Крај Европе без граница
ANTIC.org-SNN
Крај Европе без граница
Љиљана Вујић
7–9 minutes
Љиљана Вујић
Шенген још није пао, иако су многи медији закључили супротно поставивши то питање у фокус када је Словенија, последња у низу држава уније, увела строже контроле на својим границама, али какве дубоке последице ће оставити актуелне мере, тачније колико ће сукоб у Гази утицати на карактер Европе генерално, други је пар рукавица. Ефекат лептира. Ова ситуација могла би се назвати тим термином, који описује како наизглед мале варијације у једном крају света могу изазвати огромне промене у другом или пак одлуке на једном нивоу суштинске промене у другом. Лице Европе већ се променило сукобом у Сирији, а ерупција последица рата Израела и Хамаса, који прети да запали цео Блиски исток, тек ће захватити наш континент. Да ли ће однос према избеглицама, мигрантима, азилантима, уопштено другима и друкчијима, бити трајно нарушен „новим миграционим пактом ЕУ” који најављују у Бриселу?
Да ли ће грађани слободног света, демократије, људских права и равноправности – Европљани – опет бити духом отворени или су безбедносне мере којима сведочимо протеклих дана и оне које следе почетак краја Европе какву познајемо? Рат у Украјини нарушио је психичко здравље старог континента додатно ојачавши десницу која је преузела власт у многим државама. Сада, с ратом у Гази, страда и богатство религијске различитости која се извитоперила у међусобни анимозитет потпирен последњим терористичким нападима у Француској и Белгији.
Паника због наводних нових безбедносних претњи вратила је строге контроле унутар Шенгена и прети да угрози безвизни режим за треће земље. Придруживања Румуније и Бугарске шенгенском простору, иако се две владе надају да ће до краја године добити зелено светло, и даље је на столу. Након што је Хамас ударио на Израел, који је сурово узвратио, на североистоку Француске убијен је учитељ француског језика у школи. Париз је подигао ниво приправности у борби против тероризма на највиши степен.
Забрањени су пропалестински скупови. Распоређено је додатних 7.000 војника на јавним местима. Који дан касније у центру Брисела убијена су два шведска навијача. Исламска држава преузела је одговорност, а Емануел Макрон је рекао да се „исламски тероризам вратио” и да су све европске земље рањиве. Француска је појачала безбедност на својим границама и клупко је почело да се одмотава. Аустрија уводи додатне провере. Беч је још на врхунцу избегличке кризе 2015. увео провере на прелазима са Мађарском и Словенијом које ће сада да продуби, и то на период од 12. новембра 2023. до 11. маја 2024. године. Притисци на азил, границе, пољуљана безбедност нагнали су Немачку да уведе контроле на граници са Чешком, али и Пољском и Швајцарском. Берлин ће и према Бечу бити ригорознији због заоштрене безбедносне ситуације на Блиском истоку, због које исто поступају Данска, Норвешка, Шведска. Италија је притегла границу према Словенији, с којом се сложила да западнобалканска рута може бити атрактиван коридор за потенцијалну радикализацију. Словенија је потом рекла: „Видите шта се догодило у Француској и Белгији. Ни ми нисмо изузетак” и увела контроле на граници са Хрватском и Мађарском. Мере безбедности појачала је и БиХ.
Након терористичког напада у Паризу 2015, када је страдало 130 људи, такође су притегнуте границе, уведене контроле, усвојени нови закони, изведене дуге цеви на улице и аеродроме. Мере су временом спласнуле али се поменуте емоције никада нису у потпуности опоравиле. Ако се осврнемо на сами почетак, амерички 11. септембар 2001, видећемо да након тога дана свет више није био исти. Сада је у грчу највећа зона слободног путовања на свету. Политичари уверавају да нема речи о оним контролама које су важиле пре успостављања Шенгена, већ оним нужним и привременим зарад одговора на хитност ситуације која се, кажу, односи на напад Хамаса на Израел и „све оно што је уследило”.
А шта ће бити када се хитне мере буду односиле на оно што ће тек уследити? Додатне контроле на границама балканске руте и на унутрашњим границама нису крај Шенгена, чиме би била угрожена сама европска идеја, али јесу знак да за сада не функционише или да прекид његовог важења служи у друге сврхе. Суштинско питање стога јесте да ли Европа овим мерама може да се заштити? Да ли јој вреди да подиже зидине када проблем живи унутар саме тврђаве. Видели смо у претходних неколико година да репресија не може зауставити миграције, нити спречити избеглице да се боре за голи живот, ни искоренити радикализам и решити анимозитете у друштву. Контроле и војници на улицама претходних година нису спречили поједине француске становнике да се радикализују. Дакле, одговор је да неће, али ће засигурно ЕУ утаначити модел азила и миграција. У том контексту не треба занемарити изјаву шведског премијера који је рекао да отворена Шенгенска зона не би опстала уколико спољне границе не буду заштићене.
„Уколико нисмо у стању да заштитимо наше заједничке границе нећемо моћи да одржимо слободно кретање унутар Европе”, рекао је Улф Кристерсон, а белгијски му колега додао да је ЕУ потребан ефикаснији систем враћања „илегалних миграната у матичне земље”. И председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, употребивши термин мигрант, иако је и даље на делу избегличка криза, рекла је да би нови миграциони пакт ЕУ помогао у спречавању оваквих ситуација у будућности јер би омогућио бржу депортацију странаца који се сматрају претњом за безбедност. Речено је да су земље чланице ЕУ издале 420.000 решења о враћању оних који су ушли у унију прошле године, а да их је само 77.000 спроведено.
Претходно је у том контексту и описан нападач који је у Бриселу убио два навијача, а који је, кажу, 2011. стигао на италијанску Лампедузу, а касније затражио азил у Белгији. Захтев му је одбијен али он није напустио земљу. Шушка се да ће нови „миграциони пакт ЕУ” бити усаглашен крајем ове или почетком следеће године, када Белгија преузима председавање Савету Европе, иако је ово питање комплексно и изискује у основи солидарност, која ће засигурно изостати.
Градоначелник Сиња најавио грађанске страже дуж границе
Градоначелник Сиња и посланик опозиционог Моста, Миро Буљ, незадовољан реакцијом власти по питању безбедности хрватских граница, каже да ће организовати самозаштиту својих грађана. Буљ је позвао да у „борби против незаконитих улазака миграната у помоћ дође војска”, а до тада ће на сињском подручју организовати грађанске страже дуж границе са БиХ. Реч је о, како градоначелник објашњава, самопомоћи јер су међу онима који покушавају ући у земљу и терористи. Његова изјава изазвала је лавину коментара, поготову јер је у Хрватској забрањено самоорганизовање оваквих стража. Већина његових колега у Сабору рекла је да је реч о опасној и популистичкој поруци. Арсен Баук из СДП-а каже да је оваква запаљива реторика увек опасна и да, на несрећу, понекад наилази на плодно тле, због чега о њој треба говорити, осуђивати је и раскринкавати. Међутим, Маријан Павличек из ХС-а каже да се људи дуж хрватске границе не осећају сигурно па се ово питање не може решити без војске и ограда.
Enclosures:
160z120_kraj-evrope-bez-granica.jpg (12 KB) |