Француској прети политичка парализа
ANTIC.org-SNN
Француској прети политичка парализа
Миленко Пешић
5–7 minutes
Француска је у другом изборном кругу доживела неочекивани „политички земљотрес”. Дебакл крајње деснице изгурао је на прво место на брзину склепану предизборну коалицију левих странака, према којој Емануел Макрон гаји готово исти презир као и према Националном окупљању.
Као релативни победник, са освојена 182 места од 577 у новом сазиву парламента, Нови народни фронт (НФП) најавио је да ће до краја недеље обелоданити име кандидата за новог премијера.
Центристички савез француског председника Заједно, са 168 мандата, завршио је на другом месту, а на трећем Национално окупљање (РН) Марин ле Пен, које је освојило 143 места. Либерално-конзервативна странка републиканци добила је 45 посланичких места, десничарска коалиција 15, левичарски блок 13, а регионалисти четири посланичка места.
Портал „Политико” процењује да би могли да прођу месеци пре него што Пета република добије нову владу, док Ендру Кнап, професор француске политике и савремене историје на Универзитету у Редингу каже за „Франс 24” да после оваквих хаотичних изборног резултата Француској прети „политичка парализа”.
Пораз крајње деснице, који су с олакшањем дочекали у Бриселу и Берлину, није ублажио муке политички ослабљеног Макрона, јер га очекује раздобље турбулентне кохабитације. Уочи одласка на самит НАТО-а у Вашингтон Макрон је одбио најављену оставку актуелног премијера. Председник је јуче затражио од Габријела Атала да за сада остане на функцији председника француске владе како би „обезбедио стабилност земље”, саопштио је кабинет француског председника.
Како пише Би-Би-Си, Макрон је морао да донесе брзу одлуку, али је велико питање колико ће Атал моћи да издржи на месту техничког премијера. Нови народни фронт, предизборни савез Непокорене Француске, Социјалистичке партије, Зелених и комуниста, иако далеко испод 289 мандата потребних за апсолутну већину, још у изборној ноћи је тражио од Макрона да призна пораз.
Могуће је да Макрон, који по француском уставу треба да именује премијера, задржавањем Атала купује време рачунајући на распад ад хок левичарског савеза како би направио неку владајућу умерено лево-либералну коалицију. На то упућује порука посланика Макронове странке Клемента Бонеа, који је на друштвеној мрежи „Икс” издвојио три кључне ствари за формирање нове владе: „Коалиција, пропорционалност, социјалдемократија”.
Да Макронов савез неће тако лако дати кормило власти НФП-у указује и Бруно ле Мер, актуелни француски министар привреде и финансија, који је јуче упозорио на ризик од финансијске кризе.
„Примена политичког програма Новог народног фронта (НФП), који је освојио највећи број гласова на парламентарним изборима, уништила би резултате политике коју водимо седам година”, поручио је Ле Мер на „Иксу”.
Први секретар Социјалистичке партије (ПС) Француске Оливије Фор изјавио је јуче да ће Нови народни фронт најкасније средином или крајем недеље предложити свог кандидата за премијера. Фор је за Франсинфо рекао да су резултати избора показали „јасно дезавуисање табора” председника Макрона.
Према оцени професора међународног права Армина Штајнбаха с пословне школе ХЕЦ у Паризу, изборни резултати воде у „ћорсокак” из којег нема лаких и брзих решења.
„Француска нема политичку културу прављења коалиција и компромиса као Немачка или Италија”, каже за „Гардијан” Штајнбах, који види два могућа решења за излазак из политичке кризе.
Први је мањинска влада леве коалиције под условом да НФП, уколико се пре тога не распадне, предложи за премијера умереног кандидата као што је, на пример, бивши председник државе Франсоа Оланд, који је у другом кругу изборио посланичко место. Друга могућност по Штајнбаху је да Макронов центристички савез и републиканци формирају коалициону мањинску владу.
У одсуству апсолутне већине, левичарска странка Непокорена Француска, најјача партија у победничкој левичарској коалицији НФП, предлаже да део програма, као што су повећање минималне зараде, блокирање цена, поништавање пензионе реформе, буде спроведен путем уредби.
Један од начина да се премости криза јесте и могућност да Републиканци формирају блок с Макроновим центристима и да уз помоћ мањих десничарских странака заједно располажу са 231 посланичким мандатом. Али, без апсолутне већине у парламенту оваква коалиција морала би да се ослања на сарадњу и помоћ различитих политичких групација, у зависности од политичких агенди које би се нашле на дневним реду.
Трећа могућност, која никада није испробана у Петој републици, а наводе је аналитичари за БФМ ТВ, јесте тзв. коалиција на немачки начин, тј. сарадња социјалиста, конзервативаца и центриста или Зелених. Рачуница каже да би коалиција социјалиста, Макронових центриста и републиканаца могла да располаже тесном већином од 296 посланика.
Четврта, најмања и најмање вероватна опција, јесте формирање техничке владе од стручњака коју би водила нека општеприхваћена политичка личност на положају премијера. У случају да све те варијанте пропадну, Француској прети дубока институционална криза, јер Макрон по уставу не би могао да расформира Националну скупштину пре јула 2025. године.
Enclosures:
160z120_parlament-Francuske-668d3fec5681a.jpg (11 KB) |