ДЕЈАН ЈОВОВИЋ: Давос 2024 или мало економије, много политике

[ANTIC.org-SNN]

iskra.co

ДЕЈАН ЈОВОВИЋ: Давос 2024 или мало економије, много политике

14–18 minutes

---

23.01.2024. - 10:41

Давосов модел неолибералног уређења друштва је потрошен, те је постао извориште деструкције и претворио се у инструмент глобалне пљачке који је ослабио и сам Колективни запад

Светски лидери, шефови највећих светских компанија и неке познате личности окупљају се сваког јануара већ преко 50 година у малом швајцарском планинском граду Давосу на Светском економском форуму (СЕФ).

Ове године 54. састанак одржан је од 15. до 19. јануара, под слоганом „Обнова поверења”, где се окупио рекордан број бизнисмена, представника највећих светских компанија, лидера држава и познате личности, а учествовали су и представници Србије. Лидер самопроглашене државе Косово означен је са фуснотом, имајући у виду да тзв. Косово није држава.

Како се процењује, било је присутно више од 2.800 учесника из око 120 земаља. Годишњи скуп Светског економског форума одржава се у „најкомпликованијем геополитичком моменту до сада”, изјавио је његов председник Борге Бренде.

Четири кључне теме овогодишњег састанка биле су:

1. Постизање безбедности и сарадње у подељеном свету;
2. Креирање раста и послова за нову еру;
3. Вештачка интелигенција као покретачка сила економије и друштва;
4. Дугорочна стратегија за климу, природу и енергетику.

Форум у Давосу, иако је требао да буде, пре свега, економски самит, испао је првенствено политички, а доминирале су четири теме: Прва је однос Кине и Америке, друга се односи на арапски и исламски свет, трећа на Украјину, а четврта на америчке и европске изборе. Очекивано, велика пажње је била посвећено ратним темама – пре свега кризи на Блиском истоку, али и рату у Украјини. Такође, говорило се и о све ризичнијој трговини кроз Црвено море.

О економским темама – слабом економском расту, кризи због инфлације и високим каматним стопама – било је мало речи. Изазовна глобална економска слика, са променљивом политиком каматних стопа и растућим дугом, требало је да привуче већу пажњу централних банкара, финансијера и пословних лидера који су присуствовали форуму. Ипак, очекује се привредни раст од 2,9 одсто ове године, што показује да глобална економија барем скромно расте.

Светску економију у 2024. години очекује пригушен раст и неизвесност која проистиче из геополитичких сукоба, строгих услова финансирања и реметилачких утицаја вештачке интелигенције, показало је објављено истраживање економских стручњака које се спроводи сваке године уочи годишњег састанка Светског економског форума у Давосу.

У истраживању је учествовало више од 60 економиста из јавног и приватног сектора, а око 56% анкетираних сматра да ће глобални економски услови ослабити ове године. Већина анкетираних очекује умерен или јачи привредни раст у Кини и САД, док постоји широк консензус да ће Европа 2024. године имати слаб или веома слаб раст. Стручњаци су исказали већи оптимизам поводом региона Јужне Азије, Источне Азије и Пацифика, пошто велика већина експерата очекује бар умерен економски раст у овом областима.

Велики проценат анкетираних, чак 70% очекује да ће финансијски услови и политика високих каматних стопа ослабити у 2024. години као последица пада инфлације и попуштања затегнутости на тржишту рада. Развој вештачке интелигенције ће неједнако утицати на светску привреду, пошто 94% стручњака сматра да ће вештачка интелигенција значајно унапредити продуктивност у економијама са високим дохотком у наредних пет година, док само 53% експерата сматра да ће се то десити у привредама са ниским дохотком.

Светски економски форум, очекивано, осим званица, окупља и бројне људе који дођу да протестују. То су еколошки активисти са порукама да треба увести већи порез богаташима. Посебно се говори о елити која у Давос стиже својим приватним авионима, једним од највећих загађивача планете, а истовремено говоре о негативним утицајима на климу и животну средину.

Шта је Давос и какав му је значај?

Давос, некада мало планинско село у Швајцарској, најпре је постало познато као место радње чувеног романа Чаробни брег Нобеловца Томаса Мана, објављеног после Првог светског рата.

Форум у Давосу је 1971. године основао Клаус Шваб, швајцарско-немачки економиста и професор, у покушају да „подстакне глобалну сарадњу о политичким, друштвеним и економским питањима”. Помиње се да је његов отац Еуген Шваб индустријалац, био припадник нацистичке партије и пријатељ Адолфа Хитлера. Међутим, његова повезаност са нацизмом изазива одређену конфузију, јер постоје и тврдње историчара да нема чврстих доказа о његовој повезаности са високо рангираним немачким нацистицким званичницима.

Заправо аутор саме идеје о формирању форума био је Хенри Кисинџер у време када је био професор на Харвард универзитету, при којем је форум и требало да ради. Али да би се избегло да то буде америчка институција, одлучено је да форум буде у „неутралној” Швајцарској у Давосу, а као оснивач је представљен Клаус Шваб, бивши Кисинџеров студент. Форум је 2006. отворио подружнице у Њујорку и Пекингу. Има посматрачки статус при Привредном и социјалном савету УН. Највише тело форума је Оснивачки одбор који се састоји од 22 члана.

Форум, који се у почетку звао „Европски менаџмент форум”, формиран је у време када је Америка као највећа светска сила градила разне неформалне групе у свету (од Групе 7 најбогатијих земаља до Трилатералне комисије), како би што више елиминисала званичне међународне институције настале после Другог светског рата, и изван њих доносила и наметала одлуке у свом интересу.

Са убрзањем глобализације 1980-их година, већим економским и политичким повезивањем света и падом комунизма, форум у Давосу 1987. постаје „Светски економски форум” и тиме проширује своју мисију – јер од европског постаје светски, а од менаџмента постаје економски. Формални циљ ове међународне организације, чије је седиште у близини Женеве, био је да окупи јавни и приватни сектор како би се пронашла решења за глобалне проблеме, што представља један од темељних принципа форума – „Посвећени у побољшању стања у свету”.

Први састанак форума пре више од пет деценија одржан је у Давосу и од тада је био центар његовог годишњег окупљања, а име одмаралишта чак је постало уобичајена скраћеница за догађај, који је постао средиште глобалне политике и економије. Форум у Давосу је „ходочашће богатих и моћних”, јер ко на њему није учествовао не може се сматрати важним играчем на глобализованој планети, а Давос је – захваљујући медијској пропаганди – одавно представљан као нека врста „светске владе”.

Давос форум је једна дебатна платформа, која се сваке године бави одређеним темема за које организатори форума сматрају да су битне. Поред главног дела форума, постоји и онај бочни део који организују одређене медијске куће. Одржавају се и затворене седнице, којима се не може присуствовати чак ни као посматрач, уколико се није добила позивница. Која год да је сесија у питању то је добар начин да се дође до контакта са неким од најјачих држава или фирми света и да започну разговори о инвестицијама или неким пословним пројектима.

Светски економски форум се представља као непрофитна група са амбициозном мисијом да „унапреди свет”, која организује годишња окупљања у виду конференције, а једино компаније морају да плаћају учешће на форуму. Пропуснице су обележене бојама и немају сви једнак приступ свим састанцима. Велике компаније су у обавези да у петочланој делегацији имају и једну жену, а просечна старост учесника је већа од 50 година.

Тамо се одржавају говори и сесије о свему – од погледа на глобалну економију, до управљања стресом. Многи у Давос не долазе заправо због сесија, већ због умрежавања. Бити у релативно малом простору пет дана омогућава шефовима корпорација, политичарима и новинарима да одрже невероватан број састанака у кратком времену, без потребе за путовањем.

Често се може чути да Светски економски форум има свој језик, због тога што многи учесници користе „корпоративни жаргон” комуникације који је многима неразумљив. Такође, један од симбола форума је плава капа са ћубом коју носе учесници.

Скупа причаоница

Да ли се овим форумом у Давосу нешто постиже – велико је питање. Чини се да се у последње време, упркос томе што се тамо говори о константном унапређивању квалитета живота, заустављању климатских промена, одржавању мира – дешава све супротно. Од погоршавања светске климе, непостојања годишњих доба, великих врућина и отопљавања глечера, нерегулисања еколошких принципа, глади у свету, епидемије, па чак и до рата који је задесио Европу, а са њим и проблеми рецесије, економска криза итд.

Чини се, дакле, да се на чувеном и највећем економском форуму у свету, рекло би се, не догађа ништа. Осим, вероватно, доброг дружења и успешних пословних дилова. У року од недељу дана, Давос посети готово читава глобална елита која ту има прилике да на једном месту склопи и договори бројне послове.

Али где је ту бенефит за свет? Коју корист остатак света има од разговора и одлука донесених у Давосу, које договарају политичке и економске елите? Могло би се рећи да се тај бенефит изгубио, и да се Давос свео на дебатни клуб, без нових продуктивних идеја, због чега је постао велика и веома скупа причаоница којој више мало ко верује.

Пословна елита ће – како кажу поједини познати светски економисти – „успутно, на маргинама званичног програма у Давосу поменути монополистички положај својих компанија, како уцењују државне управе да би избегли плаћање пореза, како забрањују организовање радника у својим фирмама, како користе државну помоћ за превоз радника… такође ће разменити искуства како да одложе исплату надница на неколико месеци и у међувремену најповољније инвестирају тај новац или пребаце та средства на оф-шор рачуне”.

Никада се ништа посебно није ни могло очекивати од форума у Давосу, нити се тамо нешто озбиљно могло направити. Углавном се све сводило на нека саопштења, ставове појединаца, а не на кључне одлуке које би донели најмоћнији лидери света.

Један од темељних принципа форума у Давосу био је да буде непристрасан, независан и лишен посебних интереса. Али, са друге стране, бројни су они који критикују овај елитни догађај. С обзиром на супротстављање конкурентских агенди и преклапање политичке и корпоративне сфере, овај форум је често на линији ватре критичара који тврде да је то „злоћудна сила у свету”. Често се помиње контрадикторност која се огледа у звању милијардера, елите и политичара да причају о решавању глобалних проблема, када су најчешће управо они ти који их и изазивају.

Давосов модел неолибералног уређења друштва – који се ширио планетом и уништио многе економије – је потрошен, те је постао извориште деструкције и претворио се у инструмент глобалне пљачке који је ослабио и сам Колективни запад. Званична визија Давоса о функционалној глобалној економији доживела је неуспех и може се оценити, мада се то још отворено не признаје, да Давос губи било какав шири светски значај.

Уместо да се посвети кључном проблему неједнакости и сиромаштва у свету – Давос се претворио у немог посматрача онога што се већ дуго дешава на светској сцени, где богатији постају још богатији, а сиромашњи још сиромашнији.

Ипак, на овогодишњем форуму у Давосу, више супербогаташа, тражећи одговор од шефова држава на форуму у Давосу, написало је отворено писмо у којем позивају на повећање пореза у циљу борбу против друштвене неједнакости: „Изненађени смо што не можете да одговорите на једноставно питање које вам постављамо већ три године: када ћете опорезовати екстремно богате?”. Оно што је у тој кампањи посебно интересантно је то што су њени учесници и сами међу најбогатијим људима на свету, пошто је иницијатива окупила 260 милијардера и милионера.

Пет најбогатијих људи света је од 2020. године удвостручило своје богатство на 869 милијарди долара, док је у истом периоду 60% најсиромашнијих, тј. скоро пет милијарди људи, додатно осиромашило, према статистици Оксфама (оксфордска организација за борбу против сиромаштва). Истиче се драматично повећање глобалне економске неједнакости након пандемије вируса COVID-19 и напомиње да су светски милијардери од 2020. године богатији за 3,3 билиона долара и да је њихово богатство расло три пута брже од стопе инфлације.

Ако се садашњи трендови наставе, свет ће добити свог „првог билионера у року од једне деценије, док ће бити потребно 230 година да се оконча сиромаштво у свету”. Корпорације чине богате још богатијима тиме што врше притисак на раднике, избегавају плаћање пореза, приватизују државу и подстичу климатску кризу, наводи Окфам и истиче да владе морају да радикално прерасподеле моћ милијардера и корпорација.

Светска ревија

Ни овај 54. форум у Давосу није успео да изнедри „формулу” за „обнову поверења” – што је била кровна тема овогодишњег скупа, што доказује да неповерење само расте и да свет улази у мрачно доба неизвесности. Као питања о „основним принципима поверења” означени су транспарентност, кохерентност и одговорност, на која нису дати одговори. Екононска питања на форуму била су у сенци политике и кључних питања која се дешавају на светској политичкој сцени.

Дијагнозу текућег међународног поретка, Клаус Шваб – извршни директор форума у Давосу – сумирао је у две реченице: „Суочавамо се са разломљеним светом и растућим друштвеним поделама, што доводи до прожимајућих неизвесности и песимизма. Морамо поново да изградимо поверење у нашу будућност, тако што ћемо превазићи управљање кризама, сагледавајући корене узрока садашњих проблема да бисмо заједно градили будућност која обећава”.

Из досадашњег искуства, Давос можемо сагледати као светску ревију на којој најмоћнији људи могу да се сретну, разговарају, можда и предупреде неке кризе, али да тамо ништа озбиљно не може да се деси или реши.

Данашњи свет је све мање униполаран, он се сваким даном постепено мења, а ни Запад нема више ту неприкосновену улогу коју је некада имао. Америка је још увек водећа светска сила број један, најјача у сваком смислу, док је Европа њен талац, који нема самосталну политику. Кина се убрзано развија и расте и у скорој будућности постаће водећа глобална велесила. Требаће неко време и да се у том смислу светски поредак прекомпонује, а САД ће засигурно учинити све – као што и данас чине – да Кина не прерасте у водећу светску економску силу.

Свет је најбоље функционисао у време Хладног рата, када су биле две суперсиле и свако се плашио оне друге. Постојала је равнотежа снага – која сада недостаје, и зато је то потенцијално врло опасно стање.

Док Запад покушава да пронађе излаз из досадашњег деструктивног модела неолибералног развоја друштва – чији је један од главних промотера био и Светски економски форум у Давосу – може се закључити да се постепено рађа један нови мултиполарни светки поредак, уместо досадашњег, униполарног поретка са Америком као водећом силом.

Др Дејан Јововић је научни саветник, некадашњи помоћник савезног министра за економске односе са иностранством и наш главни преговарач за закључивање споразума о слободној трговини у региону југоисточне Европе, на основу којих је настала ЦЕФТА. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор Нови Стандард

Насловна фотографија: Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber