Татјана Лазаревић о пререгистрацији на РКС: Београд на срамотан начин пребацио одговорност на Србе са КиМ
ANTIC.org-SNN
: Татјана Лазаревић о пререгистрацији на РКС: Београд на срамотан начин пребацио одговорност на Србе са КиМ
:
7–8 minutes
У Србији су избори главна тема, али не и за Србе на Косову. На Северу, Срби у редовима чекају да пререгиструју своје аутомобиле са КМ на РКС таблице. Ово је за Н1 оценила уредница КоССева, Татјана Лазаревић. Када је реч о новом нацрту статута за ЗСО са чијим садржајем јавност није упозната, Лазаревић поручује да ће се механизми који се тренутно успостављају више бавити тиме како да не наруше суверенитет Косова“, уместо заштитом Срба на Косову.
„У преводу то значи одрицање од овог дела суверенитета Репубилке Србије и (даље) прихватање суверенитета ‘Републике Косово’“, тврди Лазаревић.
Она наглашава да је власт у Београду на срамотан начин одговорност пребацила на народ на Северу.
„Нажалост, суверенитет је циљано пребачен у руке народа. Наравно, не говорим о демократијама у којима је народ заиста суверен, већ заправо о једном срамотном пребацивању одговорности од стране власти у Београду у руке драстично ослабљене заједнице Срба на Северу, после свих ових последица“, каже.
Како је високо политичко питање постало техничко
Од крилатице српских власти „Нема предаје, КМ остаје“, Срби ових дана у редовима чекају да у новом продужетку рока за (пре)регистрацију уклоне таблице Републике Србије са својих аутомобила и поставе РКС.
За мање од недељу дана, 851 је оваквих аутомобила.
На овај су се корак одлучили након свакодневних проблема које имају возећи овакве аутомобиле, са којима имају ограничену слободу кретања, али и прећутног препуштања од стране Београда.
„С тим што им Београд није саопштио, а заправо им је саопштио – ‘станите у ред и пререгиструјте возила’,“ каже Лазаревић.
Она указује на то да је тема таблица и са друге стране спуштена на терен када је Приштина у питању, тако што је препуштено полицијском региону Север да реши кризу око овог питања.
Подсећајући на то да је управо овај регион и затражио да се продужи рок за (пре)регистрацију, каже:
„Делује да је остављено полицијском региону Север да реши нерешив проблем за високим политичким столом. Из њиховог угла, они свој маневарски простор максимално професионално користе и раде. Нису последњих дана користили репресивне мере, а чини ми се и да је Приштина врло пажљиво одабрала овај приступ да не изгуби ништа од своје високе политичке агенде – да нема повлачења, да постоје рокови“.
Иако је 1. децембар одређен као рок за пререгистрацију возила, Лазаревић, међутим, каже да је у питању „технички детаљ“, а да ће полиција и након овог рока наставити са прагматичнијим приступом док се убрзо не заврши читав процес, уклањања српских таблица.
„Хоћу да кажем да је висока политика пребацила одговорност и на полицијски регион Север да прагматичније приђе проблему, а Београд пребацио сву одговорност на Србе са Севера да би сутрадан председник могао да каже ‘па видите, то су Срби сами урадили’.
Косово у други план уочи избора
Како из угла Севера изгледа Косово у кампањи српске власти и опозиције за предстојеће изборе 17. децембра?
„Косово није тема ни за опозицију, а ни за председника Србије, односно за власт“, каже Лазаревић.
„Имам утисак да је за опозицију то клизав терен. Чини ми се да они тако доживљавају с обзиром на то, и у највећој мери због тога што је Косово као тема – полигон на којем десет година Вучић суверено влада. Чини ми се да их је неко саветовао да се ‘не каче’ са председником када је у питању ова тема“, наводи.
Истовремено ни за Александра Вучића, Косово није кључна тема у кампањи.
„Он то ‘покрпи’ као тему у својим честим и свакодневним обраћањима, некада и по неколико пута у току дана, али то није она препознатљива радикалска енергија у коју је он толико уложио протеклих десет година да би ставио до знања не само ‘држава то сам ја’, већ и ‘Косово – то сам ја’,“ објашњава даље Лазаревић.
Прелако се Србија одрекла својих избора на Косову
Истовремено ни за Србе на Косову, избори у Србији више нису тема, додаје, и то након својеврсног шока у којем су се нашли када им је пре две године било ускраћено да у својим срединама на Косову гласају на српским изборима – прво на референдуму у јануару 2021, а потом и на парламентарним и председничким изборима у априлу исте године.
Указујући на релативно кратко време које је прошло од тада до данас, те да је неупитно право Срба са Косова да учествују у политичком животу Србије чак и када независност Косова не би била упитна – као двоструких држављана, Лазаревић каже:
„Делује да су избори Републике Србије прохујали са вихором. Прелако се Србија одрекла инсистирања да се ови избори организују на територији Косова“.
Од нетранспарентности до ‘поверљивости’
Говорећи о јучерашњој и данашњој посети Косову специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине, Мирослава Лајчака, Лазаревић је тумачи као још један корак у наставку спровођења Европског плана.
„Мали али не баш чврсти кораци, не баш толико видљиви јавности, које повлачи Брисел подржан САД-ом, уз руководства у Београду и Приштини када је у питању даље спровођење Европског плана“, каже Лазаревић.
Она додаје да се европски споразум сада цементира новим предлогом о ЗСО-у.
„Можда то више и није предлог, јер се види да је то сада већ нови део техничког споразума о начину на који ће да се формира оно што ми још увек називамо ‘Заједница општина са српском већином’. Али се очигледно неће тако назвати онда када се буде формирала“.
Потврђује да је документ о ЗСО за јавност и даље невидљив, те да се ови разговори воде као „поверљиви“.
Преговари су се очигледно обавезали на то како да:
„Не само тај документ, него уопште ова најновија фаза разговора након Бањске не буде окрњена. Висока доза поверљивости – та се реч сада користи уместо оног што ми годинама спочитавамо преговарачима – да се ради о огромној количини нетранспарентности“.
Сматра да у документу о Заједници неће бити суштинских промена у односу на обрисе самог Споразума из фебруара и имплементационог Анекса из Охрида.
„С тим што бих чак могла да кажем да сам прилично сигурна да су у најновијем предлогу или споразуму спуштена очекивања изласка у сусрет званичном Београду, услед драматично ослабљене преговарачке позиције (Београда) након догађаја у Бањској. Мислим на сам начин устројавања нечег што би могло да се назове ‘Модерном европском заједницом општина’,“ наглашава Лазаревић.
Гле чуда, иронично, сами механизми ће се пре свега бавити тиме како да не наруше ‘суверенитет Републике Косово’, а не суштински како да заштите српску заједницу на Косову
Сада ће, тврди Лазаревић, бити потребно затворити „легитимне рупе“ – да се Срби са Косова око овог документа заправо нису ни питали.
„Сасвим сам сигурна да у овој тајновитој дипломатији, три стране, или, барем међународна заједница је водила рачуна да на неки начин може да у извештај стави то како су се о томе питали и Срби са Косова, вероватно преко појединих организација цивилног друштва“, додаје Лазаревић.
(КоССеВ)