6-8 minutes
петак 12. јануар 2018. 16:41
Западни Балкан је „извор нестабилности у Европи“, свих шест земља региона (Србија, Црна Гора, БиХ, Албанија, Македонија, Косово које је признала Британија, прим. аут.) остало је заробљено у 1990-им годинама, а растући национализам опаснији је од радикалног ислама – неке су од оцена комитета Дома лордова, наведних у документу под називом „Уједињено Краљевство и будућност Западног Балкана“.
„Нестабилност и несигурност региона“ најчешће је помињана синтагма у документу који је објављен јуче.
— Стање после рата је као „мир без помирења“. Нема концензуса на узроцима и природи насиља које је почињено током сукоба на тлу бивше СФРЈ, а све етничке групе себе сматрају првенствно жртвама, а не носиоцима насиља. Лорд Ешдаун (Педи, бивши високи представник у БиХ) види Западни Балкан као типично место „незавршених ратова“, где је номенкалтура да онај ко води рат, на крају сукоба води и политичку сцену – оцена је комитета.
ГРАНИЦЕ НИСУ НЕПОВРЕДИВЕ
Главно наследство 20. века остаје улстрадесничарски национализам, приметан у свим земљама и готово по правилу подражван од стране политичких елита. Екстремни национализам, по њима, представља већу опасност од радикалног ислама, чији је утицај такође порастао последњих година.
— Ултрадесничарски национализам је опаснији, јер „што је више тврдокорних националиста на Балкану, то су границе успостављене након ратова 90-их даље од тога да буду неповредиве“ – наводи се у извештају.
Како кажу, знатан број екстремних десничарских група у Србији је и даље активан. Можда најпознатија од свих је Српски народни покрет 1389, који се, иако се декларише као антифашистички, снажно противи нормализацији односа и наставку дијалога са Косовом. Једнако се противе и интеграцији Србије у ЕУ и НАТО – каже се у извештају комитета и закључује да Уједињено Краљевство треба да настави да пружа обуку и савете агенцијама у региону које се боре против тероризма и дерадикализације.
СПОР СРБИЈЕ И КОСОВА ОПАСНОСТ ЗА ЦЕО БАЛКАН
Као још једну опасност за избијање нових сукоба на Балкану они виде и нерешене односе Србије и Косова.
— Што се овај спор дуже не решава, то је већа опасност да се питање граница у целом региону поново отвори, најпре у Босни и Македонији, а онда, баш као 90-их, свуда около – наводи се у извештају мишљење Бахара Садријуа, професора Универзитета у Лондону, док Педи Ешдаун сматра да „ако се поквари Босна, поквариће се цео Балкан“.
Што се Босне тиче, од ње би се у том случају одвојио и спрски и хрватски елемент, а генерал сер Мајкл Роуз сматра да ће у том случају „у Европи остати малена нефункционална муслиманска држава“ и то описује као „незамисливо“.
Решавање односа Србије и Косова по њима би решило и још једно важно питање – утицај Русије на регион који расте како европска перспектива изгледа све даља. Наиме, по њима, пртљаг 90-их омео је ранији приступ ЕУ.
— Проблем са свим земљама Балкана у томе је што се оне праве да раде оно што од њих тражимо, а ми се правимо да им верујемо – рекао је Педи Ешдаун, цитирајући Криса Патена, алудирајући на то да су реформе које ЕУ захтева испуњене само на папиру, али нису имлплементиране.
Даљем губљењу поверења у европску будућност допринео је и Брегзит и изјаве неких чланова Европске комисије да ће се датум приступа одложити, што је ослободило простор да утицаји Русије, Кине, Турске и Саудијске Арабије постану нарочито присутни.
Утицај Русије, који се махом сматра лошим, анти-западним, а истовремено подржаним од стране бројних спона које повезују ову земљу са Србијом, ипак сматрају да ће ославити након што се питање између Косова и Србије реши.
— Русија је упорно гласала против пријема Косова у Уједињене нације. Међународни институт за безбедност навео је да ће „нормализација односа између Србије и Косова и постизање компромиса под покровитељством ЕУ, довести до тога да Русија изгуби свој политички значај у Србији – написано је у извештају.
НЕООТОМАНИЗАМ
Што се тиче Турске, једни сматрају да она жели да контролише балканске мислимане, па чак и називајући њено присуство „тихом исламизацијом“ у неким заједницама, што „нарочито брине не-исламско становништво и иде насупрот помирењу у региону“.
Други сматрају да Турска жели да обнови традиционално политичко и економско присуство у региону, што се тумачи и као нека врста нео-отоманизма.
Треће је да ће утицај ове земље тек да расте ако у будућности евро-атланска интеграција буде неодостижна, јер ће до демографске промене неминовно доћи и већ између 2030. и 2040. године број муслимана у региону биће значајно већи – а они ће тражити земље попут Турске за своје културно образовање.
Што се тиче Кине, сматрају да је њена сарадња са земљама Западног Балкана заправо гледање у будућност – све би се оне једног дана могле наћи у Европској унији, а Кина би тако могла да добије своје представнике, пријатељске про-кинеске земље у европским институцијама, које ће лобирати за кинеске интересе.
ШТА ХОЋЕ УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО
Уједињено Краљевство подржава приступање свих земаље НАТО-у (иако истиче да Србија засада нема те претензије) и ЕУ, али наглашава да их корупција, криминала и мањак владавине права у томе спречавају.
Уједињено Краљевство такође подржава даље процесуирање оних који су починили злочине током ратова 90-их година. Желе да подрже будуће лидере и сматрају да њихова влада треба да уложи у то тако што ће, на пример, проширити могућности да млади са ових простора добију стипендије британских школа.
Чак и после Брегзита, они наводе да је ЕУ пут најсигурнији пут којим ће земље Западног Балкана достићи сигурност, стабилност и просперитет… Такође тврде да се њихов утицај никада није остваривао само преко Европске уније.
Извор Блиц, 11. јануар 2018.