Да ли је стваран раскол између Трампа и Маска
ANTIC.org-SNN
Да ли је стваран раскол између Трампа и Маска
Мауро дела Порта Рафо*
4–5 minutes
Специјално за „Политику”
Варезе – Ратови који су у току, међународне (не само економске) супротстављености. Претње и увођење царина. Трговински односи који су, благо речено, компликовани.
Читав свет на који треба обратити пажњу. Штампа и медији уопште, практично свуда непријатељски настројени. И још много тога.
Али у свему овом, што је свакако забрињавајуће, оно чиме се Доналд Трамп највише бави јесте унутрашња политика. И ту, наравно, мора да испуни предизборна обећања. И ево нас код суштине. Једна од оних ситуација у којима сви делују као да су истовремено и у праву и у криву. На неки начин, такве ситуације су релативно чешће када се ради о економском планирању. Бројне су идеолошке визије о том питању (чак и унутар једне те исте партије, што показују значајне нелагодности бројних републиканских чланова – конзервативних или либертаријанских – који данас нису усклађени са партијском линијом), и ставови према законском предлогу који је тренутно у разматрању заиста могу бити и јесу различити, чак супротстављени.
Оно што изазива посебну пажњу у овој специфичној ситуацији, посебно у светлу недавног разилажења (више или мање пренаглашеног у медијима, у зависности од политичког става оних који коментаришу, а у стварности испланирано за 130. дан, што се и догодило), јесте оштра критика речима „одвратна наказа”, коју је Илон Маск изнео на рачун пројекта који Доналд Трамп толико жели и који се сада поново налази пред Сенатом.
Али шта је заправо тај, како га неки саркастично називају „Big Beautiful Bill” (док га други драматично зову „програмско срце председникове агенде”)?
Реч је о законском предлогу који представља дубоку промену у фискалним приоритетима Сједињених Држава, који би могао да редефинише савезни буџет и мрежу социјалне заштите за читаву наредну деценију.
Федерални дефицит би у наредних 10 година порастао за готово 3.000 милијарди долара. (У контексту растућег дуга, ово је јасан сигнал да фискална консолидација није приоритет.)
Закон би учврстио Трампове пореске резове из 2017. године, учинивши сталним пореску политику која ће бити наклоњена компанијама и богатима. Са смањењима средстава за Medicaid (савезни здравствени програм за особе и породице с ниским приходима) и СНАП (Програм додатне помоћи за исхрану), милиони Американаца са ниским приходима могли би да изгубе приступ здравственој заштити и храни.
Да би се делимично ублажио утицај овог закона (сам Трамп јако добро зна да „ко дирне ове ствари губи изборе”), план предвиђа радне обавезе за кориснике Medicaida, строже провере подобности и смањење средстава државама које пружају помоћ нерегистрованим имигрантима.
Додаје се и уштеда од 300 милијарди долара у оквиру СНАП-а, подизањем старосне границе са 54 на 64 године за обавезу рада да би се добила помоћ за исхрану.
Као што је речено, у Сенату се борба за усвајање закона наставља, а Трамп интервенише на свој препознатљиво жесток начин (назвао је сенатора из Кентакија, Ранда Паула, идиотом јер је најавио противљење).
Враћајући се на јаке критике Илона Маска (које је портпарол Беле куће наравно умањио, рекавши да се ради само о „различитим мишљењима” – што је вероватно, али остаје да се види), оне се понављају и, наравно, користе од стране демократа, при чему наилазе и на неку подршку међу појединим републиканцима.
Реч је о изузетно занимљивој и напетој ситуацији са неизвесним последицама – како тренутно, тако и у будућности.
*Почасни председник Фондације Италија–САД