел свим државама да се категорички супротставе тадашњој агресији на Савезну Републику Југославију. „Погледајте како 25 година касније његове речи звуче: „Ако се агресија не заустави, преседан такве некажњене агресије ће, пре или касније, довести до агресије на низ других држава, мањих и средње величине. Право питање је: Која је следећа земља?”', рекао је председник Вучић. Овом приликом је цитирао и нобеловца и бившег председника САД Барака Обаму, који је рекао: „Прави мир није само одсуство сукоба; он је присуство правде, слободе и могућности за све”. „За Србе на Косову, под јурисдикцијом УН, нема ни присуства правде, ни личне слободе нити могућности за све. О неразумности политике приштинских власти, острашћености и прогону свега што је српско на Косову и Метохији, говори низ узнемирујућих потеза – од забране платног промета у српској валути – динара која траје више од шест месеци и забране поштанских услуга која је јединствена у свету, чак и за конфликтна подручја, што угрожава свакодневни живот Срба и другог неалбанског становништва – до забране посете поглавара Српске православне цркве Порфирија Пећкој патријаршији. Може ли се, осим бруталношћу и суровошћу, али и безумљем описати упад наоружане специјалне приштинске полиције, 9. септембра, у просторије Удружења 'Подржи ме', коју чине родитељи и деца са сметњама у развоју?”, казао је председник Србије.
Пре свега, истакао је Вучић, Србија је на европском путу и искрено жели да буде део Европске уније. Српска економија је најуспешнија економија данас у целом региону западног Балкана, казао је, али и данас, када нам та иста ЕУ којој стремимо јасно ставља до знања, кроз изјаве свог портпарола Петера Стана, да не жели да поштује принципе засноване на Повељи УН, па чак ни одлуке свог Европског савета, подржавајући независност такозваног Косова, јер је то интерес највећих и најјачих на европском континенту. „Србија је мала земља, која не може да се такмичи са великим силама и ми смо потпуно свесни тога. Али, у сваком случају, имамо обавезу према себи и према свом народу, али и према свим пријатељима у свету, а та обавеза је да никога не лажемо, већ да свима говоримо истину. Пошто су сви ти велики такви да их не занима ни право ни истина. Малима је остало само да, као Србија, буду посвећена свом економском напретку, убрзаном расту, новим технологијама и иновацијама и да гледамо у будућност и да чекамо тренутак када ће принципи поштовања међународног права бити враћени на политичку сцену. Остаћемо посвећени дијалогу са Приштином под окриљем ЕУ и борићемо се за мир. Само једну ствар нећемо никада никоме да дамо, а то је слобода и независност Србије. Као председник Србије, верујем у свет заснован на правим, а не на лажним вредностима, и верујем да снага земаља у развоју, свих нас који смо подигли главе и који смемо да говоримо истину, бићемо темељ једног новог и различитог света”, рекао је председник Србије.
На КиМ се систематски нарушава правни поредак и елементарна права целог једног народа
Вучић је подсетио је на речи бившег председника Јужноафричке Републике Нелсона Менделе да „истински и трајни мир може бити постигнут само путем правде и поштовања људских права”. „А како може бити мира на Косову и Метохији ако се тамо систематски нарушава правни поредак и елементарна права целог једног народа? После свега изреченог, кључно питање данас је: ”Који је пут Србије, и како да изађемо из ове ситуације?”, упитао је председник Србије Александар Вучић у свом обраћању на 79. генералној дебати ГС УН у Њујорку.
Принципе бране само мали, који немају куд, па су принципи једино за шта имају да се ухвате
Председник Србије је оценио да је свет на ивици катастрофе, у којем сви, тобоже, бране принципе, нико ниједну грешку не признаје, а свима је јасно да нигде и нико никакве принципе нема. „Ни једни, ни други. Већ само они мали, који немају куд, па су им принципи једино за шта имају да се ухвате. А, великима, кад су згазили све мале, остало је да се једу између себе. А кад више залогај није тако лак и мали, онда су се сетили принципа и оптуживања оних других за кршење тих истих принципа”, казао је председник.
Enclosures:
160z120_govor-un.jpg (9 KB) |