Dejan Vuk Stanković*: Litijumske i političke tajne
ANTIC.org-SNN
Litijumske i političke tajne
Dejan Vuk Stanković*
6–7 minutes
„Srbija se nalazi u završnoj fazi pregovora oko zaključivanja strateškog sporazuma sa Evropskom komisijom oko eksploatacije i prerade kritičnih sirovina i metala”, parafraziram vest sa briselskog portala Evronjuz.
Naglašeno opozicioni mediji pomenutoj vesti namerno su pridali veo „opasne političke” tajne.
Napad na kopanje i preradu litijuma u Srbiji, čitaj projekat „Jadar”, predstavlja svakodnevnu medijsku praksu i potvrdu građanske ispravnosti angažovanih pojedinaca i „svete” emancipatorske misije nevladinog sektora.
U žaru političke, preciznije predizborne borbe, „kritički mediji” svesno su zaboravili da ugovore o saradnji sa EU o pitanju kritičnih sirovina i minerala, imaju istinske „kolonije”, poput Kanade, Australije i Norveške. Spisak poslednje pomenutih razvijenih i slobodnih zemalja pokazao je da je „evropejstvo” naših kritičkih i reformskih medija karikaturalno, iracionalno i pomalo neozbiljno. Ove zemlje, teško je čak i u lošem vicu, zamisliti kao kolonije Brisela, Berlina ili Pariza.
Mimo virtuelne političke igre, u realnosti, odnosi između Srbije i EU po pitanju litijuma, drugih kritičnih sirovina i ruda, funkcionišu značajno drugačije. Okvir saradnje Srbije i EU suštinski je definisan i podsticajno unapređen na obostranu korist. Srbija je važan deo sirovinsko-prerađivačkog plana oslobađanja od strateške zavisnosti EU od Kine, pre svega po pitanju eksploatacije i prerade litijuma.
Nije tajna da se u evropskim krugovima Srbija posmatra kao zemlja koja raspolaže ozbiljnim prirodnim nalazištima litijuma, ali i drugih kritičnih sirovina, pre svega nikla i kobalta. Jednako tako, važan deo ove priče je obrazovna struktura radno sposobnog stanovništva, tačnije fleksibilnost i efikasnost našeg obrazovnog sistema, geografska blizina Srbije EU, cena rada i političko-ekonomski potencijal povezivanja Srbije u širi evropski ekonomski, tehnološko-inovativni i ekološki prostor EU.
Čitav proces saradnje započeo je u septembru 2023. godine potpisivanjem Pisma o namerama o saradnji EU u oblasti kritičnih sirovina i minerala. Saradnja je nadograđena Planom za rast zapadnog Balkana, koji u tački šest predviđa i saradnju oblasti otkrivanja i upotrebe kritičnih sirovina i metala. Ova saradnja podrazumeva određena finansijska sredstva, članstvo Srbije u evropskim asocijacijama za baterije – uključivanje naših stručnjaka u rad evropske Akademije za veštinu izrade baterija i Akademiju za sirovine.
Uprkos sukobima u Ukrajini i Gazi, Evropski savet značajno je definisao i unapredio standarde u oblasti rudarenja litijuma donošenjem Zakona o kritičnim sirovinama. Ova zakonska regulativa je obavezujuća za sve zemlje članice EU, ali i sve države koje sa EU sklope sporazum o strateškom partnerstvu u oblasti rudarenja kritičnih sirovina i minerala. Pored niza standarda iz različitih oblasti koje treba usvojiti i primeniti, važan je stav da se prerada sirovina događa na mestu gde se ruda nalazi. Ova dimenzija evropskih standarda savremenog rudarstva otvara mogućnost pokretanja privrednog ciklusa koji obuhvata proizvodnju jonsko-litijumskih baterija i industrije električnih automobila i elektronskih uređaja.
Smisao novog zakonskog evropskog propisa o kritičnim sirovinama i mineralima, ogleda se u značajnom ubrzanju birokratskih procedura za istraživanje i otvaranje rudnika kritičnih sirovina i minerala na teritoriji EU, prihvatanje visokih ekoloških standarda u oblasti iskopavanja, prerade, reciklaže i rekultivacije prirodnog okruženja na kome se na vrši eksploatacija rude.
Uz navedeno, dva podatka su važna za Srbiju, sirovinska zavisnost EU od pojedinačnih stranih dobavljača ne sme biti veća od 65 odsto, što čini isplativim projekat „Jadar”. Treba naglasiti da upravo projekat predstavlja direktnu stranu investiciju u rudarstvo i otvara perspektivu razvoja privrednog ciklusa koji multiplikuje korist na više različitih nivoa, od ekonomskog do naučnotehnološkog. Ulaganja u otvaranje rudnika prevazilaze dve milijarde evra, a ukupna godišnja dobit države od eksploatacije rude litijuma i borata iznosi preko dvesta miliona evra, uz otvaranje značajnog broja radnih mesta i stvaranje preduslova za pokretanje proizvodnog lanca koji bi Srbiju učinio liderom u oblasti zelene tranzicije u ovom delu Evrope.
Drugi važan momenat, nove evropske regulative o kritičnim sirovinama i mineralima ističe nužnost saradnje rudarske industrije i lokalne zajednice na transparentnim osnovama. Poruka evropskog zakona o kritičnim sirovinama ide u susret gotovo svim očekivanjima naše javnosti.
Deo srpske javnosti sa mnogo skepse gleda projekat „Jadar” kompanije „Rio Tinto” iz ekoloških i ekonomskih razloga.
Upotrebom evropskih rešenja i nadograđivanjem domaćeg zakonodavstva savremenim evropskim rešenjima, uz partnerski odnos između države i stranog investitora, u ovom slučaju kompanije „Rio Tinto”, blagovremenim i potpunim na činjenicama baziranim stavom u javnosti državi, ekonomskih aktera i svih zainteresovanih socijalnih aktera u bliskoj budućnosti, Srbija može postati zemlja koja će se izgrađivati i razvijati na spoju socijalno odgovornog rudarstva i savremene inovativne tehnologije u oblasti automobila, industrije elektronskih uređaja i solarnih panela.
Uzgred, trenutno udeo rudarstva u BDP-u Srbije je dva odsto. Otvaranjem Srbije ka rudarenju kritičnih sirovina, u koje se pored litijuma, ubrajaju još nikl i kobalt, te organizaciju privrednog lanca oko rudnog bogatstva u našoj zemlji, udeo rudarstva u BDP-u može ići do sedam posto.
I za kraj ne manje važno, skepticima u pogledu održivosti industrije električnih automobila valja prezentovati podatak da ove godine postoji skok prodaje električnih automobila na evropskom kontinentu za 14,24 odsto. Dakle, i građanstvo i auto-industrija pokazuju određene trendove u proizvodnji i potrošnji.
Srbija ne treba da ne prepozna naučnotehnološke, ekonomske i ekološke savremene tokove.
*Politički analitičar