Европа на нишану руског "Орешника"
ANTIC.org-SNN
Европа на нишану руског "Орешника"
Владимир Вуковић
4–5 minutes
Москва је и званично објавила да више не сматра себе обавезаном мораторијумом на распоређивање ракета средњег и кратког домета са копненог базирања, што представља један од најозбиљнијих корака у безбедносној ескалацији у Европи од краја Хладног рата. Саопштење руског Министарства спољних послова уследило је након најаве председника САД Доналда Трампа о премештању нуклеарних подморница ближе територији Русије, али и након више од годину дана отворене милитаризације европског континента од стране НАТО-а.
Кључни повод за ову одлуку, према саопштењу Москве, био је план САД да 2026. године распореде нове системе дугог домета у Немачкој, што се у Русији доживљава као директна претња националној безбедности. Истовремено, САД су већ започеле распоређивање напредних ракетних система у Европи и Азији, међу којима је и мобилни лансер MRC Typhon, који је 2024. године већ стациониран на острву Борнхолм у Балтичком мору и на Филипинима.
Подсетимо, Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета (INF), потписан 1987. године између Роналда Регана и Михаила Горбачова, представљао је један од стубова европске безбедности. Споразум је забрањивао производњу, тестирање и распоређивање копнених балистичких и крстарећих ракета домета од 500 до 5.500 километара. До 1991. године, СССР је уништио 1.846, а САД 846 ракета. Међутим, Вашингтон се 2019. године једнострано повукао из Споразума, чиме је он званично престао да важи.
У наредним годинама, САД су интензивирале развој нових копнених ударних система. Ракетни комплекс Precision Strike Missile (PrSM), који је развијен као замена за ATACMS, има домет до 800 километара и већ је оперативан. Поред њега, систем MRC Typhon омогућава лансирање крстарећих ракета Tomahawk домета 1.800 км и ракета SM-6 домета 500 км, чиме је практично укинута свака војна равнотежа успостављена споразумом INF.
Москва је више пута позивала НАТО да прогласи реципрочни мораторијум на распоређивање система који су некада били забрањени INF-ом, али на те позиве није било одговора. Са друге стране, суседи Русије попут Кине, Индије, Пакистана и Ирана већ дуже време располажу ракетама тог домета, што додатно усложњава безбедносну слику.
У таквом геополитичком амбијенту, Русија је покренула серијску производњу сопственог одговора — новог ракетног система „Орешник“. Ради се о балистичкој ракети средњег домета са дометом до 5.500 километара, брзином лета до 10 маха (око 3 км/с), бојевом главом тежине 1,5 тоне и нуклеарним пуњењем снаге до 900 килотона. Према руским проценама, ракета може да погоди седиште Здружених НАТО снага у Монсу, у Белгији, за свега 17 минута.
На самиту ОДКБ-а у новембру 2024. године, председник Русије Владимир Путин је истакао да „Орешник“ има способност да елиминише дубоко утврђене циљеве, пре свега командне центре, уз изазивање температуре удара од 4.000 степени Целзијуса. Он је додао да је ефекат масовне употребе овог оружја „упоредив са дејством нуклеарног арсенала“.
Поред тога, председник Путин је већ најавио намеру да систем „Орешник“ буде распоређен у Белорусији, највероватније у другој половини 2025. године. Очекује се и његово увођење у наоружање стратешких војних округа Оружаних снага Руске Федерације, као и у тенковске армије на кључним правцима, у виду новоформираних ракетних бригада.
У условима свеопште ремилитаризације Европе и ширења НАТО инфраструктуре до граница Русије, Москва сада формално напушта последње остатке постхладноратовских ограничења. Руско Министарство спољних послова јасно је поручило да више не постоји ни политички ни војни смисао за задржавање добровољних мораторијума на распоређивање ракета средњег домета — ни у европском делу земље, ни у Централној Азији, нити на Далеком истоку.
Враћањем на сцену оружја које је некада било симбол епохе највеће нуклеарне опасности, Европа улази у нову фазу конфронтације у којој ће се одлуке доносити брже, а време за реакцију мерити минутима. Уместо дијалога и повратка режиму контроле наоружања, водеће светске силе све отвореније улазе у трку која има само један циљ — доминацију над евентуалним бојним пољем.