Nervni gas, špijuni, laži i video trake
ANTIC.org-SNN
Internet Svedok - 1126
17-22 minutes
Analiza slučaja (navodnog?) trovanja dvostrukog agenta Sergeja Skripala (66) i njegove ćerke Julije (33)
Nervni gas, špijuni, laži i video trake
Piše: Milan Dinić - London
Britanska vlada optužila je Rusiju da je 4. marta u gradu Solsbri, na jugu Engleske, otrovala bivšeg dvostrukog agenta (špijunirao i za Ruse i za Britance) Sergeja Skripala (66) i njegovu ćerku, Juliju (33). Karakterišući slučaj kao „napad“, Britanci su naveli da je reč o „besramnom kršenju međunarodnog prava“ i u znak odmazde proterali 23-je ruskih diplomata i najavili druge sankcije. Britanci su ubrzo dobili podršku SAD, Francuske, NATO i drugih vodećih zapadnih zemalja i institucija.
Moskva je odbacila optužbe i ubrzo uzvratila odlukom da protera 23-je britanskih diplomata.
Šta se desilo (prema tvrdnjama britanskih vlasti)
Julija Skripal, 33-godišnja ćerka Sergeja Skripala, koja živi u Moskvi, sletela je u London 3. marta. Dan kasnije, oko četiri popodne, prolaznik je prijavio policiji kako na klupi sedi par koji je u polu-svesnom stanju i da izgledaju kao da im je potrebna pomoć. Jedan od očevidaca je za Bi-bi-si opisala da je muškarac gledao u nebo i mahao rukama, dok je devojci išla pena iz usta, a oči su joj bile potpuno bele.
Po dolasku, policija je ocenila da se par nalazi u „izuzetno ozbiljnom stanju“ i oboje su hospitalizovani.
U međuvremenu, i treća osoba – policajac koji se prvi došao na lice mesta – takođe se razboleo i nalazi se na urgentnom lečenju, prema tvrdnjama britanskih vlasti.
Ukupno, kako piše Bi-bi-si, 46 ljudi je podvrgnuto lekarskim pregledima povodom ovog incidenta i niko osim troje navedenih nema bilo kakve posledice.
U popodnevnim satima 4. marta, kada se vest pojavila u britanskim medijima, navedeno je da policija tretira slučaj kao „ozbiljan bezbednosni incident i pokušaj ubistva“. Kako se veče približavalo, počele su da cure informacije da je anti-teroristička jedinica preuzela operaciju i da čitav slučaj prelazi u ruke najviših policijskih i bezbednosnih krugova u Britaniji. Ubrzo je saopšteno da su u dva restorana u Solsbriju, u kojima su bili Sergej i Julija Skripal tog popodneva, pronađeni tragovi nepoznatog nervnog agensa. Potom se javnosti obratio rukovodilac anti-terorističkih operacija britanske policije, Mark Rovli, koji je rekao da su Skripali „namerno ciljani“. Policija je rekla da bi istraga mogla da traje mesecima i da je sada usmerena na utvrđivanje načina na koji su Skripali došli u kontakt sa otrovom.
Sedam dana posle incidenta, zaposlenima u dva restorana u kojima su se nalazili Skripali rečeno je da unište odeću koju su nosili na dan incidenta, dok je ljudima za koje je utvrđeno da su tada bili u tim restoranima, ili u blizini Skripala, naloženo da operu svoju odeću. U javnosti su se odmah pojavila pitanja zbog čega su vlasti toliko dugo čekale da kažu ljudima šta da rade, ako se znalo da je reč o nervnom agensu?!
Reakcija Britanije: mediji diktirali Terezi Mej dalje korake
Šestog marta svi britanski mediji na naslovnim stranicama imali su vest o slučaju trovanja dvostrukog ruskog agenta, upirući prst u Moskvu i upoređujući događaj sa ranijim slučajem trovanja odbeglog ruskog obaveštajca, Aleksandra Litvinjenka, koje se desilo u Londonu 2006. Istraga britanskih organa tada je utvrdila da je u slučaju Litvinjenka naredbu za trovanje polonijumom dao sam predsednik Rusije, Vladimir Putin(?!), što je Rusija energično odbacila.
Britanski mediji su citirali brojne analitičare kao i ruske političke aktiviste koji se protive Putinu, poput bivšeg svetskog prvaka u šahu Garija Kasparova koji je naveo paralele sa slučajem Litvinjenko i osumnjičio Moskvu za napad. Potvrda sumnji stigla je od britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona koji je direktno osumnjičio Rusiju za trovanje Skripala i njegove ćerke.
Ruski ambasador pod hitno je pozvan u britansku vladu da objasni da li je Rusija imala ikakve veze sa ovim slučajem.
U narednih nekoliko dana – od 6. do 15. marta – britanski mediji i analitičari su kroz niz tekstova i komentara ukazivali na verovatnoću da je Rusija umešana u napad, podsećajući na slučaj Litivnjenko, ali i ukazujući kako je režim u Rusiji diktatorski, sklon zaverama i političkim ubistvima te da se ovako nešto može očekivati od Moskve.
Istina, tome je doprinela vest iz Rusije – koja i mnogima u Britaniji delovala neverovatno, ali nije demantovana i potvrđena je kao tačna: voditelj na ruskoj državnoj televiziji usred emisije upozorio je „izdajnike“ da se ne nastanjuju u Britaniji zbog rizika da budu ubijeni.
Voditelj Kiril Klejmenov je uživo u programu izjavio da će smrt i bolest snaći one koji izdaju Rusiju. Ovo je dodatno ojačalo halabuku protiv Rusije. Britanski štampani mediji, koji imaju ogroman uticaj na britansku javnost (naročito tabloidi poput Dejli Mejla ili Sana koji su veoma nacionalistički nastrojeni) zahtevali su oštru reakciju Londona.
U ponedeljak, 12. marta, britanski premijer Tereza Mej dala je rok Moskvi do srede, 14. marta, da objasni ulogu u vezi ovog slučaja i upozorila na oštar odgovor Londona ako Rusi ne pruže dokaze da nisu umešani.
U novu fazu se ušlo 15. marta, kada je na zasedanju Skupštine Tereza Mej rekla da je „veoma verovatno“ da je Rusija odgovorna za trovanje bivšeg dvostrukog agenta Skripala i njegove ćerke i navela da Britanija neće tolerisati „tako besraman pokušaj da se ubiju nevini civili na našoj teritoriji“.
Ona je potom obelodanila mere koje će Britanija preduzeti, a koje uključuju proterivanje 23-je ruskih diplomata, zamrzavanje ruske državne imovinu u Britaniji i donošenje odluke da nijedan britanski zvaničnik, niti predstavnik Kraljevske porodice neće prisustvovati ceremoniji otvaranja Svetskog šampionata u fudbalu na leto, koje se igra u Rusiji.
Džeremi Korbin, lider opozicionih Laburista, postavio je pitanje Terezi Mej zbog čega britanske vlasti nisu udovoljile zahtevu Moskve da se pošalje uzorak nervnog agensa za koji se tvrdi da je uzrok trovanja Skripala, ali je odmah izviždan u skupštini, uključujući i od nekih poslanika iz njegovih redova.
Dan kasnije vodeći tabloidi – koji su nedavno optužili Korbina da je bio špijun KGB – ustvrdili su da je lider laburista „Putinova lutka“.
Inače, već duže vreme, a pogotovo danas, u Britaniji je atmosfera takva da je gotovo nemoguće reći i jednu jedinu pozitivnu reč o Rusiji.
Zašto Britanci sumnjiče Ruse?
Prema tvrdnjama britanskih vlasti Sergej Skripal i njegova ćerka Julija otrovani su nervnim agensom pod nazivom Novičok (što u prevodu znači „novajlija“). Novičok pripada grupi nervnih agensa koji su, kako navode Britanci, razvijani u SSSR-u tokom 1970-ih i 1980-ih. Postojanje Novičoka obelodanio je početkom 1990-ih Dr Vil Mirzjanov, hemičar koji tvrdi da je razvio ovaj agens i koji je kasnije prebegao u SAD. Kako navodi Bi-bi-si, Mirzjanov je u svojoj knjizi „Državne tajne“ objavio formulu za ovaj nervni agens. Prema tvrdnji ovog hemičara, Sovjeti su razvijali Novičok jer je mogao lako da se prošvercuje preko granice.
U procesu uništavanja hemijskog oružja, na osnovu međunarodnih protokola koje je potpisala Rusija tokom devedesetih, svo hemijsko naoružanje na njenoj teritoriji zvanično je uništeno, što uključuje i Novičok.
Britanci tvrde da je ovaj nervni agens proizvođen samo u Rusiji i da su samo oni mogli da imaju pristup njemu. Kako su naveli najviši britanski zvaničnici, ovaj slučaj pokazuje da, ili je Rusija odgovorna za napad, ili je izgubila kontrolu nad hemijskim oružjem koje očito poseduje.
Pored ovoga, Britanci navode da su Rusi imali motiv: Skripal je bivši oficir vojne bezbednosti koji je uhvaćen u Rusiji 2004. i 2006. osuđen kao špijun, da bi 2010. bio razmenjen za ruske špijune uhvaćene na Zapadu (pogledati antrfile: Ko je Sergej Skripal). Britanci navode da Rusi imaju istoriju lova na disidente i bivše obaveštajce koji su prebegli, navodeći pre svega slučaj Aleksandra Litvinjenka.
Kako su reagovali Rusi? Teorije zavere i mržnja Londona
Rusija je odbacila bilo kakvu umešanost u slučaj Skripal. Ruske vlasti navode da su ponudile da učestvuju u istrazi, ali da je predlog odbijen. Rusi su takođe tražili da im London dostavi uzorak nervnog agensa koji je navodno korišćen, što su Britanci navodno odbili.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova insistira da na ruskom tlu nikada nije vršeno istraživanje „koje bi čak imalo i šifrovano ime ’Novičok’“, te tvrde da je „Novičok“ zapravo napravljen na Zapadu zahvaljujući činjenici da je mnoštvo sovjetskih naučnika prebeglo tamo tokom devedesetih „noseći sa sobom tehnologije i projekte na kojima su radili“.
Ruski ambasador u UN Vasili Nebenzia naveo je da je razvoje nervnih agensa u Rusiji obustavljen 1992. kao i da su sve preostale količine uništene 2017.
Naprotiv, Rusi tvrde da je ceo slučaj „izmišljotina Zapada“. Prema tezama koje plasiraju ruski zvaničnici i mediji navodi se da je Tereza Mej kao premijer u veoma slaboj političkoj poziciji budući da ima tesnu većinu u parlamentu, te da se nalazi u šaci britanskih obaveštajnih struktura kao i da njoj lično, kao politički veoma slabom premijeru, odgovara da na ovakvom slučaju pokaže „snagu“ i moć.
Prilikom vanrednog zasedanja Saveta bezbednosti povodom ovog slučaja, ruski ambasador izjavio je da je Sergej Skripal „savršena žrtva koja bi mogla da opravda bilo kakvu nezamisliv laž“ i pitao da li je napad nešto što „donosi korist Rusiji u predvečerje predsedničkih izora (prvi krug održan 18. marta, napomena redakcije) i svetskog fudbalskog šampionata“.
Ruski mediji čak navode da su Britanci još ranije počeli sa pripremanjem svoje javnosti na ovakav događaj te da je čitav slučaj isfabrikovan u Britaniji.
Pojavile su se čak tvrdnje da bi treća zemlja mogla da bude umešana, a pominju se Severna Koreja i Ukrajina.
Takođe, ukazuje se da je Skripal kao dvostruki špijun poslovao sa raznim ljudima i da je moguće da je neko od njih imao motiv da ga likvidira.
Ruski analitičari ocenjuju da je ponašanje Britanije i njenih saveznika u slučaju Skripal odraz frustracije i nemoći Zapada pred činjenicom da oni slabe a Rusija jača, te da Zapad traži svaku priliku da nađe povod i opravdanje za „pravedan rat“ protiv Rusije.
Sergej Karganov, uticajni ruski analitičar međunarodnih odnosa, kaže da ljudi misle da su „Britanci poludeli“ i da „postoji utisak da Zapad pršti od besa jer su slabi i zato što Zapad opada a Rusija se uzdiže“.
U odgovoru na britanske mere, Rusi su najavili proterivanje 23-je britanskih diplomata, a najavljeno je i zatvaranje ruske kancelarije „Britiš kaunsila“ – glavne britanske institucije za protežiranje meke moći Londona, kao i britanskog konzulata u Sankt Petersburgu.
Dve neobične slučajnosti
Ruski mediji i društvene mreže su brzo ukazali na dve neobične slučajnosti. Prvo, da se u neposrednoj blizini mesta Solsbri (gde se desilo navodno trovanje Skripala i njegove ćerke) nalazi naučni centar Porton Daun (Porton Down). U tom centru se nalazi nekoliko naučnih institucija britanskog Ministarstva odbrane, uključujući i Laboratoriju za odbrambenu nauku i tehnologiju. Zagovornici ove teze ukazuju da je agens mogao da dođe iz ove laboratorije.
Drugo, ruski mediji i analitičari brzo su ukazali na podatak da su snimci hapšenja Sergeja Skripala (koje su 2004. izveli ruski agenti) svega nekoliko dana uoči trovanja postavljeni na Jutjub, ističući da je ovo veoma neobična slučajnost i da će pre biti da se radi o planiranoj operaciji. Pregledom Jutjub kanala lako se može utvrditi kada su snimci postavljeni. Snimci hapšenja Sergeja Skripala zaista jesu postavljeni nekoliko dana uoči celog slučaja.
U čijem je ovo interesu?
Kada god se nešto desi, posebno u politici, obično istina leži u odgovoru na pitanje – u čijem je ovo interesu?
U konkretnom slučaju, u čijem je interesu pokušaj ubistva bivšeg ruskog-britanskog obaveštajca i njegove ćerke? Zagovornici teze da iza ovoga stoji Moskva navode da Rusi imaju istoriju obračuna i likvidiranja ljudi koje vide kao špijune i izdajnike, te da ovakve metode nisu strane ruskom režimu. Verovanje u ovu tezu, ipak, podrazumeva i verovanje da je aktuelna ruska vlast neuračunljiva i da nije svesna posledica svojih postupaka. Ovo je moguće, mada malo verovatno.
* Deluje nelogično da bi Rusi imali potrebu da likvidiraju bivšeg agenta, koga su već osudili za špijunažu i koga su prihvatili da razmene sa Zapadom pre osam godina. Ako je bio toliko važan i opasan, zašto ga ne bi likvidirali još u Rusiji?
* Drugo, zašto bi pokušali da ga likvidiraju na način koji, ako je verovati britanskim vlastima, deluje kao da ga je samo nekakav sofisticirani aparat – koji poseduju jedino moćne države – izveo?
* Treće, zašto bi Rusi to uradili u predvečerje svetskog prvenstva u fudbalu koje se igra u Rusiji ovog leta? Podsećanja radi, poslednji veliki sportski događaj koji je bio u Rusiji – Zimske olimpijske igre 2014. u koje je Rusija uložila brojne milijarde – pao je u senku optužbama na račun ruskih vlasti zbog anti-gej zakona i zbog prevrata u Ukrajini.
Premda, deluje sumanuto, tvrditi da je neko sproveo prevrat u Ukrajini samo da bi upropastio Zimske olimpijske igre u Sočiju, isto tako je sumanuto tvrditi da bi Rusi, u vreme kada na Zapadu već duže vreme traje izuzetno jaka anti-ruska kampanja, hteli da dodatno stave mrlju na sebe neposredno pred početak svetskog kupa u fudbalu koji se igra u Rusiji.
Da li bi svet trebalo da se brine? Da li je na pomolu, možda, rat? Mnogi analitičari sumnjaju da će sukob povodom slučaja Skripal eskalirati dalje, navodeći da Tereza Mej nema dovoljnu podršku ni u EU ni u SAD za odlučniju akciju prema Rusiji, te da Moskva to zna. Sa druge strane, očito je da će još više da se poveća neprijateljstvo prema Rusiji i stav o Rusima sličan onom kakav je bio o Srbima tokom devedesetih, a i danas.
Rusi, za sada, pokazuju da ih ovo naročito ne interesuje. Koliko će tako moći da teraju zavisi od odnosa sa drugim velikim silama, ali i od razvoja događaja na unutrašnjem planu. Premda je izvesno da će Vladimir Putin dobiti novi šestogodišnji mandat u Kremlju, podaci takođe pokazuju da je u Rusiji korupcija visoka, da je bruto društveni proizvod prepolovljen od 2014. (Rusija je po BDP-u sad čak iza Italije), kao i da institucije i dalje opstaju u senci jednog čoveka, što dugoročno nije dobro ekonomsku i političku snagu ove zemlje.
Kako deluje Novičok?
Ideja iza Novičoka je da reaguje brže od ostalih nervnih agensa. U zavisnosti od vrste koja se koristi, potrebno mu je od 30 sekundi do dva minuta da počne da deluje. Agens deluje tako što blokira receptore u mišićima, dovodeći do kolabiranja i prestanka rada svih telesnih funkcija. Kako je u izjavi za Bi-bi-si naveo doktor Vil Mirzjanov koji je radio na Novičoku, prvi simptomi vidljivi su po sužavanju zenica. Potom se zaustavlja disanje jer, usled blokade receptora, osoba „zaboravi da diše“, naveo je Mirzjanov, dodajući – „tada organizam dobije napad, počinje povraćanje i sledi fatalan ishod“.
Ko je Sergej Skripal?
Sergej Viktorovič Skripal (rođen 1951. godine) bio je ruski pukovnik vojne bezbednosti koji je u Rusiji uhapšen 2004. i 2006. osuđen na 13 godina robije zbog špijuniranja u korist Britanije i predavanja informacija britanskoj službi MI6.
Prema ruskim zvaničnim tvrdnjama, Skripal je primio sto hiljada dolara od Britanaca za informacije koje im je predavao tokom devedesetih.
Ruska služba bezbednosti sumnjiči da su Britanci regrutovali Skripala još 1995. te da mu je novac isplaćivan preko računa u jednoj španskoj banci.
Ruska Federalna služba bezbednosti sumnjičila je Skripala da je i posle odlaska u penziju 1999. nastavio da predaje informacije Britancima.
Skripal je bio jedan od četvorice špijuna koje su SAD i Rusi razmenili 2010. na aerodromu u Beču. Skripal je potom dobio boravište u Britaniji, a nastanio se u gradu Solsbri.
Porodicu Sergeja Skripala proteklih godina zatekao je niz smrtnih slučajeva. Njegova supruga, Ljudmila, umrla je od raka 2012. Cetiri godine kasnije, 2016, stariji brat Sergeja Skripala umro je u Rusiji, a prošle godine umro je i Skripalov 43-godišnji sin, nakon što mu je otkazala jetra.
Kako prenose britanski mediji, članovi i prijatelji porodice Skripal sumnjaju da su svi ovi događaji proizvod slučajnosti.
Sergej Skripal je ponovo došao u žižu javnosti kada je početkom marta u gradu Solsbri na jugu Engleske pronađen sa 33-godišnjm ćerkom Julijom u parku u besvesnom stanju. Sumnja se da su oboje otrovani, a prst krivice uprt je u Moskvu.
Ruski ambasador u Londonu:
„Gde su slike koje pokazuju da je Skripal u bolnici? Pokažite ga.“
U intervjuu za londonski „Ivning standard“ ruski ambasador u Velikoj Britaniji, Aleksandar Jakovenko, naveo je da „nema dokaza“ da je Sergej Skripal teško bolestan.
Ocenivši da je čitav slučaj zapravo „odvratna provokacija“ Rusije, Jakovenko je naveo da je britanska istraga „netransparentna i tajna“. Ambasador je upitao: „gde su dokazi, gde su slike“ koje pokazuju da je Skripal u bolnici? „Šta je dokaz, gde je? Same izjave britanske vlade nisu dovoljne za nas.“
Dvostruki standardi i bestidno ponašanje Britanaca
U odgovoru na navodnu rusku umešanost u trovanje Sergeja Skripala i njegove ćerke, britansko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je video koji, kako tvrde, pokazuje da je „korišćenje nervnog agensa u Solsbriju prati dobro utabanu stazu ruske državne agresije“.
U videu se ređaju primeri „ruske državne agresije“, pa se tako navodi i „besprizorno nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije“ povodom Ruske intervencije 2008. pa, zatim, „ilegalna aneksija Krima“…
Ovaj video je krajnje ciničan imajući u vidu britansko besprizorno nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije po pitanju Kosova i Metohije, ali i invaziju na Avganistan, Irak, ili trenutnu vojnu operaciju u Siriji – sve mimo Ujedinjenih nacija.