Stanković: Pripajanje tri opštine Kosovu neće da bude u Briselu
ANTIC.org-SNN
Stanković: Pripajanje tri opštine Kosovu neće da bude u Briselu. Kosovsko predsedništvo tvrdi suprotno
N1/KoSSev
7-9 minutes
Zoran Stankovic FOTO: N1
Pripajanje tri srpske opštine – Bujanovca, Preševa i Medveđe – Kosovu neće biti tema na stolu u Briselu, siguran je predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za ove tri opštine, dr Zoran Stanković. Kaže da mu je to potvrđeno u razgovorima s međunarodnim predstavnicima.
Uoči najnovijih rundi dijaloga Beograda i Prištine, koje bi trebalo da budu i ključne za rešavanje kosovskog pitanja, skupština albanskih odbornika iz tri opštine juga Srbije usvojila je „Političku deklaraciju“, kojom je tražila od kosovskih institucija i vlasti u Beogradu da u dijalog o normalizaciji odnosa bude uključen i, kako kažu, politički status Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe. Traže, kako su naveli – ista prava kao i Srbi na Kosovu.
Stanković podseća da se radi o trećoj takvoj deklaraciji, i da su prethodne usvojene 2006. i 2013., nakon čega se, kako kaže, ništa nije desilo.
Smatra da je ta aktivnost u političke svrhe, naročito s obzirom na to da predstoje izbori za savete nacionalnih manjina.
Kosovsko predsedništvo: Na sledećem sastanku o pripajanju „Preševske doline“. Mustafa: Ne odustajemo od zahteva
KoSSev: I dok Stanković tvrdi da razgovora u Briselu o pripajanju neće da bude, iz Kancelarije kosovskog predsedništva za Zeri tvrde da će se na predstojećem sastanku u Briselu razgovarati o „zahtevu Albanaca Doline za ujedinjenje sa Kosovom“.
I jedan od lidera Albanaca sa juga Srbije, Regmi Mustafa, optimističan je da će ovaj zahtev da bude deo sledećeg sastanka u Briselu.
„Bez obzira na reakcije velikih sila, on je pozvao da se zahtev Albanaca Doline realizuje,“ prenose prištinski mediji, navodeći da je Mustafa istakao i da „ujedinjenje Preševske doline sa Kosovom ni na koji način neće imati domino efekat na druge zemlje Zapadnog Balkana“.
„U tom kontekstu, on je naglasio da ako dve zemlje, u susedstvu, mirno postignu sporazum, ne može da se dovede u pitanje korekcija granica, dakle, ujedinjenje Preševske doline sa Kosovom. Po rečima Mustafe, Preševska dolina nikad neće odustati od zahteva za integralnim delom sa Republikom Kosovo,“ preneo je Express.
Govoreći o tim deklaracijama, kaže da su zahtevi u principu isti, i da su na neki način kontradiktorni – jer je, s jedne strane, donose oni koji poštuju Ustav Republike Srbije i konvenciju o nacionalnim manjinama, a s druge strane, govore o pripajanju tri opštine Kosovu.
Stanković primećuje i da su sve partije koje su bile za pripajanje ove tri opštine Kosovu izgubile na izborima.
Ta priča, ocenjuje gost N1, gubi poverenje među stanovništvom u tom delu Srbije.
„Sigurno znam da to nije tema razgovora u Briselu, i da neće biti tema ni sada u septembru,“ navodi Stanković.
On kaže da je tako nešto potvrđeno u razgovorima sa međunarodnim predstavnicima.
U najnovijim razgovorima koje imamo kažu da nema razmena teritorija, jer bi to povuklo lavinu ne samo na Balkanu, dodaje:
„To su stavovi zemalja koje odlučuju i koje imaju dominantan uticaj u UN“.
Šta je urađeno za albansku manjinu na jugu Srbije?
Upitan o tome šta je država Srbija uradila za albansku manjinu, Stanković kaže da je počela razgovore u sedam tačaka 2013. godine, ali da su oni zapeli oko mreže sudova i tužilaca, jer se Albanci nisu slagali sa zakonom koji je usvojen.
Navodi da su oni tada prekinuli razgovore, „a u poslednjih godinu dana govore da je to učinila Vlada“. Stanković tvrdi da bi se problemi rešili da nije bilo tog prekida razgovora. Među tačkama, pojašnjava, bila su pitanja kao što je upotreba albanske zastave, i kaže da je o tome trebalo da se razgovara. Ističe da u svim zemljama nacionalne manjine koje žele isticanje svoje zastave imaju pravo na to, ali ne smeju da imaju identičan grb kao matična država i da je o tome trebalo da se pregovara.
Stanković je, govoreći o rešenim pitanjima, istakao izgradnju odeljenja Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, koji danas imao oko 300-400 studenata, i već 100-ak diplomiranih, da su Albanci, zbog kulturoloških razlika, tražili porodilište u Preševu, i dobili, ocenjujući da je to najmodernije porodilište na jugu Srbije i da je za njega odobreno, mimo postojeće zabrane za zapošljavanje, 10 babica, pet ginekologa.
Ipak, kaže da ne mogu da budu zadovoljni činjenicom da je veliki broj ljudi nezaposlen. Tamo postoje, ističe, povremene tenzije ili se priča o tenzijama, i to nije dobro za privlačenje investitora.
„Država Srbija je dala 250 miliona bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća, dobijali su ih privrednici u iznosu tri miliona dinara… Dakle, to su bespovratna sredstva, tako je zaposleno 200, 250 ljudi… Taj obim aktivnosti treba da se poveća i svi da se okrenu tome, a ne nekim pričama o pripajanju Kosovu,“ naveo je Stanković u emisiji N1 „Dan uživo“.
Albanci koji žive u Srbiji su naši građani
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi izjavio je ranije, u istoj emisiji, da dugoročno nepokazivanje volje da se reše osnovni problemi Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, odnosno da se oni integrišu u društvo, ostavlja utisak da ih država zapravo i ne želi i da ista pitanja postavljaju 17 godina.
Albanci koji žive u Srbiji su naši građani, mi njih tretiramo kao naše građane i državljane i tako se prema njima ponašamo, kaže na to Stanković.
Na tvrdnje da nema zaposlenih Albanaca u državnim organima, navodi primer Policijske stanice Preševo, gde je načelnik Albanac, kao i 66 odsto policajaca.
Stanković ističe da između lokalnih samouprava, državnih organa i Vlade Srbije svakodnevno postoji komunikacija, a da Koordinaciono telo tu posreduje. Navodi da je u svakodnevnoj komunikaciji i sa Kamberijem, za kojeg kaže da je izuzetan pravnik koji poštuje zakone srpske države. Tvrdi da se problemi rešavaju, a da je sam Kamberi imao više sastanaka sa premijerom i predsednikom Aleksandrom Vučićem, nego što ih je on sam imao.
Ističe da se trenutno radi na projektu vode u Preševu i da će sredstva da donira Norveška, koja traži paritet, koliko ona uloži – i Srbija da da.
Pitanje udžbenika – glavni problem
Upitan o udžbenicima na albanskom jeziku, Stanković kaže da je to glavni problem i da je u prethodnom sazivu Nacionalnog saveta Albanaca, tadašnji predsednik tog tela obezbedio 86 udžbenika za decu. Naredni predsednik, Jonuz Musliu, koji je preminuo prošle godine, nije predložio nijedan udžbenik na Nacionalnom savetu, jer nisu bili njima zadovoljni prevodom. Stanković kaže da je trebalo da oni predlože prevodioce, ali da to nisu uradili za tri godine i pored nekoliko sastanaka u Ministarstvu prosvete i dva sastanka u Ambasadi Albanije.
Udžbenici koji nisu imali sporne detalje mi smo prihvatili kao država da na zakonom propisan način budu iz Albanije budu uvršćeni u nastavu za decu koja uče na albanskom, navodi Stanković.
„Pet udžbenika je odobreno ove godine, osam je u fazi odobrenja i štampanja. Jonuz je potpisao ugovor za štampanje 36 udžbenika i osam sa elementima nacionalne kulture. Sredstva za štampanje su obezbeđena i zašto nema većeg broja udžbenika – odgovornost nije na državnim organima Republike Srbije,“ zaključio je Zoran Stanković.
Comments
comments
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.