Bećirović: Bez preporuka saveznica Kosovo se ne bi upuštalo u uvođenje vojnog roka
ANTIC.org-SNN
Bećirović: Bez preporuka saveznica Kosovo se ne bi upuštalo u uvođenje vojnog roka - Kosovo Online
5–6 minutes
Direktor Instituta Ifimes iz Ljubljane Zijad Bećirović smatra da bez glasova predstavnika srpske zajednice u Skupštini Kosova, Priština ne bi smela da uvede obavezno služenje vojnog roka, ali i bez podrške zemalja koje najviše pomažu kada su u pitanju obuka i snabdevanje opremom KBS.
Bećirović ističe da je tema uvođenja vojnog roka, kao što su niz drugih tema koje su potpaljivale regonalnu i unutrašnju scenu bile u funkciji vođenja kampanje, dodajući da je realno da u ovoj godini kada to proceni kosovski premijer budu održani i prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu.
"Međutim, ovde postoji jedan problem, Srbi su ušli u kosovske institucije sa obećanjem da im se omogući glasanje na referendumima i izborima koji budu održavani u Srbiji, da se oni održe i na teritoriji Kosova, i zato su ušli u kosovske institucije. Ukoliko srpski predstavnici budu bojkotovali te izbore, ne mogu se konstituisati te institucije Kosova. Upravo su sva ova dešavanja, počevši od tablica, raznih vrsta blokada, nepoštovanje Cefte, vrlo opsna za naredni izborni proces, bez obzira kada on bude, a realno je, odnosno postoji velika verovatnoća da se održe ove godine", navodi Bećirović.
Napominje da bi za eventualno formiranje vosjke bili potrebni glasovi predstavnika srpske zajednice, dve trećine od deset poslanika.
"Upravo se želi kroz taj izborni inžinjering, izabrati takvi srpski predstavnici koji bi u konačnoj verziji izglasali to, odnosno ne bi imali dve trećine da bi to blokirali, i upravo mnoga dešavanja na političkoj sceni su vezana za tih deset poslanika koji dolaze iz srpske zajednice, koji su jedna vrsta osigurača da ne može ulaziti u bilo kakve aranžmane bez njihovih glasova. Borba i veliki pritisak je pre svega da se eliminiše Srpska lista, uticaj Beograda, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da se nađu neka vrsta podobnih Srba koji bi sve to izglasali u institucijama na Kosovu", smatra Bećirović.
Vojna ravnoteža u regionu ili u jednom delu regiona, uspostavljena je vojnim aneksom Dejtonskog sporazuma, gde je tačno određeno koliko kojih efektiva mogu imati pojedine države, objašnjava Bećirović.
"S obzirim da je Srbija Dejtonski sporazum potpisala 1995. godine i tada nije bilo nikakvog spora oko Kosova i kome pripada, i oni to smatraju u određenim krugovima u Prištini da bi se oni trebalo pojaviti kao naslednici i da bi na neki način morali biti uključeni u rešavanje situacije u BiH. Mislim da to nije realno. realno je da ključni međunarodni faktor SAD, uspostave balans koji neće nikoga ugrožavati. Ali uvek kada govorimo o Kosovu, preteruje se u ulozi SAD, možda veću ulogu ima Nemačka. Mislim da se treba upozoriti na sve moguće posledice zvanični Berlin, ukoliko bi došlo do nekog enormnog poremećaja balansa vojnih snaga na području Kosova", objašanjava on.
Bećirović ističe da bez preporuka saveznica Kosovo se ne bi upuštalo u uvođenje vojnog roka.
"Kosovo sigurno bez pojednih zemalja saveznica, i njihovih saveta, preporuka, ne bi se upuštalo u uvođenje obaveznog vojnog roka zato što to donosi niz posledica, a neke od njih su finansijske, ali već izvestan period ne postoji tradicija da ljudi idu na obavezno služenje vojnog roka, kao što je to nekada bilo u zajedničkoj državi SFRJ, tako da je to urađeno po nagovoru i to je trend koji je prisutan u svetu ali i u Evropi, čim je Nemačka odlučila da izdvoji 100 mililardi evra za vojsku, naoružavanje, to je bio signal da se krene sa tim aktivnostima, pogotovu što su Nemačka i Velika Britanija glavni sponzori kosovske poltike u Evropi. S druge strane Atlantika to u SAD, pod izgovoorm da Kosovo preuzme odgvornost da brine o sigurnosti i odbrani a u stvari iza svega se skriva pretnja koji oni prikazuju da dolazi od strane Srbije. U tom kontekstu treba razumeti sve te aktivnosti u vezi mogućnosti uvođenja obaveznog vojnog roka.
Dodaje da je i pre liberalizacije viznog režima veliki broj građana Kosova otišao, a se sada se očekuje novi talasa iseljavanja, pa se postavlja pitanje kako će se obavezni vojni rok sprovoditi.
"Kako bi to bilo jednostavno i praktično izvodiiti, kada imate pola stanovništva izvan Kosova. To otvara niz pitanja, a ovde pitanje bezbednosti i odbrane, a za bezbednost na Kosovu brinu snage Kfora i tu je važan međunarodni momenat. Misilm da ta priča u vezi uvođenja obaveznog vojnog roka može biti i predmet dijaloga između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Ipak, to je vrlo važan momenat ukoliko dođe do njegove realizacije, a o tome se mora razgovarati, dogovarati i pronalaziti odgovarajuća rešenja", zaključio je Bećirović.