Зашто су лажне вести највећа претња за светске моћнике

[ANTIC.org-SNN]

politika.rs

Зашто су лажне вести највећа претња за светске моћнике

Вишња Аранђеловић

6–7 minutes

---

Док се у све­ту во­де два ра­та у ко­ји­ма за­ра­ће­не стра­не има­ју ну­кле­ар­не бом­бе, а не­ке во­де­ће свет­ске еко­но­ми­је се бо­ре са огром­ном ре­це­си­јом, ин­фла­ци­јом и све ве­ћим ка­мат­ним сто­па­ма, моћ­ни­ци су не­дав­но у Да­во­су за нај­ве­ћу прет­њу про­гла­си­ли ла­жне ве­сти.

Ово ни­је ша­ла, ни фејк њуз. Отво­ре­но ка­жу због че­га се баш њих нај­ви­ше пла­ше.

– Ла­жне или по­гре­шне ин­фор­ма­ци­је пред­ста­вља­ју нај­ве­ћу опа­сност за свет у на­ред­не две го­ди­не, у вре­ме из­бо­ра и еко­ном­ског на­прет­ка – на­во­ди се у ис­тра­жи­ва­њу Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма у ко­јем се ис­ти­че и за­бри­ну­тост због мо­гу­ћих ма­ни­пу­ла­ци­ја би­ра­чи­ма.

На­и­ме, сво­је пред­сед­ни­ке и пред­став­ни­ке би­ра­ће три ми­ли­јар­де гла­са­ча од Ру­си­је до Аме­ри­ке, од Евро­пе до Ин­ди­је, а ка­ко да иза­бе­ру нај­бо­ље ако су си­ти ма­сних ла­жи?

Зву­ча­ло би ал­тру­и­стич­ки да ни­је ли­це­мер­но. Јер су бор­ци про­тив ла­жних ве­сти из Да­во­са, за­мер­ке су углед­них но­ви­на­ра, исти они ко­ји су ком­про­ми­то­ва­ли исти­не ка­да им оне ни­су од­го­ва­ра­ле. А ла­жи пред­ста­вља­ли као чи­ње­ни­це ка­да им је то би­ло по­треб­но. Упра­во су они уба­ци­ва­ли дез­ин­фор­ма­ци­је на јав­ну сце­ну, да би на осно­ву ла­жних до­ку­ме­на­та по­кре­та­ли ис­тра­ге, а слу­жбе др­жав­не без­бед­но­сти ко­ри­сти­ли ка­ко би за лаж обез­бе­ди­ли кре­ди­би­ли­тет. Са­да нам по­ру­чу­ју да је исти­на јед­на и то она с ко­јом се они сла­жу.

Се­ти­те се ла­жне при­че да је Трамп на власт до­шао у до­слу­ху са Пу­ти­ном. Ми­ли­о­ни до­ла­ра по­тро­ше­ни су ка­ко би ФБИ и ЦИА от­кри­ли ве­зу из­ме­ђу Трам­по­ве кам­па­ње и ру­ског пред­сед­ни­ка, ко­ја је Трам­пу до­не­ла по­бе­ду, а Хи­ла­ри Клин­тон на­не­ла ште­ту. Оп­ту­жбе је раз­ма­трао и ФБИ, да би три го­ди­не ка­сни­је из­ве­штај спе­ци­јал­ног ис­тра­жи­те­ља по­ка­зао да не­ма ни нај­ма­њег до­ка­за због ко­јег би Трамп или не­ко од ње­го­вих са­рад­ни­ка био оп­ту­жен за до­слух са Мо­сквом, што је био опре­зан из­раз за за­ве­ру за ко­ју је про­шли аме­рич­ки пред­сед­ник осум­њи­чен. Та­ко се ис­по­ста­ви­ло да је до­си­је пун ла­жних ин­фор­ма­ци­ја, укљу­чу­ју­ћи и ону нај­че­шће ко­ри­шће­ну ка­ко Кремљ кон­тро­верз­ног ми­ли­о­не­ра, ко­ји се у Бе­лу ку­ћу усе­лио ди­рект­но из сво­је ку­ле на Пе­тој аве­ни­ји, уце­њу­је сним­ком на ко­јем по­сма­тра про­сти­тут­ке у не­до­лич­ном по­на­ша­њу. Не­до­лич­ном, чак и за њи­хо­ве стан­дар­де. Све што се на­ла­зи­ло у до­си­јеу „Стил”, све оп­ту­жбе ко­је је ФБИ раз­ма­трао би­ле су под­мет­ну­та опо­зи­ци­о­на ис­тра­жи­ва­ња, ко­ја је кам­па­ња Хи­ла­ри Клин­тон на­ру­чи­ла од бри­тан­ског оба­ве­шта­ја­ца Кри­сто­фе­ра Сти­ла.

Го­то­во да не­ма исти­не ко­ја је са ве­ћим жа­ром про­ве­ра­ва­на, за­тим са­хра­њи­ва­на оп­ту­жба­ма „факт че­ке­ра” да су по сре­ди дез­ин­фор­ма­ци­је и за­бра­њи­ва­на на дру­штве­ним мре­жа­ма као слу­чај „лап­топ Хан­те­ра Бај­де­на”. Пред са­му кам­па­њу 2020, на стра­ни­ца­ма „Њу­јорк по­ста” об­ја­вљен је текст „Бај­де­но­ви тај­ни имеј­ло­ви”, ко­ји је са­др­жао ин­фор­ма­ци­је про­на­ђе­не у лап­то­пу си­на Џо­зе­фа Бај­де­на. На­и­ме, Хан­тер је ми­ли­о­не до­ла­ра за­ра­дио за­то што је тр­го­вао по­ли­тич­ким ути­ца­јем док је пу­то­вао у раз­не зе­мље све­та са де­ле­га­ци­јом свог оца, пот­пред­сед­ни­ка САД од 2008. до 2016. Хан­тер ни­ка­да ни­је ре­као да лап­топ, у ко­јем су про­на­ђе­ни ком­про­ми­ту­ју­ћи сним­ци на ко­ји­ма се ви­ди ка­ко ужи­ва у нар­ко­ти­ци­ма и дру­штву про­сти­тут­ки од ко­јих би не­ке мо­гле би­ти и ма­ло­лет­не, ни­је ње­гов. Али ви­ше од 50 пен­зи­о­ни­са­них оба­ве­шта­ја­ца из Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност и ЦИА пот­пи­са­ли су се ис­под пи­сма у ко­јем су уве­ра­ва­ли јав­ност да је све ру­ска под­ме­та­чи­на у ко­ју не тре­ба да ве­ру­ју. Пот­пи­сни­ци су од до­ка­за по­ну­ди­ли са­мо ис­ку­ство у на­ци­о­нал­ној без­бед­но­сти ко­је их је учи­ни­ла „ду­бо­ко сум­њи­ча­вим да ру­ска вла­да игра зна­чај­ну уло­гу у овом слу­ча­ју” ка­ко би се по­но­вио де­бакл из 2016. На­кон ове су­ге­сти­је из др­жав­не слу­жбе, ве­ли­ке тех­но­ло­шке ком­па­ни­је, по­пут „Феј­сбу­ка” и „Тви­те­ра” за­бра­ни­ли су текст из „Њу­јорк по­ста” и, под из­го­во­ром да је до­мо­ви­на угро­же­на од стра­не Пу­ти­на, од­стра­ни­ли су ову те­му из јав­ног жи­во­та као што је то чи­нио Бре­жњев у СССР-у.

Епи­лог при­че је та­кав да је фо­рен­зич­ка ана­ли­за по­твр­ди­ла аутен­тич­ност, а на осно­ву ин­фор­ма­ци­ја из лап­то­па по­диг­ну­те су чак и кри­вич­не оп­ту­жни­це.

Да ли би и епи­лог пред­сед­нич­ких из­бо­ра 2020. био дру­га­чи­ји да моћ­не тех­но­ло­шке ком­па­ни­је ни­су ућут­ка­ле Аме­ри­ку?

„Феј­сбук”, „Ин­ста­грам”, „Тви­тер” и „Гугл” одав­но су раз­ви­ли си­стем за „са­хра­њи­ва­ње” ла­жних ве­сти. Са­др­жа­је ко­је они озна­че као фејк њуз, уз по­моћ ал­го­рит­ма, до­ла­зи до ма­њег бро­ја ко­ри­сни­ка. Ту су и „факт че­ке­ри”. Ти при­ват­ни ми­ни­стри исти­не, озна­ча­ва­ју текст или ТВ при­лог као ла­жан чим не по­др­жа­ва по­жељ­не по­ли­тич­ке ста­во­ве, па цен­зу­ру про­гла­ша­ва­ју бор­бом про­тив ла­жних ве­сти.

А пре­те­ра­на бор­ба про­тив дез­ин­фор­ма­ци­ја мо­же да по­ста­не кон­тра­про­дук­тив­на. Што се ви­ше др­жа­ве и тех­но­ло­шке ком­па­ни­је упи­њу да од­ре­де шта је тач­но а шта ни­је, то ма­ње љу­ди ве­ру­је и др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма и ме­ди­ји­ма.

За­то је и би­ло та­ко ла­ко по­ве­ро­ва­ти да је ко­ми­чар Да­мон Има­ни од­мет­ну­ти уче­сник Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма ко­ји је Кла­у­су Шва­бу и „ње­го­вим гло­ба­ли­стич­ким при­ја­те­љи­ма” у ли­це са­суо, уз сал­ву псов­ки, да су љу­ди ро­ђе­ни сло­бод­ни и да пла­ни­ра­ју да оста­ну сло­бод­ни.

В. Аран­ђе­ло­вић

View article...

Enclosures:

160z120_Damon-Imani-lazne-vesti-copy.jpg (10 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02//160z120_Damon-Imani-lazne-vesti-copy.jpg