Пророковић: Немачка поводом Косова следи план из 2012.
ANTIC.org-SNN
Пророковић: Немачка поводом Косова следи план из 2012.
9-11 minutes
среда 15. август 2018. 15:45
Отпор Меркелове промени граница на Балкану утемељен је у неким давно усвојеним плановима
У септембру 2012. године у Београд је стигао високи представник немачке Хришћанско-демократске уније Андреас Шокенхоф…
Један од тада најближих сарадника немачке канцеларке Ангеле Меркел је преминуо две године касније, али је план, који је тада представио, а односи се на релације Београда и Приштине, односно из немачке тачке гледишта Србије и Косова, и даље на снази.
На то је подсетио професор београдског Факултета за дипломатију и безбедност Душан Пророковић, који је истакао да се, између осталог, тим планом предвиђа да Београд не мора да има дипломатске односе са Косовом, али да оно треба да добије столицу у Уједињеним нацијама.
“Тај план је усвојио пододбор Бундестага за Балкан и Немачка се придржава њега“, рекао је Пророковић за агенцију Бета.
Подсећање на 2012. годину и улогу Немачке на просторима бивше Југославије је нужно, с обзиром на недавну изјаву немачке канцеларке Ангеле Меркел да „нема промене граница на Балкану“, као и да „изгледа да то мора стално да понавља“, а све у вези са реториком представника српске власти у којој се помиње идеја „разграничења Срба и Албанаца на Космету“.
У документу “Изворни оквир политичког дијалога“, у оквиру пројекта под називом “Јачање перспективе Косова – преговори о коначном, свеобухватном споразуму између Косова и Србије“, а који су организовали Савет за политику демократизације из Берлина, Косовска Фондација за отворено друштво и Група за правне и политичке студије, интерпретирани су закључци плана који је 2012. стигао у Београд.
“Након што је у септембру 2012. нова коалиција Српске напредне странке (СНС) и Социјалистичке партије Србије (СПС) изашла као победник, како председничких тако и парламентарних избора, а пре почетка политичког дијалога у Бриселу, тзв. Шокенхоф група – чинио је парламентарци из CDU-CSU предвођени Андреасом Шокенхофом, тадашњим копредседником конзервативне парламентарне групације и блиским савезником канцеларке Меркел – објавила је план у седам тачака: листу услова које Србија мора да испуни пре него што ће јој бити омогућено да започне преговоре о придруживању. Истог месеца Шокенхоф група је посетила Београд где су се њени чланови сусрели са високим владиним званичницима и изложили свој план широј јавности. Суштина тог плана у седам тачака, који је у одређеној мери поставио оквире Априлског споразума, била су три услова канцеларке Меркел из августа месеца. Шокенхофов пети услов захтевао је „почетак одлучног процеса расформирања паралелних структура у безбедносном апарату и јавној управи северног Косова и финансирања тих структура”. Седма тачка је ишла даље од почетка преговора о придруживању и захтевала је „правно обавезујућу нормализацију односа са Косовом, са перспективом да Србија и Косово као пуноправне чланице у складу са споразумима ЕУ могу да остварују своја права и реализују своје одговорности самостално и заједнички”, што треба да се реализује пре него што Србија оконча приступне преговоре. Током конференције за штампу коју је група одржала у Београду, Шокенхоф је додатно нагласио да „питање спољних граница ЕУ мора бити решено до тренутка уласка Србије у Унију.” Како је један члан ове групе објаснио током званичних сусрета у Београду и затим током посете Приштини у фебруару 2013, парламентарци CDU-CSU су јасно изнели шта очекују да буде коначан исход дијалога: пун територијални интегритет и суверенитет Косова, пуна примена његовог међународног субјективитета и пуна нормализација односа између Србије и Косова као билатералних односа“, наведено је.
Шокенхоф је у Београду рекао да Немачка очекује да Србија пре почетка преговора о пријему у чланство у ЕУ с Косовом потпише заједничку правно обавезујућу изјаву о међусобним односима која би била спроведена до краја преговора о пријему.
Говорећи о заједничкој изјави коју очекују од Београда и Приштине, он је казао да је „на партнерима“ да осмисле њен садржај, али је као пример навео уговор о добросуседским односима.
Он се оградио истакавши да ту врсту споразума наводи „искључиво као пример“.
„За нас је важно да дође до заједничке изјаве у писаном облику пре почетка приступних преговора са ЕУ, а да до краја преговора тачке изјаве буду спроведене у дело“, рекао је Шокенхоф на конференцији за новинаре.
„За нас је важно да дође до заједничке изјаве у писаном облику пре почетка приступних преговора са ЕУ, а да до краја преговора тачке изјаве буду спроведене у дело. Дакле, договор пре започињања преговора, а реализација договора до окончања преговора. То оставља одређени маневарски простор“, рекао је он.
Шокенхоф је рекао да „седам тачака“ нису никакви нови захтеви Берлина – већ критеријуми који су били предочени не само претходној влади и парламенту, већ и представницима свих политичких странака и политичких група у претходном сазиву, укључујући тадашњу опозицију.
“Осим уговора о односима Приштине и Београда, Немачка очекује спровођење досадашњих договора у процесу дијалога Београда и Приштине, али очекује и договор о наставку дијалога и изван предвиђених тема, као што су енергетика и телекомуникације. Такође, Немачка очекује почетак укидања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова и њиховог финансирања. Како је рекао Шокенхоф, те структуре „тамо постоје незаконито“, а годишњи финансијски допринос Београда је, по сазнањима Берлина, „већи него онај допринос који Србија добија од ЕУ“. Берлин жели и да Београд континуирано утиче на Србе на северу Косова да активно сарађују са Еулексом и Кфором, као и да допринесе промени свести“, наведено је 2012. године.
Шокенхоф је говорио и о северном делу Косова.
“То није део Србије, али знамо да Београд тамо има значајан утицај… Знамо, такође, да нова влада Србије тамо може још више утицати. Због тога очекујемо да Београд још више употреби свој утицај и континуирано утиче на Србе са севера Косова да они активно сарађују са Еулексом и Кфором и да доприносе мењању свести“, рекао је Шокенхоф.
Годину дана касније, немачки званичник је рекао да је Берлин свестан да не може да обавеже власт у Србији да призна Косово.
“Понекад је потребно припремити терен за веома тешке одлуке. Због тога нисмо поменули реч ‘признање’ Косова, јер знамо шта то данас значи у Србији. Зато смо настојали да пронађемо другачију формулацију. Међутим, на крају овог процеса – и Србија и Косово мораће да буду у стању да се у политичком процесу независном једно од другог интегришу у ЕУ. То значи да обоје треба да допринесу стабилности и безбедности ЕУ, а не да у њу унесу нерешене сукобе“, рекао је Шокенхоф за Радио „Слободна Европа“.
Тада је инсистирао на томе да “обе земље треба независно једна од друге да одлучују о свом путу и интеграцији у европске структуре и да Берлин тако гледа на тај споразум“.
План који је у Београд 2012. године донео Шокенхоф, коментарисао је и недавно убијени лидер Ги СДП Оливер Ивановић.
“Немачки захтеви Србији су црвена линија коју Београд не би требало да пређе. Услови које је Берлин поставио нису неочекивани, они рефлектују немачку позицију у односу на Косово. Немачка је једна од 22 чланице ЕУ које су признале независност Косова. Неки од услова су неприхватљиви. Инсистирање на уговорним односом са Косовом… То је црвена линија коју ни актуелна ни бивша власт не би требало да пређу ни под којим условима. По Уставу Србије из 2006. године, Косово и Метохија су део Србије, па би прихватање немачке идеје било кршење Устава“, рекао је Ивановић.
Некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Огњен Прибићевић је тада рекао да је “очигледно да Немачка и САД очекују да нова Влада Србије и председник Томислав Николић буду кооперативнији у односу на бившег председника Србије Бориса Тадића, чијом спољном политиком нису били задовољни. До данас је нова влада имала исту политику као и претходна – и ЕУ и Косово, али очигледно је да та политика више неће моћи да се води“.
Тадашњи професор ФПН Предраг Симић, који је преминуо 2017. године, истакао је да је Шокенхофов план “врхунац захтева у погледу Косова“.
“То је јасан став шта ће се од актуелних власти у Србији тражити. Србија је овим стављена и пред избор или ЕУ или Русија. Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији“, рекао је тада Симић.
Подсетимо и да је 2011. године немачка канцеларка напоменула да је неопходно укинути „паралелне институције на Косову“, односно тела која је контролисао званични Београд. То је учињено две године касније, потписивањем Бриселског споразума, који је предвиђао да се формира Заједница српских општина, али то до данас није учињено.
О погледу из Берлина је недавно говорио и председник Србије Александар Вучић, који је истакао да је за Немачку Косово недељива територија која припада Албанцима у Приштини.
Аутор Спасоје Веселиновић
Извор Б92, 15. август 2018.