Апотекарска установа Крагујевац пред затварањем
ANTIC.org-SNN
Апотекарска установа Крагујевац пред затварањем
Бране Карталовић
5–6 minutes
Крагујевац – Апотекарску установу Крагујевац само чудо може да спаси од затварања, будући да је градска власт чврсто решила да угаси државне апотеке и да трговину лековима, медицинском опремом и помагалима препусти неком великом фармацеутском ланцу. Овакав развој догађаја могао се наслутити још фебруара 2023, када се у скупштинским кулоарима појавио неформалан предлог о давању апотека у закуп.
Фебруара ове године донета је званична одлука о оснивању Концесионог савета који је имао задатак да утврди услове под којима се државне апотеке могу изнајмити приватним компанијама. Савет, међутим, ни до данас није упутио јавни позив заинтересованим концесионарима, што је обавеза града као оснивача апотекарске установе. Према информацијама које смо добили од информативне службе града, овај позив ће бити објављен најкасније до краја новембра ове године.
Крагујевачка опозиција жестоко је критиковала намеру власти да државне апотеке препусти приватним фармацеутским компанијама, а против тог решења је и велики број Крагујевчана. Пре годину дана се говорило о могућем издавању 15 од укупно 28 апотека у оквиру установе, углавном оних најпрометнијих које се налазе у самом граду, док би апотеке на сеоском подручју биле изузете из тог решења и остављене да се постепено саме угасе услед организационих и финансијских проблема.
Тада се наметнуло и питање судбине запослених који су полако почели да напуштају Апотекарску установу Крагујевац у којој је остало нешто више од стотинак радника, док их је раније било око 150. У овом тренутку плате запосленима у крагујевачким апотекама касне два месеца, а некада пренатрпани рафови сада су полупразни.
Крагујевачке апотекарке су пристале да говоре за „Политику”, али су нас замолиле да им не наводимо имена, бојећи се да би могле имати додатних проблема.
– Нама приватне апотеке не сметају, не сметамо ни ми њима. Има посла за све, не знам зашто би неко хтео да нас затвори – збуњено прича једна апотекарка.
Њена колегиница сматра да би надлежни коначно требало „да пресеку мучну атмосферу”.
– Не знам зашто нас овако муче. Ако желе да нас препусте приватницима, нека ураде то. Ми само желимо да радимо и редовно примамо плату, није толико важно ко ће нам бити шеф – каже ова радница, подсећајући да су проблеми државних апотека у Србији почели да се нижу још пре десетак година када је донет Закон о јавним набавкама у здравственом сектору.
Према закону из 2013. године, који помиње ова крагујевачка апотекарка, јавне набавке у оквиру државних апотека су централизоване и стављене под контролу РФЗО, док су приватне апотеке могле слободно да послују на тржишту, без икаквих пословних ограничења. Овај закон је државне апотеке ставио у неравноправан положај, па су полако почеле да губе тржиште и клијенте. То је довело до бројних финансијских проблема, а крагујевачке апотеке су у пар наврата добиле и новчану помоћ из градског буџета, како би могле да наставе с радом.
Последице тог закона из 2013. године данас су и те како видљиве: од око четрдесет апотекарских установа у Србији „преживело” је свега десетак. У неким градовима апотеке су чак препуштане фирмама које се баве организацијом игара на срећу, тако да су сада у неким бившим апотекарским локалима смештене популарне коцкарнице и кладионице.
С бројним проблемима у пословању суочава се и највећа апотекарска установа у Србији – Апотеке Београд. Истовремено, Краљевчани покушавају да организују референдум како би заштитили бар сеоске апотеке које немају велике профите, али су и те како потребне становништву.
Потпуно другачија слика је у Пожаревцу. Тамошња апотекарска установа има стабилне финансије и шири мрежу својих апотека у Браничевском округу, што је доказ да и државне апотеке могу успешно да послују, упркос законским ограничењима.
Будући да се представници локалне власти нису оглашавали овим поводом, остаје нејасно зашто су кренули у процес својеврсне приватизације Апотекарске установе Крагујевац. Кадровски проблеми се могу искључити, јер Крагујевац има велики број искусних фармацеута. Такође, трговина лековима је увек била уносан посао. Можда је управо због профита некоме из власти пало на памет да државне апотеке препусти приватницима, у ери када је у Србији скоро све на продају.
Апотекарска установа Крагујевац није „тек једно предузеће”, како неки желе да кажу. Та установа је део историје града на Лепеници, прве престонице модерне Србије, самим тим и наше националне историје. „Књажеско-придворна апотека”, касније „Правитељствена апотека” у Крагујевцу била је прва државна апотека у Србији, основана пре безмало два века, давне 1836. године.
Enclosures:
160z120_apoteke-ka-ge.jpg (12 KB) |