Zašto je od svih zapadnih izaslanika jedino Zaracin posećivao Prištinu nakon Banjske
ANTIC.org-SNN
Zašto je od svih zapadnih izaslanika jedino Zaracin posećivao Prištinu nakon Banjske - Kosovo Online
6–7 minutes
Nemački izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Zaracin bio je jedini od emisara koje su za region imenovale zemlje Kvinte, a koji se nakon tragičnih događaja u Banjskoj sastajao sa predstavnicima kosovskih vlasti u Prištini i to dva puta u samo nekoliko dana. Zaracin je na Kosovo došao 25. septembra, dan nakon dešavanja u Banjskoj i tom prilikom razgovarao sa predsednicom Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem. Nemački "specijalac" ponovo je bio u Prištini i 1. oktobra, a kosovski premijer je nakon razgovora sa Zaracinom pozvao EU da "žestoko sankcioniše Srbiju".
Međutim, interesantno je da su prethodnih dana iz nemačkih političkih krugova stizali i najglasniji pozivi da se protiv Beograda zbog događaja u Banjskoj primene kaznene mere, a imajući u vidu tesne veze Prištine i Berlina, na koji se gleda kao na najvećeg saveznika Kosova u okviru EU, prirodno se nameće pitanje o prirodi učestali poseta Zaracina.
Da Kosovo i Nemačka neguju bliske političke odnose, nije tajna, a nemački ambasador u Prištini Jorn Rode čak je poručivao da ne može "da se seti nijedne druge zemlje sa kojom Berlin ima tako jake diplomatske odnose kao sa Kosovom". "Tvrd" stav Kurtija kada je reč o krizi na severu Kosova poslednjih meseci i njegov sve lagodniji stav kada je reč o ljutnji Amerike, odakle mu sada stižu već ozbiljna upozorenja, često se pripisuje zaštiti koju dobija iz Nemačke.
Osim Nemačke, specijalnog izaslanika za Balkan imaju i druge zemlje Kvinte: Velika Britanija - Stjuarta Piča, Francuska - Rene Trokaza, nekadašnjeg savetnika bivšeg šefa diplomatije Bernara Kušnera, Italija - Frančeska Tala, i SAD - Gabrijela Eskobara.
Diplomata Srećko Đukić smatra da Zaracinove posete nisu samo u funkciji kosovsko-nemačkih odnosa, već da je ispred Brisela izabran kao najpogodnija ličnost, odnosno neko ko najlakše može da dođe do informacija od interesa za EU.
"Poznate su tesne veze između Nemačke i Prištine, to je odavno, ne samo od kada je proglašena tzv. nezavisnost Kosova. Ali ove dolaske Zaracina u Prištinu ne bih posmatrao samo u funkciji nemačko-prištinskih odnosa. On je tamo otišao u misiji ipak Evropske unije. Ipak je on najpogodnija ličnost", kaže Đukić za Kosovo onlajn na pitanje kako gleda na učestale posete Zaracina Prištini.
Nemački izaslanik je u Prištinu došao odmah dan posle događaja u Banjskoj, 25. septembra, a zatim i nekoliko dana kasnije, 1. oktobra. Oba puta se sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem koji je na sastanku sa nemačkim diplomatom tražio oštre sankcije za Srbiju zbog događaja u Banjskoj.
Prema rečima Đukića, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ne bi mogao da dođe jer bi morao da poseti i u Beograd, Francuska ima jedan drugi kolorit u odnosu na ceo odnos Srbije i Kosova, takođe i specijalni izaslanik Velike Britanije.
"Nemački izaslanik je mogao tu da najviše dođe do onoga što interesuje Evropu. Koji su to problemi u odnosu između Prištine i Beograda i kakvi su pogledi Prištine na moguće prevazilaženje sadašnje vrlo teške, aktuelne krize", navodi Đukić.
Ukazuje da u diplomatiji postoje razne nijanse koje se koriste u određenom momentu i misli da je to karakteristika posete nemačkog izaslanika.
"EU treba dobro da sagleda celu istinu tog događaja, da odmeri šta može da se učini, donese plan i da se onda po njemu radi. Mislim da Evropa još nema sve potrebne argumente, kada kažem Evropa mislim na EU i Brisel. Sačekaćemo još neko vreme i onda ćemo imati plan za prevazilaženje ove krize", naveo je Đukić.
Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija ocenio je za Kosovo onlajn da su učestale posete Zaracina Kosovu u cilju pritiska kako bi se otkočio dijalog Beograda i Prištine.
"Uključivanje država članica Evropske unije u proces pregovora Beograda i Prištine, prvenstveno Francuske i Nemačke, je jedan mehanizam koji može da pomogne da se dijalog otkoči, prvenstveno od strane Kosova", kaže Todorović Štiplija.
Dodaje da svi koji prate dijalog mogu da vide da je do stagnacije u procesu došlo od dolaska aktuelnog premijera Kosova Aljbina Kurtija na vlast.
"Od tada je dijalog u krizi i Kurti ne razume da implementacija dogovora podrazumeva i sve ono što su ranije vlade Kosova potpisale. Tako da verujem da će veće uključenje i češći dolasci predstavnika, prvenstveno Nemačke, a onda i Francuske, dovesti do većeg pritiska i na Beograd i na Prištini da implementiraju dogovoreno", kaže.
Naglašava da je "primetno da Mirislav Lajčak, kao posrednik u dijalogu nije imao te mehanizme koje može da iskoristi da pritisne Kosovo i Srbiju da implementiraju dogovoreno".
Viša naučna saradnica, istoričar dr Aleksandra Kolaković kaže za Kosovo onlajn da svaki od specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan ima očigledno jasno određenu agendu koju sprovodi, te da bi se i u tom kontekstu mogle objasniti i učestale posete nemačkog emisara Kosovu posle incidenta u Banjskoj.
"Svaki specijalni izaslanik ima očigledno određenu agendu koju sprovodi i u tom kontekstu je i njihov način rada različit. S obzirom na to da su oni imenovani zbog određenih okolnosti i problema koji postoje u regionu, a trenutno je prostor KiM izuzetno bitan, logično je da Zaracin želi da bude prisutan na terenu", kaže Kolaković.
Dodaje da je izvesno da su to njegove obaveze i da je njegov rad očigledno takav.
"Videćemo kako će se to dalje razvijati. Ono što stalno treba da imamo u vidu jeste da su države koje spominjemo i koje imaju specijalne izaslanike priznale kosovsku nezavisnost i da je to njihova primarna pozicija, pozicija nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Tako da je očigledno da oni sprovode aktivnosti koje su u saglasnosti sa njihovim spoljnim politikama", ističe Kolaković.