НАТО против НАТО-а
ANTIC.org-SNN
НАТО против НАТО-а
Дејан Новаковић
7–9 minutes
Тихи рат међу чланицама НАТО одвија се на територији земље која је пала у заборав под сенком рата у Украјини, поново отвореног конфликта у Израелу као и претходног обрачуна на Кавказу.
Озбиљне тензије између САД и Турске трају већ годинама у Сирији која на својој територији још увек има неколико страних трупа и читаве покрајине које влада у Дамаску не контролише.
Иако званично савезници, на овом делу планете, интереси Америке и Турске се увелико супротстављају. Америчка војска која се у Сирији налази више од деценије делујe као савезник Курда. Иницијално, две војске удружиле су се у борби против Исламске државе, а након пораза фундаменталиста, Јенкији су у свом стилу одлучили да ипак остану на „ослобођеној" територији. Разлога за то у Вашингтону има на претек. Најпре, америчка војска контролише нафтна поља на простору североисточне Сирије, а део територије који контролишу даје им стратешки кључни маневарски простор за надгледање својих „савезника“, пре свега Турске, а потом и Ирака, Јордана и Либана.
Курди
Званична Анкара сматра курдске снаге у Сирији огранком Радничке партије Курдистана (PKK), организације која је у Турској проглашена за терористичку и сепаратистичку. Курди којих има око 60 милиона највећи су народ на свету који нема своју државу. Насељени на простору Турске, Сирије и Ирака неколико пута су кроз историју вребали своју прилику за стварање независне државе и нашли се као оруђе у рукама великих сила које је након употребе одбачено, а у геостратешкој подели, увек су остајали празних руку.
Рат турске владе против терориста из PKK је додатно добио на важности након што су почетком октобра у Анкари изведени самоубилачки напади за које су одговорност преузели у право Курди. Мета је била зграда турске владе.
Ствар постаје још интересантнија када се дође до информације да и Стејт департмент сматра PKK за терористичку организацију. На терену је пак ситуација посве другачија. Америлка војска директно сарађује са Курдима који у Сирији делују под називом Јединице народне заштите (YPG). Турска је свесна ове сарадње и ово је само један камен спотицања односа две чланице НАТО-а.
САД и Турска
Турске и америчке снаге имале су и неколико блиских сусрета на простору Сирије, а увелико се спекулише да је током ракетирања курдских положаја на северу Сирије могло бити и амњричких жртава. У сваком случају, ако је и дошло до оваквих исхода, они су сасвим сигурно остали војна тајна јер никоме није у интересу да се сазна како једна чланица НАТО убија или циља другој војнике.
Почетком октобра Пентагон је објавио да су амерички ловци оборили турску беспилотну летелицу за коју се сматрало да представља претњу снагама САД у Сирији. Инцидент се догодио након што су турске снаге започеле офанзиву на сиријске Курде након што је PKK преузео одговорност за напад у Анкари.
„Америчке трупе приметиле су дронове који су изводили напад у раним јутарњим часовима 5. октобра. Неке од летелица биле су унутар “ограничене оперативне зоне” у близини места Хасака на око километар удаљености од напих војника", испричао је портпарол Пентагона и бригадни генерал Пет Рајдер новинарима током конференције за медије.
Како је навео, неколико сати касније, турска беспилотна летелица поново је ушла у простор „ограничене оперативне зоне” и кренула према америчким снагама. Команда америчке војске шаље тада више од десет упозорења турској војсци на које није било одговора. Турски дрон наставља свој налет према америчкој бази, а команда доноси одлуку да се подигну ловци Ф-16 и дејствују против наоружане беспилотне летелице.
„Амерички ловци оборили су летелицу у самоодбрани", навео је Рајдер.
Американци оборили турски дрон у Сирији
Амерички министар одбране Лојд Остин разговарао је накнадно са турским колегом Јасаром Гулером и апеловао на деескалацију у северној Сирији и важност придржавања протокола за комуникацију коју су успостављени између оружаних снага две земље.
Турско министарство потврдило је да је дошло до телефонског разговора наводећи да су двојица миниустара разговарала о најновијем развоју догађаја у Сирији. Поједини медији из Истанбула известили су да беспилотна летелица није припадал турској војсци као и да то нису једине оружане снаге које спроводе антитерористичке акције у северном Ираку и Сирији. Како се наводи, акцијама војске придружиле су се и турска обавештајна служба као и жандармерија.
Према извештајима министарства одбране, у турским ваздушним нападима, убијено је 26 бораца и уништено 30 циљева курдских снага у северној Сирији, укључујући нафтну бушотину, складишта и склоништа.
Напад Турске, наводно је најављен раније.
“Турска је упозорила друге земље да се држе подаље од подручја која контролирају скупине које ће наставити нападати”, поручили су из Анкаре.
Сарадња Американаца и Курда у Сирији
САД имају око 900 војника званично распоређених у Сирији у склопу међународне борбе против оружаних формација Исламске државе.
Америчке снаге сарађују са Сиријским демократским снагама (SDF) коалицији која наступа као опозиција влади у Дамаску и како је то већ у овој земљи постало устаљено, уз политички програм има и оружане формације јер много је лакше убедити људе у нешто када имате пиштољ него без икаквог оружја.
SDF чији су сиријски Курди, односно YPG део, такође су водиле борбу против Исламске државе и наводно су баш они уништили последње упориште фундаменталиста у Сирији.
Међутим, како Турска гледа на курдске Јединице народне заштите које доминирају у оквиру SDF као на изданак PKK, коју Анкара и њезини западни савезници сматрају терористичком организацијом.
У турским нападима на војне и инфраструктурне циљеве у подручјима Сирије која држе Курди убијено је најмање деветособа, према курдским снагама безбедности.
Конфликти у НАТО
Поред овог, одавно је познат још један ривалитет у оквиру НАТО, између Турске и Грчке. Овај антагонизам за сада се решава тако што се обе стране наоружавају углавном наоружањем које купују од САД и повремено размене оштра саопштења када једна другој наруше ваздушни простор.
Турска је такође запретила стављањем вета на улазак Шведске у НАТО, а тензије унутар Алијансе по овом питању и даље се настављају.
Турска и Русија
Делује да је коју води председник Реџеп Тајип Ердоган донела Турској статус непоузданог партнера у оквиру НАТО, а свему је посебно допринела сарадња са Русијом и куповина оружја од ове земље.
Управо је нагли успон односа између Турске и Русије започео након погибије руског пилота у Сирији чији су авион обориле турске снаге.
У решавању дипломатске кризе ангажовали су се лично председници две државе Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, а делује да је том приликом договорено много више.
Турска од тада гради свој пут као регионална сила која упорно покушава да оде корак даље и чији ће утицај бити много шири, а да притом не остане само још један сателит у рукама Вашингтона попут већине чланица НАТО.
Enclosures:
160z120_9093366-f16-nato-avion.jpg (3 KB) |