Posredovanje EU za pregovore o KiM je postalo besmisleno
ANTIC.org-SNN
Posredovanje EU za pregovore o KiM je postalo besmisleno
Никола Танасић
5–7 minutes
Srbija treba kategorički da odbaci pregovore sa EU oko Kosmeta, jer je EU opipljivo dokazala da je u tim pregovorima nepouzdan, nesposoban i nesamostalan posrednik
Ako ćemo pošteno, Srbija bi trebalo da poništi Briselski sporazum i sve sporazume zasnovane na njemu i obnovi – za početak – svoje civilno prisustvo na KiM. To samo znači da se svim onim ljudima i institucijama, koje je Beograd potezom pera učinio „nelegalnim”, vrati političko-pravni subjektivitet u okviru države Srbije. I da se održe lokalni izbori gde god je to moguće, naravno. Ali to ovde nije tema, tema su briselski sporazumi.
Srbija je ispunila sve obaveze iz tih sporazuma. Priština nije ispunila ništa. A EU? EU je nedvosmisleno dokazala da je potpuno beskorisna kao posrednik u pregovorima. Ili, u najmanju ruku – potpuno beskorisna Srbiji, čije je probleme za 10 godina samo povećavala, iz godine u godinu ozbiljno pogoršavajući položaj u kome žive srpski građani na Kosmetu.
Evropski zvaničnici koji izlaze u javnost i traže nove ustupke od Srbije kako bi Priština ispunila (inače besmislene, bezvredne, i po Srbiju štetne) obaveze na koje se već obavezala – a čije ispunjavanje garantuje EU (sic!) kao posrednik u pregovorima – samo dokazuju da nisu u pitanju nikakve diplomate, već pilićari, bitange i lovci u mutnom.
Sve i da je za Srbiju egzistencijalno važno da se na Kosmetu formira famozna ZSO (a nije), i da srpske vlasti samostalno (bez sufliranja iz Brisela i Vašingtona) procene da bi se za formiranje nekakve ZSO isplatilo dati međunarodni subjektivitet Prištini (a ne isplati se ni u ludilu), na tu ponudu opet ne bi trebalo pristati iz jednostavnog razloga – jer EU ne može nikome da garantuje ništa i nije u stanju da kosovske Albance natera da poštuju bilo šta što potpišu.
Upravljački tim ZSO sa bivšim gradonačelnicima srpskih opština (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)
Drugim rečima, Srbija treba kategorički da odbaci bilo kakve pregovore sa EU oko Kosmeta, jer je EU opipljivo dokazala da je u tim pregovorima nepouzdan, nesposoban i nesamostalan posrednik. Kada bi srpski zvaničnici izašli sa takvim kategoričnim stavom, videli bi da bi i famozni „neizdrživi pritisci” zapadnih zemalja na Srbiju brzo prestali. Pritisci su „neizdrživi” samo zato što srpski političari šalju poruku da su spremni da ih ne izdrže.
Politika je umetnost mogućeg, i ako je nešto nemoguće, svaki pritisak da se to ostvari po definiciji je rasipanje energije i sredstava. Čak ni evropske birokrate nisu toliko tupave da to ne vide. Ali prethodno je neophodno da Srbija jasno i na pravno obavezujući način (kroz dokumenta vlade i skupštine, a ne kroz političke izjave u Ćirilici) saopšti šta jeste, a šta nije moguće.
Ako se plašite sankcija i presecanja evropskih fondova, prvo razmislite – da li iko pri zdravoj pameti misli da od tih poslova Srbija profitira više od evropskih kompanija? Da li iko ko nije na platnom spisku Brisela i Vašingtona zaista veruje da je EU Srbiji ijedan evro „poklonila”, a da njime nije (relativno jeftino) platila političke usluge i protekciju za svoje interese i svoje kompanije u Srbiji?
Nemojte zaboraviti ni da je najveće-u-svemiru „spoljnotrgovinsko partnerstvo” samo biznis, i da Evropa od nas kupuje robu koja njoj treba po cenama koje njoj odgovaraju. U suprotnom je ni ne kupuje. Isto važi i za infrastrukturne i razvojne projekte, u kojima je „bespovratna pomoć” samo mito kojim se garantuje da će milijarde evra od tih projekata otići u džepove evropskih kompanija. Da su te kompanije bolje i povoljnije od konkurencije iz drugih zemalja – budite sigurni da nikakve „bespovratne pomoći” ne bi bilo.
Rukovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednikom Evropske komisije, Žozepom Boreljom, uoči dijaloga Beograda i Prištine, u Briselu, 2. maj 2023. (Foto: AP Photo/Fred Sierakowski)
U pitanju je, još jednom, biznis. I zato verujte: ako evropske kompanije i hoće da odustanu od svog profita u Srbiji (da bi neki evrobirokrata mogao da utefteri uspeh u pregovorima oko Kosova), ima ko da popuni njihovo mesto. I to bez političkih ucena.
Jedino čime EU zaista može da preti Srbiji jeste gubitak privilegija za srpsku beskorisnu i parazitsku političku i NVO elitu.
Oni mogu da se nađu pod sankcijama, njihove sinekure mogu biti zavrnute, njihove evropske jagnjeće brigade mogu biti otkazane, plaćene radionice u Krakovu i Strazburu zatvorene, mogu prestati da kaplju parice iz fondova koje su, opet, samo mito kojim se plaća održavanje Srbije u kolonijalnoj potčinjenosti. I čak ako gladna usta te lažne elite smatramo socijalnim problemom koju treba da imamo u vidu – ni to nije problem koji malo slobodne konkurencije ne može da reši.
Živimo u vreme kada se planeta na naše oči ponovo dekolonizuje i šalje kućama kuferaše i liferante zapadnih kolonijalnih preduzeća. Sramota je da Srbija, koja je u toj borbi podnela najveće žrtve u Evropi, danas ostane jedina zemlja u kojoj evropski pilićari mogu da izigravaju diplomate i političke autoritete. Niger i Mali su tim bednicima pokazali srednji prst. Odavno je vreme je da to uradimo i mi.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor NSPM
Naslovna fotografija: Tanjug/AP/Fred Sierakowski
BONUS VIDEO: