Vučić i Tači mogu da 'slome' otpor Zapada
ANTIC.org-SNN
Vučić i Tači mogu da 'slome' otpor Zapada
Demostat
7-9 minutes
Aleksandar Vučić i Hašim Tači
Izvori Demostata u Berlinu: Ako Beograd i Priština usaglase rešenje, teško da će SAD i Nemačka moći da se ne slože. Sagovornici iz Amerike: Nastupilo je vreme čuda u Vašingtonu, Tramp je nepredvidiv. Vedran Džihić: Debate o “etničkim prekompozicijama” u regionu se nastavljaju.
Piše: Marija Stojanović
„Buka i bes“ u Beogradu
Ovonedeljna poruka nemačke kancelarke Angele Merkel da “nema promena granica na Balkanu”, izazvala je “buku i bes” u redovima srpske vlasti, budući da je javno potvrđeno ono o čemu se mesecima govorilo u diplomatskim kuloarima – da Zapad, predvođen Nemačkom i Sjedinjenim Državama, po svoj prilici, neće pristati na podelu Kosova – na ono što srpski predsednik Aleksandar Vučić naziva “razgraničenjem”, a kosovski predsednik Hašim Tačim eufemistično definiše kao “korekciju granica”. Izvori Demostata u Berlinu nezvanično navode da se “Nemačka i dalje zalaže za rešenje koje bi podrazumevalo članstvo Kosova u UN, bez eksplicitnog priznanja od strane Beograda”.
Nezvanično: Vašington i Berlin teško da se ne slože sa usaglašenim predlogom
Uprkos aktuelnoj retorici zvaničnog Berlina, Vašingtona i Londona, pojedine nemačke diplomate nezvanično tvrde za Demostat da ako Beograd i Priština dođu do rešenja za konačni status Kosova koji uključuje demarkaciju “Vašington i Berlin teško da će moći da se ne slože sa tako usaglašenim predlogom”.
“Ipak, ostaje strah među zapadnim vladama da bi izmena granica mogla da posluži kao svojevrsna paradigma ili izgovor za pokretanje inicijativa o promeni postojećeg stanja, na primer, u slučaju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Nimalo ne iznenađuje što predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podržava promenu granica. Dodik bi u slučaju da se problem Kosova reši na takav način odmah pokušao da se ukrca na isti brod”, napominju naši sagovornici iz diplomatskog “miljea” u Berlinu.
Vreme čuda u Vašingtonu
Da stav Zapada o nepromenjivosti granica u našem regionu nije “zapis u kamenu” smatraju i pojedine američke diplomate, koje za Demostat poručuju: “U uobičajenim okolnostima, moglo bi se reći da nema šanse da administracija SAD pristane na prekrajanje granice, ali nastupilo je vreme čuda u Vašingtonu”. Kako preciziraju naši sagovornici, “predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp impulsivan je i nepredvidiv”.
“Ko bi mogao, uopšte, da zamisli da će se Tramp posvađati sa Kanadom! Istovremeno, sudeći po njegovim nedavnim opaskama na račun Crne Gore, stiče se utisak da se on ne drži onoga što se smatra tipičnim republikanskim vrednostima kada je reč o bezbednosnim pitanjima na Balkanu, niti onoga što predstavlja doktrinu NATO-a. S obzirom na Trampovo krajnje ograničeno znanje o Zapadnom Balkanu, on se, kada je o situaciji na Kosovu reč, rukovodi mišljenjem svojih ključnih savetnika za bezbednost, ljudi kao što su državni sekretar Pompeo, ministar odbrane Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton”, napominju diplomate u prestonici Amerike.
Putin, Erdogan, Tramp, spremni za geopolitičke dogovore između jakih lidera. EU nema jasnu i jedinstvenu poziciju za Balkan
Za razliku od diplomata u Berlinu i Vašingtonu, stručnjaci za spoljnu politiku na Zapadu mahom isključuju mogućnost podele “kosovskog kolača”. Vedran Džihić, stručnjak za Balkan Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, konstatuje za Demostat da “pored Njemačke postoji još nekoliko zemalja u EU koje bi teško pristale na nove teritorijalne aranžmane na Balkanu”.
„Iako i pose izjave kancelarke Merkel licitiranje oko ‘kreativnih rešenja’, sintagme iza koje ne stoji ništa drugo nego novo etnoteritorijalno naglabanje oko granica, ide dalje, mislim da, makar, za sada, podela Kosova nije realna opcija. Naravno, imajući u vidu da se i Nemačka nalazi u momentu pronalaženja autentične pozicije na novoj geopolitičkoj šah-ploči, da ima, u najmanju ruku, upitan odnos prema Americi predsednika Trampa, da počesto mora da adaptira politiku prema Rusiji, Putina i Turskoj – Tajipa Erdogana, moglo bi se reći da reči, kancelarke Merkel, ma koliko to ona želela, neće zaustaviti debatu. Za tako nešto Merkel i Nemačka bi morali nastupiti mnogo odlučnije i ultimativnije. Pre svega bi bila potrebna nedvosmislena poruka Aleksandru Vučićui da prestane sa orkestriranjem ovakve vrste kampanje oko Kosova. Ali real-politika izgleda mnogo kompleksnije: Trampova administracija je krajnje nepredvidljivija. Putin i Erdogan, a i Tramp, uvek su spremni za geopolitičke dogovore između „jakih lidera“, dok EU u većini pitanja koja se tiču Balkana nema jasnu i jedinstvenu poziciju. Tako da će ova od nedavno zahuktala debata o ‘kreativnim rešenjima’“ i ‘razgraničenjima’ biti nastavljena, nastaviće se politika strateške propagandne komunikacije za domaću publiku i lobiranja na internacionalnom nivou za različita rešenja,“ smatra naš sagovornik.
Iako atraktivna za vlast podela štetna za Srbiju
Prema mišljenju Džihića, podela Kosova i teritorijalna rekompozicija tog dela Balkana bila bi, možda, politički atraktivna za trenutnu “garnituru na vlasti”, “ali, definitivno štetna za Srbiju”.
„Upitno je kako bi se rešio status većine Srba na Kosovu koji ne žive na Kosovu. Upitno je kako bi se regulisao status imovine i manastira severno od Ibra. Upitno je na koji bi način mogao da bude i zamišljen „transfer“ određenih grupa stanovništva, a kamoli realizovan. Čini mi se da nije ni upitno nego sasvim izvjesno da ovakva podela ne bi prošla bez negativnih i nasilnih posledica za Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Pored toga je izvesno da bi opozicija na Kosovu, pre svega Samoopredeljenje, oštro napala ovakav sporazum. Izvesno je i da bi proces međunarodnog priznanja ovakvih sporazuma bio više nego težak. Ima nešto što u ovoj debati i sličnim debatama oko podele BiH nosi klicu fatalnog za čitav region i sva društva na Balkanu. Ovakav način debate region vraća u devedesete, te demokratsku politiku i konstituciju društava vraća na nivo etnopolitike i autoritarnog društvenog ustrojenja. Srž etnopolitika jeste u konstantnom potenciranju novih teritorijalnih rešenja za vlastitu ‘čistu’ naciju, u suprostavljanju ‘drugima’ i u permanentnoj produkciji neprijateljstava i kriza. Na taj način se etnopolitika pozicionira kao ekskluzivni i autoritarni modus operandi svih autoritarnih vlastodržaca na Balkanu, duboko suprostavljen demokratskim vrednostima pluralizma, kompromisa i ljudskih prava,“ smatra Džihić.
Lažni pro-Evropljani i lažne demokrate
Vedran Džihić zaključuje da je diskurs o etničkim rekompozicijama u regionu i podelama teritorija “suštinski suprotstavljen ideji integracije i EU, odnosno ideji da se za svaki problem traže kreativna integrativna rešenja koja mogu da i za budućnost garantuju više a ne manje ekonomskog prosperiteta i dobrosusedske saradnje, a zagovarajući podelu njezini politički proponenti direktno se pozicioniraju protiv vrednosti EU i konačno bivaju raskrinkani kao lažni pro-Evropljanini i lažne demokrate”.
Comments
comments
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.