Угрожавају ли метро и "Тесла град" водоизвориште на Макишу?
ANTIC.org-SNN
Н1: Угрожавају ли метро и "Тесла град" водоизвориште на Макишу?
6-8 minutes
Према тврдњама садашњих градских власти, много је разлога за градњу метроа на Макишком пољу. Ипак, постоји и један због ког се на том месту нигде у свету не би градило. Наиме, Макишко поље, једино је извориште пијаће воде у Београду.
Бивши градски секретар за заштиту животне средине Бранислав Божовић каже за Н1 да се нигде у свету градња на водоизворишту не сматра стручним. „Уништавати своја водоизворишта је доказ одређеног необразовања и нецивилизованости тог народа који треба да буде срећан што има водоизвориште. Београд је срећан град јер има изванредно водоизвориште подземних вода“.
Пренамена земљишта водоизворишта почела још 80-тих година прошлог века
Нажалост, проблем „откидања“ делова тог водоизворишта због пренамене земљишта и његовог претварања у грађевинско, датира још од 80-их година прошлог века када је на Макишком пољу изграђена ранжирна станица. Иако део градске управе, Градски секретаријат за заштиту животне средине, на чијем челу је био Бранислав Божовић, 2004. покушао је пројектом да заштити границе водоизворишта… али безуспешно. Уместо тога, у целу причу, каже бивши секретар, умешала се Дирекција за грађевинско земљиште и, уз стручну подршку Института Јарослав Черни, осмишљен је нови пројекат, односно Студија којом су границе заштите водоизворишта смањене, односно померене ка обали Саве.
„То је попримило драматичне димензије и испоставило се да може угрозити само извориште, јер није извориште река Сава и њена непосредна околина, извориште је много шири појам, јер се прехрањивање тог водоизворишта не врши само водом из Саве, него из београдског побрђа“, каже нам Божовић.
У стручној комисији која је оцењивала тај пројекат био је и сам Божовић, инжењер геологије. „И ни у једној фази се та комисија није сложила с таквим начином приступа и толиким померањем граница! Наравно, и поред одбијања комисије, њихово мишљење је потпуно игнорисано. И пре три године, у предвечерје 2014. министар здравља је потписао решење о тим границама“.
Без јавне дискусије, уз игнорисање стручне комисије, смањена је зона заштите водоизворишта. Шира зона која је некада захватала цело Макишко поље, претворена је у грађевинске парцеле.
Директор Института „Јарослав Черни“ Милан Димкић каже: „То прво и прво није истина, зоне заштите нису до саме обале спуштене. Зонама заштите дат је изузетно велики простор да врло чврсто заштите извориште у оквиру студије коју смо ми дали. Ја и дан данас сматрам да је та студија изузетно коректна“
На питање Н1 да ли је та студија уважила мишљење стручне комисије или не каже да не може да одговори нато јер сам није био у студији.
Према речима директора Института за водопривреду Јарослав Черни, ужа зона заштите, пре израде студије, била је, како каже, неразумно велика. „Пре тога је било 5,6 или 7 километара је била непосредна зона заштите водоизворишта, тј. ужа зона, и то је апсолутно неодрживо и резултат тога је била изградња у ужој зони заштите без икаквих реалних прохибиција, радио је ко је шта хтео“, каже Димкић.
На питање колико је та зона смањена, не одговара прецизно већ наводида је смањено на сасвим довољну удаљеност да заштита буде петоструко већа него што је то предвиђено законским евроспким критеријумима.
„У земљама које су много цивилизованије од нас, или да кажем напредније, ту се не може прићи. То се штити, под оружјем, оградама. Код нас могу да раде шта хоће. Изворишта подземних вода су будућност једног народа, уопште чистоћа река, а шта ми радимо са нашим природним изворима?“, пита се некадашњи градски секретар за заштиту животне средине.
Како ће Карићев Тесла град утицати на извориште воде?
Градоначелник Београда дао је зелено светло да се на Макишком пољу изгради 800.000 квадратних метара где би се, поред пословно – стамбеног простора, градио још и национални стадион. Бизнисмен Богољуб Карић спреман је да уложи новац и реализује своју стару идеју – Тесла град.
„Идеја је да ту направимо, поред јефтиних економских станова који би се ту градили, ту би био и елитни део. Макишко поље је огромно, та локација је предложена од стране града, мислим да има од 600-800 ха, нама је потребно 200 ха, али из града предлажу да буде 100 ха и ми смо нашу концепцију прерадили на 100 хектара“, каже Карић.
Богољуб Карић каже, чуо је каже да се на Макишком пољу налази водоизвориште, али нема детаље о томе, јер се као менаџер тим стварима не бави. „Било је приче да ли ће то сметати, неће сметати...то треба да оцене стручњаци да ли ће да смета или неће, тако како они одлуче, тако ће и бити“.
Капацитет водоизворишта на Макишу већ опада и без метроа и без Тесла града
Или ће бити како град каже, будући да нико из градске управе није консултовао најважнију установу у овој области – Институт за водопривреду „Јарослав Черни“. Први човек те институције каже, и без метроа и без Тесла града, капацитет водоизворишта на Макишу опада, јер се рени бунари не одржавају добро.
„Само питање да ли може да се гради на водоизворишту, ако је то ужа зона заштита, одговор је да је то јако проблематично, али с обзиром на то да не располажем прецизним подацима, не могу ни да вам одговорим, а да лицитирам нећу“, каже нам директор Института за водопривреду Јарослав Черн.
На питање Н1 да ли сме да се гради у широј зони заштите, Димкић одговара да у широј зони могу да се граде одређени објекти под условом да се докаже нешкодљивост по извориште.
„Нама где град обезбеди локацију, ми смо спремни тамо да градимо, то не зависи од нас“, тврди Богољуб Карић а на опаску да ли би желео да то буде на једином изворишту пијаће воде у Београду одговара: „Видите, не видим разлога да не буде, ако не смета…“.
„А да ли смета или не смета, одакле ви то знате или ја?“, каже Карић.
Прецизније, објашњава струка, зависи од тога да ли се и каква материја испушта, да ли је има пуно или мало, колико је мобилна у подземној води и да ли то може да шкоди водоизворишту или не.
Да ли таквих материјала има у канализацији и да ли би путем подземних вода могле да дођу до водоизворишта? „У принципу, да“, каже нам директор Института „Јарослав Черни“ Милан Димкић
А без канализације, неће моћи 30.000 људи колико се предвиђа да ће становника имати ново стамбено насеље Тесла град. Његов инвеститор не крије одушевљење идејом да ће прва станица метро бити баш у насељу које планира да гради.
„Свим инвеститорима који тамо буду градили, јер то је огромно, то значи много јер ти људи треба да путују и да вам кажем… ако немате метро за један тако огроман пројекат, не само за Тесла град, него се милиони квадрата тамо могу изградити, онда ће дефинитивно бити велики проблем са саобраћајем“, истиче Карић.
(Н1)