Globalisti ne žele kraj rata, već predah
ANTIC.org-SNN
Globalisti ne žele kraj rata, već predah
Денис Батурин
14–18 minutes
Evropljani bi hteli da nastave rat tuđim rukama, ali sada je to izuzetno teško, što znači da treba razmišljati o budućnosti, sačuvati militarizovanu Ukrajinu sa svim komponentama – borbeno spremnim oružanim snagama i vojno-industrijskim kompleksom
Niko ne skriva koliko su interesi Zelenskog i evropskih režima tesno isprepleteni. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je pre sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom dogovorio stav sa evropskim liderima: „Zajedno sa liderima Finske, Velike Britanije, Italije, Evropske komisije i generalnim sekretarom NATO-a, dogovorili smo stavove pre sastanka sa predsednikom Trampom.“ Dodao je da je „Ukrajina spremna za pravo primirje i stvaranje nove bezbednosne arhitekture.“ (ovde) Hoćemo li u to poverovati?
Mapa Ukrajine, izložena u Ovalnom kabinetu Bele kuće, postala je vizuelno geopolitičko pomagalo za razumevanje situacije i odraz trogodišnje kofrontacije, u kojoj Ukrajina gubi. Mapa je pokazala da je pitanje teritorije značajna tema razgovora za predsednika SAD Donalda Trampa.
Britanska televizija je ranije izvestila da je mapa Ukrajine izložena u Ovalnom kabinetu Bele kuće tokom zatvorenog sastanka između Vladimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa. Istočni deo mape je obojen ružičastom bojom, što ilustruje teritoriju pod ruskom kontrolom. Posebno se navodi da Rusija kontroliše 76 odsto teritorije DNR, LNR (tačnije 99 odsto te oblasti), Zaporošku oblast (73 odsto), Hersonsku oblast (73 odsto), Krim (cela teritorija), Sumsku, Dnjepropetrovsku, Nikolajevsku oblast Ukrajine (jedan odsto) i Harkovsku (četiri odsto).
Kasnije je zamenik šefa kabineta Bele kuće, Den Skavino, objavio novu fotografiju iz Ovalnog kabineta, na kojoj se videla mapa Ukrajine. Zelenski je zahvalio Trampu na mapi, dodajući da će je poneti u Ukrajinu.
Mapom je zabeležena situacija na terenu – procenti vraćene teritorije istorijski ruskih zemalja koje sada kontroliše Moskva. Rusija takođe kontroliše deo teritorije drugih ukrajinskih regiona, budući da figuriše i zadatak stvaranja tampon zone (Sumska i Harkovska oblast) i demilitarizacije Ukrajine (Dnjepropetrovska i Nikolajevska oblast).
Pitanje teritorije
U pozadini takvog vizuelnog pomagala, može se pretpostaviti da je Zelenskom u Beloj kući postavljeno pitanje: Države su uložile desetine milijardi dolara, a Ukrajina se povlači, koliko novca treba uložiti da bi vratila svoje teritorije, o kojima Zelenski tako mnogo govori? Pored toga, novac i tenkovi neće rešiti pitanje povratka – potrebni su ljudi, a oni beže od mobilizacije.
Mapa još uvek ne uključuje ekonomske i infrastrukturne gubitke Ukrajine i energetsku zavisnost Kijeva od evropskih zemalja. Jednom rečju, mapa je zanimljiva, poučna za Kijev i Evropljane, ali – nije potpuna. Jer ako na mapu stavite infrastrukturne i ekonomske gubitke Ukrajine, situacija za Kijev će poprimiti nove, sumorne boje, pitanje teritorija i podrške Ukrajini izgledaće donekle drugačije. Zato mapa prikazuje samo teritorije. To olakšava Zelenskom i evropskim liderima, a što je najvažnije, Trampu, da razgovaraju o teritorijalnim ustupcima i isporuci oružja. Ekonomija i socio-ekonomska situacija malo zanimaju evropske lidere i Trampa; u pitanju je politička sudbina Ukrajine, na čijoj pozadini su ekonomija i problemi stanovništva nepotrebna varijabla.
Da je pitanje teritorijalnih ustupaka jedno od ključnih za američku stranu, svedoče i Trampove izjave nakon sastanka na Aljasci, kao i objave u zapadnoj štampi. (ovde) Izveštavano je da su američki zvaničnici izuzetno nezadovoljni nevoljnošću Ukrajine da prizna rusku kontrolu nad celim Donbasom. Američka vlada vidi „ustupak Donbasa“ kao „jaku kartu“ koju je uspela da osvoji za Ukrajinu u pregovorima sa Putinom i smatra da bi Ukrajina trebalo da pristane na ove teritorijalne ustupke, „pošto će ih (teritorije u Donjeckoj oblasti) ionako izgubiti“. Tramp je rekao da bi trebalo razgovarati o potencijalnoj razmeni teritorija.
Posebnu nijansu diskusiji o teritorijalnom pitanju dao je finski predsednik Aleksandar Stub, koji je takođe objasnio zašto je bio prisutan na pregovorima: „Mi imamo dugu granicu sa Rusijom i imamo istorijsko iskustvo interakcije sa Rusijom. (…) Pronašli smo rešenje 1944. godine i mislim da ćemo moći da pronađemo rešenje 2025. godine.“ (ovde)
Mapa stanja na frontu u Ukrajini, avgust 2025. (Foto: BBC)
Njihovo rešenje 1944. godine bilo je da se predaju, čak i pre poraza svog saveznika – nacističke Nemačke, i odustanu od teritorija. Istovremeno, počeo je da se ispravlja da nije mislio na teritorijalne ustupke Kijeva: „Naravno da ne. Situacija 1944. godine bila je potpuno drugačija. (…) Naš cilj je, naravno, da obezbedimo očuvanje suvereniteta Ukrajine i teritorijalni integritet na duži rok. To jest, nema sličnosti između ovih situacija.“ (ovde)
O čemu je onda Stub govorio? Teško je razumeti. Te 1940. godine – nakon Zimskog rata, i 1944. godine, Finska je dala deo svoje teritorije SSSR-u. Trebalo bi to shvatiti na ovaj način – izgubili smo teritoriju, ali smo zadržali suverenitet. Što i predlaže njegov golf-prijatelj Tramp.
Diskusije o teritorijalnom pitanju sumirao je Zelenski, izjavivši: „Razgovaraćemo o svim osetljivim pitanjima, teritorijalnim i drugim, na nivou lidera tokom trilateralnog sastanka.“ (ovde) Ovo ukazuje na nameru da se pitanje odloži, barem u javnoj sferi, jer je rasprava o teritorijalnim ustupcima opasna za Zelenskog. Poslednja reč u ovoj diskusiji, po značenju, a ne po redu, prepuštena je Trampu, koji je izjavio da ne veruje u „pretnju dalje agresije“ Ruske Federacije protiv Ukrajine.
Garancije Kijevu
Druga prepreka je bilo pitanje prekida vatre. Međutim, posle Aljaske, Tramp je rekao da cilj nije prekid vatre, već dugoročni mir. Što je bio dokaz da je Tramp čuo i prihvatio stav ruskog predsednika Vladimira Putina. Mirovni sporazum o Ukrajini može se postići čak i tokom vojnih operacija, izjavio je američki predsednik Donald Tramp tokom razgovora sa svojim ukrajinskim kolegom Vladimirom Zelenskim i evropskim liderima u Beloj kući. Sa izvesnim razumevanjem situacije, primetio je da će strane „morati da se bore“. „Voleo bih da prestanu. Voleo bih da se zaustave, ali strateški to možda neće biti povoljno ni za jednu stranu.“ (ovde)
U javnosti je izveštavano da su američki zvaničnici izuzetno nezadovoljni nevoljnošću Ukrajine da prizna rusku kontrolu nad celim Donbasom
Sledeće izjave pokazuju kakav je rezultat postignut u diskusiji o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Tramp je obećao da će Ukrajini pružiti „veoma dobru zaštitu“ u okviru mirovnog sporazuma i izjavio da će NATO platiti američko oružje za Ukrajinu: „Mi prodajemo opremu NATO-u, a NATO – šta on radi? Ne znam kakav je vaš sporazum. Ali znam da žele da vi imate ovu opremu. Mi isporučujemo najbolju opremu na svetu, i oni nam plaćaju za to.“ (ovde)
Međutim, neće biti garancije u vidu pristupanja Ukrajine NATO-u – neprihvatljivost članstva Ukrajine u NATO-u je razmatrana „mnogo pre predsednika Putina“, podsetio je Tramp na sastanku sa Zelenskim. Dakle, garancije za bezbednost Ukrajine će pružiti evropske zemlje u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama.
Važno je napomenuti da se tokom razgovora u Beloj kući pojavilo pitanje predsedničkih izbora u Ukrajini. Tramp je postavio pitanje o ideji da se izbori u Ukrajini ne održavaju tokom rata: „Dakle, vi kažete da za tri godine, ako budemo u ratu, više neće biti izbora?“ (ovde) Zelenski je odgovorio uzdržanim osmehom. Važno je da je pitanje izbora javno pokrenuto, što znači da čak i ako se o njemu nije raspravljalo iza zatvorenih vrata, ono ostaje važno za rešavanje krize iz Trampove perspektive.
Evropski lideri i ukrajinski lider Vladimir Zelenski na sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, 18. avgust 2025. (Foto: White House)
Prisustvo evropskih lidera u Beloj kući postalo je još jedan dokaz da je njihova geopolitika izgrađena na Ukrajini. Tu je i ideologija, i ekonomija, i njihova politička budućnost. Zato žele da ratuju. To dokazuju izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Nemački kancelar Merc je kazao: Ne mogu da zamislim sledeći sastanak o Ukrajini bez prekida vatre, hajde da izvršimo pritisak na Rusiju. (ovde) Treba napomenuti da je ovaj stav u suprotnosti sa Trampovim izjavljenim namerama. Na to se nadovezao predsednik Makron (ovde) insistirajući na tome da Ukrajina mora imati jaku vojsku i da Evropa mora da učestvuje u pregovorima. Takođe za njegovo stanovište se može navesti i sledeće:
• Makron je podržao ideju o proglašenju prekida vatre pre trilateralnog sastanka lidera. On je rekao da je Ukrajini potrebna jaka vojska kao garancija bezbednosti i da se Evropa nada da može računati na Trampa u postizanju mira.
• Makron je predložio da se o završetku ukrajinskog sukoba razgovara na sastanku četiri strane uz učešće Evrope.
Kupovina američkog oružja
Dodatne informacije o pozicijama strana u pregovorima postale su poznate iz materijala Fajnenšel tajmsa, koji je objavio navodno poverljiva dokumenta sa sastanka Zelenskog, Trampa i evropskih lidera u Beloj kući:
• Prema ovim materijalima, Ukrajina je obećala Sjedinjenim Državama da će kupiti američko oružje za 100 milijardi dolara uz finansijsku pomoć Evrope kao deo sporazuma o dobijanju garancija bezbednosti od SAD. Pored toga, Kijev i Vašington će zaključiti ugovor vredan 50 milijardi dolara za proizvodnju dronova od strane ukrajinskih kompanija. U dokumentu se ne navodi koje oružje Ukrajina traži da kupi kao deo sporazuma, ali je Kijev jasno stavio do znanja da želi da kupi najmanje 10 američkih sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“, kako bi zaštitio svoje gradove i kritičnu infrastrukturu. kao i druge rakete i opremu. U dokumentu se ne precizira koji deo ugovora o dronovima će se odnositi na kupovinu, a koji na investicije. (ovde)
• O teritorijama i prekidu vatre – Kijev neće prihvatiti nikakav sporazum koji podrazumeva teritorijalne ustupke u korist Rusije i insistira na prekidu vatre kao prvom koraku ka potpunom mirovnom sporazumu, navodi se u dokumentu koji su sastavile ukrajinske vlasti. (ovde) Kijev takođe odbacuje Putinovu ponudu Trampu na Aljasci da zamrzne ostatak linije fronta ako Ukrajina povuče trupe iz istočnih regiona Donjecka i Luganska.
Time bi se stvorila „odskočna daska za dalje i brzo napredovanje ruskih trupa u pravcu Dnjepra“ i dopustilo Rusiji da „ostvari svoje ciljeve drugim sredstvima“, navodi se u dokumentu. Prema dokumentu, Ukrajina smatra da će pokušaj Rusije da reši teritorijalna pitanja pre daljih pregovora o dugoročnom mirovnom sporazumu dovesti do toga da će se situacija na terenu razvijati po principu „svršenog čina“, dok se ništa neće preduzeti kako bi se osigurala buduća bezbednost Kijeva.
Ukrajinski vojnici negde na frontu u Donbasu, 3. avgust 2025. (Foto: Genya Savilov/AFP via Getty Images)
• Pored toga, Kijev insistira da mu se od Rusije obezbedi puna nadoknada za štetu tokom rata, koja bi potencijalno mogla iznositi 300 milijardi dolara ruske suverene imovine zamrznute u zapadnim zemljama. U dokumentu se dodaje da bi bilo kakvo ublažavanje sankcija trebalo da bude odobreno samo ako se Rusija pridržava budućeg mirovnog sporazuma. Ova publikacija nam najverovatnije govori o tome sa čime je Zelenski, uz podršku evropskih lidera, došao u Belu kuću. Zato su se svi okupili – da razgovaraju sa Trampom i ubede ga u ove ideje.
Zelenski teritorijalne gubitke ne vidi kao argument da rat mora biti zaustavljen, već kao „odskočnu dasku za rusku agresiju“ koja se neće dogoditi – nešto u šta je Putin već ubedio Trampa. Nakon pregovora, Zelenski je izašao pred novinare sa sledećim tezama (ovde):
• Glavna tema danas bile su bezbednosne garancije koje će osigurati dugoročni mir, a ne privremeni prekid vatre.
• Potvrdio je informaciju Fajnenšal tajmsa da će Ukrajina obećati kupovinu oružja od SAD (protivvazdušnu odbranu, avione itd.), kao i da će uspostaviti izvoz dronova koji se proizvode u Ukrajini.
• Drugi deo garancija se odnosi na to koje će snage biti korišćene za zaštitu Ukrajine ako počne novi sukob sa Ruskom Federacijom.
• Zelenski je spreman na činjenicu da se samo na nivou lidera mogu rešiti bolna pitanja. Takođe je napomenuo da će se tokom sastanka sa Putinom razgovarati o teritorijalnim pitanjima.
Nova faza krize
Nakon sastanka sa Zelenskim i evropskim liderima, Putin i Tramp su imali telefonski razgovor, koji je trajao oko 40 minuta, rekao je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. Po njegovim navodima:
• Predsednici su se izjasnili za nastavak direktnih pregovora između delegacija Ruske Federacije i Ukrajine;
• Putin i Tramp su razgovarali o ideji podizanja nivoa direktnih rusko-ukrajinskih pregovora;
• Predsednici Ruske Federacije i Sjedinjenih Država složili su se da nastave bliske kontakte jedni s drugima povodom ukrajinske krize i drugih aktuelnih pitanja. (ovde)
Zelenski teritorijalne gubitke ne vidi kao argument da rat mora biti zaustavljen, već kao „odskočnu dasku za rusku agresiju“
Jednom rečju, Rusija je spremna za pregovore sa Ukrajinom, kao i ranije. Ali postoje nijanse o kojima je Vladimir Putin ranije govorio – posebno, status Zelenskog. Zato se tokom pregovora pojavilo pitanje izbora. Još uvek nema potpunih rezultata pregovora. Međutim, izjave evropskih lidera, Zelenskog, spremnost SAD da isporučuju oružje – preko NATO-a i na račun Evropljana, prikrivena spremnost (što je Stab dozvolio da mu se omakne) da se naprave teritorijalni ustupci, omogućavaju nam da izvučemo određene zaključke.
Pitanje teritorija više ne deluje toliko važno ni za Trampa, pa čak ni za Evropljane; to je operativno, a ne principijelno pitanje, dok je za Zelenskog ono principijelno iz unutrašnjih političkih razloga.
Američki predsednik Donald Tramp i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se rukuju na sastanku u Beloj kući, 18. avgust 2025. (Foto: Anna Moneymaker/Getty Images)
Evropljani bi hteli da nastave rat tuđim rukama, ali sada je to izuzetno teško, što znači da treba razmišljati o budućnosti, sačuvati militarizovanu Ukrajinu sa svim njenim komponentama – borbeno spremnim Oružanim snagama Ukrajine i vojno-industrijskim kompleksom. Radi toga može čak da se ide i na teritorijalne ustupke, nudeći Moskvi razmenu teritorija koje su već naše, a koje mi nastavljamo da osvajamo, i na primirje kako bi se sačuvale ukrajinske snage i preostala vojna infrastruktura.
Mora se reći da je Trampova spremnost da isporuči oružje NATO-u učešće u ovoj igri, razumeo on to ili ne. Ali nije isključeno da on ima svoju ideju – da sve potencijalne rivale na ekonomskom polju uništi svim mogućim sredstvima.
Istovremeno, evroglobalisti su sebi postavili cilj da čekaju revanš, da sačuvaju vojno-politički mostobran za uništenje Rusije. Ove namere su odavno jasne, stoga se demilitarizacija Ukrajine definiše kao cilj SVO. Kao rezultat, glavni smisleni ishod pregovora je da evroglobalisti nameravaju da u mirovne sporazume ugrade mogućnost revanša. Otuda i „ne-NATO“, i Član pet, i očuvanje ukrajinskih snaga, i snabdevanje oružjem. Čini se da se radi o miru, ali sa svojim „markerima“ za budućnost. To se ne sme dozvoliti. Sada se razvija jedna možda jednako važna faza krize – pregovaračka, i tu se ne sme pogrešiti.
Autor je politikolog iz Rusije
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: interaffairs.ru
Prevod: Želidrag Nikčević/Novi Standard
Naslovna fotografija: White House
BONUS VIDEO: