„Tri koraka napred” u odnosima Rusije i SAD?
ANTIC.org-SNN
„Tri koraka napred” u odnosima Rusije i SAD?
М. К. Бадракумар
8–10 minutes
Putinov izaslanik Kiril Dimitrijev posetio je Belu kuću, gde je imao niz sastanaka sa američkim zvaničnicima. Nakon toga je rekao da su u tim razgovorima Rusija i SAD napravile „tri koraka unapred”. Kakva je budućnost odnosa dve sile?
Poseta šefa Ruskog fonda za direktne investicije i specijalnog predstavnika ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju, Kirila Dmitrijeva, Vašingtonu, održana drugog i trećeg aprila, prva je takva poseta visokog zvaničnika Kremlja od 2022. godine. Po svoj prilici njome je postignut izvestan uspeh, i njen ishod može biti ključan za dalji tok odnosa između SAD i Rusije.
Ako je predsednik Vladimir Putin izabrao Dmitrijeva za ovako važnu, prelomnu misiju, to je svakako bilo iz opravdanih razloga. Trajno rešenje ukrajinskog sukoba zavisi od stabilizacije rusko-američkih odnosa, koji su duboko narušeni zbog njihove supstancijalne siromašnosti. Putin i predsednik SAD Donald Tramp dele uverenje da projekat MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) pruža retku šansu da se spoje ogromni resursi Rusije sa regeneracijom američke ekonomije u novom poretku gde geopolitika više neće imati presudnu važnost.
Iz istorijske perspektive, ovo predstavlja ogroman izazov, jer se radi o promeni čitav vek dugog suparničkog mentaliteta dve strane, koji ima svoje začetke u periodu od 1918. do 1920. godine, kada su SAD, Britanija, Francuska i Japan belogardejcima poslali hiljade vojnika od Baltika do severne Rusije, uz ogromnu finansijsku pomoć i vojne zalihe, sve kako bi se borili protiv boljševika.
Administracija predsednika Džoa Bajdena je ranije sankcionisala Dimitrijeva, identifikujući ga kao „poznatog Putinovog saradnika“. Međutim, Tramp tu „mrlju“ u njegovoj karijeri ocenjuje kao stvar koja ga kvalifikuje da bude odličan partner sa njegovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, milijarderom i bliskim prijateljem novog/starog šefa Bele kuće.
Ruska misija
Dmitrijev je ranije bio bankar, koji je studirao na Stenfordu i Harvardu, radio u Mekinziju i Goldman Saksu i upoznat je sa mehanizmima Vol Strita, gde ima stare prijatelje i saradnike. Treba reći i to da Bela kuća ceni ulogu Kirila Dimitrijeva u oslobađanju američkog zatvorenika Marka Fogela u februaru, nakon razgovora u kojima je SAD predstavljao Stiv Vitkof.
Nije iznenađujuće ni to da su „ključni članovi američke administracije“ dočekali Dmitrijeva, uključujući i pomenutog Vitkofa. Objave ruskog izaslanika na društvenim mrežama nakon sastank su poprilično optimistične, što signalizira da je, u najmanju ruku, dijalog između SAD i Rusije na pravom putu. Ruski izveštaji navode da je Dmitrijevljeva agenda obuhvatala mogućnost ponovnog uspostavljanja direktnih letova između dve zemlje, pitanje prekida vatre u Ukrajini i, što je važnije, saradnju na Arktiku kao i po pitanju retkih metala.
Kao značajnu gestu sa američke strane, u kontekstu posete Dimitrijeva, treba navesti i da je Tramp izostavio Rusiju sa spiska zemalja kojima su uvedene nove carine, drugog aprila. Osim toga, izgleda da su američke kompanije podnele zahteve za učešće na Međunarodnom ekonomskom forumu koji će se održati u Sankt Peterburgu 19. i 20. maja ove godine. Tradicionalno, ruski predsednik Putin lično učestvuje u ovom događaju.
Dmitrijev je verovatno sve ovo imao u vidu kada je novinarima u Vašingtonu rekao da su njegovi sastanci sa američkim zvaničnicima predstavljali korak napred. „Rekao bih da smo danas i juče napravili tri koraka napred po velikom broju pitanja“, naglasio je Dmitrijev. On je dodao da su se problemi nakupljali tri godine, jer gotovo da nije bilo komunikacije između Rusije i SAD. „Zato će proces dijaloga i proces rešavanja otvorenih pitanja zahtevati određeno vreme, ali je definitivno pozitivan i konstruktivan“, zaključio je on.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov sa američkim kolegom Markom Rubijom u Rijadu, 18. februara 2025. (Foto: AFP)
Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nagovestio je da će se nadolazeći drugi krug razgovora između ruskih i američkih delegacija fokusirati na pojednostavljenje procesa izdavanja viza, poboljšanje mehanizama putovanja između dve zemlje i rešavanje pitanja finansijskih transfera za diplomatske misije.
To nas svakako ne sme zavarati da ne vidimo „slona u sobi“ koji predstavlja zapadne „sankcije iz pakla“ protiv Rusije. Čak i blago ublažavanje sankcija na izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva iz Rusije susreće se sa otporom Evropske unije.
Uprkos promeni administracije, neki američki zvaničnici, čak i iz Republikanske partije, i dalje su protiv dijaloga sa Rusima
Rusko-američki dijalog i dalje se suočava sa pokušajima sabotaže od strane Ukrajine i EU, kao i određenih struktura unutar SAD koje jednostavno ne žele nikakvu normalizaciju sa Rusijom, uključujući uticajne zakonodavce kao što je senator Lindzi Grejem, inače Trampov pristalica.
Dok je bio u Vašingtonu, Dmitrijev je primetio da „brojni interesi da se održe tenzije“ predstavljaju prepreku na putu obnavljanja dijaloga. Naveo je da faktori koji stoje iza tih interesa namerno izvrću pozicije Rusije i pokušavaju da naruše svaki korak ka saradnji između dve zemlje, „ne štedeći ni novac ni resurse za to“.
Ukrajinsko rukovodstvo vidi pregovore između SAD i Rusije kao egzistencijalnu pretnju. Njihova agresivnost i pokušaji sabotaže pregovaračkog procesa direktno su povezani sa njihovom ključnom idejom, a to je zadržavanje poluga vlasti u Kijevu.
Trampova revolucija
Uprkos tako velikim preprekama, treba ceniti to što Vašington i Moskva i dalje rade na potpunoj obnovi funkcionisanja diplomatskih misija – iako su pregovori o Crnomorskoj inicijativi sa nedavne sednice u Rijadu, trenutno na fazi čekanja.
Sa druge strane, zanimljivo je da su se na poslednjem samitu evropskih lidera čuli pozivi da EU započne dijalog sa Rusijom. Finski predsednik Aleksandar Stub je predložio da Francuska ili Britanija trebaju ući u pregovore sa Putinom. Slovačka i Mađarska su tradicionalno zastupale takav put.
Ovo je prilično važan signal koji pokazuje da geopolitička paradigma gubi svoju binarnost konfrontacije između Zapada i Rusije i da se polako kreće ka tome „da svako gleda svoj interes“. Ako Evropa uviditi da sankcije i dalje štete samoj EU, moguće je da će preispitati stare pozicije. Poenta je da led može da popusti u bilo kom trenutku.
U konačnoj analizi, SAD ostaju značajan ekonomski igrač u transatlantskoj mreži, a zapadni sistem, uključujući EU, funkcioniše kao kreacija Vašingtona, pri čemu administracija Donalda Trampa zadržava sposobnost da vrši pritisak na Brisel.
Konferencija za medije američkog predsednika Donalda Trampa i francuskog predsednika Emanuela Makrona u Vašingtonu, 25. februar 2025. (Foto: Chip Somodevilla/Getty Images)
Dakle, pitanje se svodi na to u kojoj meri Trampov tim deli predsednikovu viziju prijateljstva sa Putinom na ličnom nivou i konstruktivne saradnje dojučerašnjih rivala. Za pažljivog posmatrača sekretar države Marko Rubio, koji ima predsedničke ambicije, već izgleda kao izuzetak.
Naravno, uprkos promeni administracije, neki američki vladini zvaničnici, čak i iz Republikanske partije, i dalje su protiv dijaloga. Možda im je pristup malo mekši, ali još uvek nema znakova potpune promene u razmišljanjima. Ovi signali su zabrinjavajući i ukazuju da je pred potpunim rusko-američkim detantnom dosta dug put.
Iznad svega toga, Tramp mora da se bori i sa pitanjem Irana, gde se rok za nekakvu akciju očekuje do oktobra, a prizvuk konfrontacije preti i Vašingtonu i Iranu ako se dogovor ne postigne u naredna 3-4 meseca.
Ali „slatke su koristi koje nevolja donosi; jer kao što ružna i otrovna žaba u glavi nosi dragi kamen, tako i nevolja krije u sebi vredan dar.“ Kako je Šekspir sugerisao, nevolja često krije vredne lekcije i mogućnosti za napredak. Čak i u teškim vremenima leži mudrost koju vredi naučiti.
Poznato je da Putin uživa ogromno poštovanje u Teheranu. A malo je manje poznato koliko Rusija može pomoći u posredničkoj misiji za postizanje dogovora između SAD i Irana. Na kraju, najmanje je poznato da li će Tramp potražiti Putinovu pomoć? Sve je moguće u Trampovom revolucionarnom umu. Uostalom, njegova administracija je prestala da zahteva povlačenje ruskih trupa iz Sirije. Ova tendenciozna tačka je izostala iz nove liste uslova koju Vašington postavlja pred vlasti u Damasku.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: Maxim Shemetov/Reuters
BONUS VIDEO:
https://www.youtube.com/watch?v=wsCTqxYW-c4&t=3720s