Увођење санкција Русији уз признавање НАТО „државе“ Косово су највећа срамота Црне Горе

[ANTIC.org-SNN]

nspm.rs

Страхиња Булајић: Увођење санкција Русији уз признавање НАТО „државе“ Косово су највећа срамота Црне Горе од кад јој се име спомиње

15-19 minutes

---

 Потпредсједник Нове српске демократије Страхиња Булајић оцијенио је, у интервјуу  за портал ИН4С, да би бојкот предсједничких избора одговарао ДПС-у, додајући да јединствени кандидат опозије, нестраначка личност, има сасвим реалне шансе да побиједи на тим изборима.

„Тачно је, бојкот предсједничких избора, у садашњој политичкој констелацији, ишао би на руку владајућој партији. Дакле, мишљења сам, а то је и став ДФ-а, да би јединствени кандидат опозиције, нестраначка личност, имао сасвим реалне шансе да побиједи на тим изборима. Али, опет се враћам на међуопозиционе односе. За тако нешто опозиција, прије свега, мора да разговара, без ултиматума, без условљавања, без сујете. Наравно, уколико сви из опозиције желимо да дођемо до прокламованог политичког циља, а то је промјена власти“, истакао је Булајић.

 

Он је навео да је код одређених опозиционих субјеката евидентна непоштена жеља, боље рећи захтјев, да се поједини субјекти из ДФ-а просто одрекну себе.

Булајић сматра да афера „Државни удар“ представља школски примјер монтираног судског процеса.

„Кратко и јасно – ради се о уџбеничком примјеру монтираног судског процеса двојици лидера ДФ-а српске националности. Такође, уколико суд још прихвати оптужни предлог против предсједника ПзП-а за тзв. „прање“ новца, то ће свакако бити правни, тужилачко-судски, нонсенс. Није новина, нити је непознато, да владавине са одликама диктатуре посежу за монтираним процесима у циљу елиминације, од стране власти, непожељних особа“, казао је он.

Према његовим ријечима,  увођење тзв. санкција Русији, случај је без преседана у историји Црне Горе.

„Рекао бих, уз признавање лажне НАТО „државе“ Косово, увођење санкција Русији је највећа срамота Црне Горе од кад јој се име спомиње“, навео је Булајић.

Он је додао да Црној Гори није мјесто у НАТО, односно ова војна алијанса је анектирала Црну Гору мимо воље огромне већине њених грађана, уз свесрдну помоћ актуелне власти.

Булајић је указао на незавидан положај српског народа у Црној Гори, иако чини 30 одсто становништва.

„Дошло је вријеме да су данас Срби у Црној Гори вануставна категорија. Српски језик и ћирилица доживљавају геноцидне ударе. Наша СПЦ је под константним притиском. Србима се данас, у њиховој Црној Гори, намеће лингвистички непостојећи језик. Умјесто наше ћирилице намећу нам се туђа слова као наша. Чак и дјеци у вртићима сервира се прво латиница. Покушавају да нам промијене свијест. Шта је следеће? Унијаћење“, навео је Булајић.

1.Иако је политичка ситуација у Црној Гори крајње напета, а социјална на ивици издрживости, ипак не долази до промјена у држави. Мислите ли да је зрело за смјену власти и шта је препрека да се то деси? Да ли има фер избора ако их организује ДПС?

-У овом или другачијем облику, власт у Црној Гори фактички није промијењена од 1945. године. Током последњих двадесетак година, коалициона владавина два политичка субјекта, који по дефиницији припадају љевици, обиљежена је низом парадокса. Од партија, које у својим програмима имају као врхунски политички циљ записану борбу за економску, социјалну и сваку другу једнакост свих грађана без разлике, током овог периода, на власти смо имали, ипак, двије ултранационалистичке партије које су беспоговорно спроводиле тзв. црногорски идеолошки пројекат.

С друге стране, баш та „љевичарска коалиција“ управо у економској, социјалној и другој равни, све је урадила да се потпуно уништи и онако крхка привреда. Хиљаде радника је остало без посла, многи и на улици без основне егзистенције за себе и своје породице. Створен је огроман јавни дуг од преко 2,5 милијарде са тенденцијом раста, такође огроман спољно трговински дефицит од 1,6 милијарди, јер седам пута је већи увоз од извоза, узимају се кредити из иностранства не да би се отварала нова радна мјеста већ да би се тим новцем враћала ранија задужења, незапосленост је највећа у региону, нема стварања нове вриједности, Црна Гора троши много више од реалних потенцијала привреде и друштва у цјелини итд. Резултат такве политике су и различите врсте притисака на сопствене грађане само због тога што су припадници, рецимо, српског народа. Ангажоване су и неке стране агенције које се баве „стварањем новог идентитета“. Један њихов бивши министар је рекао „стварамо новог човјека“. Одбацују се вјекови, сопствени цивилизацијски круг, сопствени начин живота и све оно по чему је Црна Гора била – Црна Гора. Одавно је зрело за промјену власти и на то Демократски фронт годинама указује, бори се и тражи тек само – слободне, праведне, поштене изборе. Али, говорити о демократији у земљи у којој је власт деценијама несмјењива, уз подршку неких великих сила, постаје питање смисла. У земљи у којој иста, вишедеценијска, власт круто држи све полуге система и свих грана власти, наравно, не може ни бити праведних избора.

Непоштене намјере дијела опозиције

2.Има ли садашња опозиција капацитет да изврши промјену актуелне власти и шта је, по Вашем мишљењу, потребно промјенити унутар саме опозиције? Како гледате на чињеницу да из тзв. грађанске опозиције константно стижу поруке да ДФ треба маргинализовати?

-Уколико се мисли на обједињену опозицију са свом својом инфраструктуром, идејама и друго, онда сам увјерен да такав капацитет постоји. Међутим, за обједињавање и заједнички рад, прије свега, нужно је постојање међуопозиционог повјерења. Природно би било да постоји, бар минимум, солидарности и елементарног поштовања међу опозиционим партијама. Али, тако нешто у Црној Гори, није баш ни лако ни једноставно постићи. Осим идеолошке различитости, за шта вјерујем да би се у одређеном тренутку могао пронаћи компромис, постоје сујете, умишљености, завидности, различити комплекси појединаца и све то гарнирано несумњивим утицајем разних амбасада, а посебно важних западних земаља. С друге стране, постоји несмјењива партија на власти са мањим партијама у својој орбити, која влада скоро три деценије. Мора се рећи да је та партија врло организован политички субјекат. Но, без обзира на све, није никаква тајна, та партија у изборним кампањама користи читав државни апарат, све државне ресурсе који су јој на располагању, јавну и тајну полицију, режимске тајкуне, подесне криминалне групе итд. А онда, код одређених опозиционих субјеката евидентна је непоштена жеља, боље рећи захтјев, да се поједини субјекти из ДФ-а просто одрекну себе, да промијене свијест. Чак се ни не либе да нас назову „клеро-националистима“ или „клеро-фашистима“ или како већ, а при том заборављају да се погледају у сопствено „зрцало“. Дакле, за неке из тзв. грађанске опозиције, једино што је прихватљиво је да се српски представници у Парламенту преобрате, да промијене свијест и изгубе савјест, да се одрекну себе и својих предака, своје цркве, језика и писма, сопственог идентитета.

Било би боље да нико, али баш нико, ни не размишља о нечему што и личи на такво нешто. За очекивати је да, као неко ко се залаже за највише европске демократске стандарде, прихвате реалност и чињеницу да у Црној Гори живи 30% грађана српске националности и да имају своје политичке представнике. За промјену, било би добро и врло упутно, да нам дају одговоре, да ли су сагласни са чињеницом да су Срби у Црној Гори изложени огромним притисцима и беспризорној асимилацији, да је њихов статус данас у Европи упоредив само са статусом Руса у прибалтичким земљама, те да ли су сагласни да је борба Срба за своја права легитимна? Ово због тога, јер њихов став о овим проблемима може бити и одговор на питање – зашто се остатак опозиције тако игнорантски односи према ДФ-у и преко педесет упућених позива за сарадњу са остатком опозиције.

Без ултиматума подржати нестраначког кандидата

3.Црну Гору очекују предсједнички избори. Из појединих опозиционих партија стижу гласови да треба бојкотовати те изборе. Да ли се тиме иде на руку ДПС-у? Који је, по Вашем мишљењу, најбољи начин опозиционог наступа на тим изборима?

-Кад се говори о бојкоту, лично мислим, да бојкот избора „на прескок“ није добра стратегија. Након бојкота локалних избора у Никшићу, по мом мишљењу, требало је да се иде тако до краја, укључујући све наредне и, наравно,  предсједничке изборе. Међутим, бојкот је „пао“ на локалним изборима у Херцег Новом оног момента када је предата прва опозициона изборна листа. И прича о бојкоту више није била иста, јер је већ тада обесмишљен. Тачно је, бојкот предсједничких избора, у садашњој политичкој констелацији, ишао би на руку владајућој партији. Став ДФ-а по том питању, вјерујем да је познат најширој јавности. Дакле, мишљења сам и то је став ДФ-а, да би јединствени кандидат опозије, нестраначка личност, имао сасвим реалне шансе да побиједи на тим изборима. Али, опет се враћам на међуопозиционе односе. За тако нешто опозиција, прије свега, мора да разговара, без ултиматума, без условљавања, без сујете. Наравно, уколико сви из опозиције желимо да дођемо до прокламованог политичког циља, а то је промјена власти. Међутим, у опозицији је дошло до разних диоба и престројавања, па је тако дошло и до, мени лично, нејасних политичких ставова одређених политичких субјеката. Велики заокрети у политичком смислу, код појединих нових субјеката у односу на изворне принципе опозиционих партија из којих су настали, нелогични су и неприродни, да не кажем невјероватни. Чини ми се да је, у том смислу, посебно карактеристичан СНП из кога су настале одређене партије, од којих су неке задржале оне изворне принципе те партије из њеног најзначајнијег периода, док су неке направиле потпуни заокрет до непрепознатљивости. И наравно, није само та партија у питању. Али, свакако, у политичком смислу све је то легитимно.

Суђење лидерима ДФ-а школски примјер монтираних процеса

4.Многи сматрају да ДПС користи правосуђе као средство за политичку елиминацију ДФ-а. Како гледате на актуелне судске процесе против лидера ДФ-а?

-Вјерујем да се мисли на аферу тзв. Државни удар, јер има још судских процеса против предсједника НСД-а и ДНП-а. Кратко и јасно – ради се о уџбеничком примјеру монтираног судског процеса двојици лидера ДФ-а српске националности. Такође, уколико Суд још прихвати оптужни предлог против предсједника ПзП-а за тзв. „прање“ новца, то ће свакако бити правни, тужилачко-судски, нонсенс. Није новина нити је непознато, да владавине са одликама диктатуре посежу за монтираним процесима у циљу елиминације, од стране власти,  непожељних особа. То се ради у циљу омаловажавања, понижавања, дискредитације, удара на њихов лични и породични  интегритет, али и на политички субјекат који они персонификују. Увијек се такви монтирани процеси проглашавају за историјске, а власт покушава да од тога прави медијске спектакле. У таквим процесима, све је унапријед планирано, па и сама пресуда.

Међутим, у овом монтираном процесу, чини ми се, доста невјешто упакованом, остало је низ „рупа“ и јавност је редовно упознавана од стране ДФ-а, са читавом лепезом измишљотина. Све то је поткријепљено материјалним доказима о активностима и методама осмишљавања и режирања овог монтираног процеса. У сваком случају, увјерен сам да ће једног дана овај процес ући у правне уџбенике, из којих ће будући правници, адвокати, тужиоци и судије учити како извршна и судска власт могу да обрукају једну малу земљу, а све само ради пуког опстанка на власти. Све ово показује да у Црној Гори не постоји подјела власти на законодавну, извршну и судску. Владајућа партија је објединила све гране власти и њима се командује само са једног мјеста.

НАТО анектирао Црну Гору

5.Колико улазак Црне Горе у НАТО војни пакт и њено удаљавање од Русије има последица по, прије свега, црногорку економију?

-С обзиром да је Русија донијела највећи новац у Црну Гору, логично је да ће економија ове мале земље осјетити последице. Односи Русије и Црне Горе су на најнижем могућем нивоу, од момента њиховог успостављања, односно у последњих више од три вијека. Али, нијесу само економски односи у питању. Увођење тзв. санкција Русији, случај је без преседана у историји Црне Горе. Рекао бих, уз признавање лажне НАТО „државе“ Косово, увођење санкција Русији је највећа срамота Црне Горе од кад јој се име спомиње. Јачање веза са Руском федерацијом, посебно у економској сфери, имало би огроман значај за Црну Гору и све њене грађане. Ово тим прије, имајући у виду катастрофалан социо-економски статус огромне већине становништва. Дакле, економска сарадња са једном таквом земљом, која је планетарна војна и економска сила, и која у савременој констелацији међународних односа има пресудан утицај на кључна глобална дешавања, имало би непроцјењив значај за Црну Гору. Црној Гори није мјесто у НАТО, односно ова војна алијанса је анектирала Црну Гору мимо воље огромне већине њених грађана, уз свесрдну помоћ актуелне власти. За ову малу земљу сасвим довољан оквир је била сарадња у оквиру програма „Партнерство за мир“, а неутралан статус у војно-безбједносном смислу природан и логичан избор.

Црна Гора је буквално издала једну земљу и један народ без којих данас не би ни постојала. Издала је цивилизацијски круг у коме је настала и у коме је стасавала. Издала је једине провјерене и доказане историјске пријатеље, а окренула се и појединим историјски доказаним непријатељима који су кроз историју увијек грабили прилику да насрну на нашу нејач, на православље и наш начин живота. Наравно, ми  морамо да живимо са свима ту гдје смо. Да сарађујемо са свима у економском смислу на највишем могућем нивоу. Али увијек морамо да имамо у виду историјске факте, али оне истините и провјерене, а не никако лажне и измишљене.

Срби у Црној Гори на удару више него икад

6.Иако Мило Ђукановић наводи да Срби нијесу дијаспора у Црној Гори, чињенице говоре да све оно што симболизује српски идентитет Црне Горе – језик, црква, писмо већ извјесно вријеме пролази кроз голготу. Иако чине 30 одсто становника Црне Горе, проценат Срба у државним органима се мјери на прстима једне руке. Колико је такво стање добро за будућност Црне Горе?

-Било то некоме криво или не, али Црна Гора је кроз своју историју егзистирала као српска држава. И то је историјска чињеница. Наравно, у општој помами ревизије историјских чињеница и то се нашло на удару фалсификатора и њихових фалсификата. И тачно је, Срби у Црној Гори нијесу дијаспора. Тај народ је створио Црну Гору. Дакле, Срби су овдје вјековима уназад, на старој српској земљи. Овдје смо створили и прву своју Православну епископију. Овдје смо и штампали прву ћириличну књигу на овим просторима. Овдје је рођен и велики српски жупан, оснивач снажне српске државе Стефан Немања – Свети Симеон. На простору старе Зете, у Скадру, рођен је и велики српски цар Душан Силни. Одавде вуче корјен и велики Вожд. Такође и Вук. На Цетињу је рођен и краљ мученик, ујединитељ Александар. Али, током историје, различитим политичким и другим инжињерингом, у Црној Гори данас живи око 30% Срба. Дошло је вријеме да су данас Срби у Црној Гори вануставна категорија. Српски језик и ћирилица доживљавају геноцидне ударе. Наша СПЦ је под константним притиском. Србима се данас, у њиховој Црној Гори, намеће лингвистички непостојећи језик. Умјесто наше ћирилице намећу нам се туђа слова као наша. Чак и дјеци у вртићима сервира се прво латиница. Покушавају да нам промијене свијест. Шта је следеће? Унијаћење? Званична Србија каже да нема отворених питања са Црном Гором. Кажу да су односи најбољи могући. Никад бољи, кажу и једни и други. Срби у Црној Гори морају добити уставни статус. Морају добити оно што им припада. Ако Срби у Македонији са 2,7% у укупној популацији, у тамошњем Уставу имају статус конститутивног народа, зашто то не би имали са 30% у Црној Гори и њеном Уставу? Овакво стање није и не може да буде добро за будућност Црне Горе. Срби у Црној Гори немају посебне проблеме са онима који за себе мисле да су Црногорци. Немају толико проблема ни са Бошњацима и Албанцима. Србе хоће да асимилују или протјерају они који хоће да су Монтенегрини, а међу њима, посебно, они који су у власти. Моћ им даје могућност. Засад.

(ИН4С)