Podela Kosova izazov ili rešenje?
ANTIC.org-SNN
Podela Kosova izazov ili rešenje? • RTK
4 minutes
Jelena Đorđević, RTK2
Priča o podeli Kosova, odnosno razmeni teritorija između Kosova i Srbije, ponovo je aktuelna. Nakon što je osvanula vest da postoje dogovori između zvaničnog Beograda, Prištine i Tirane usledio je niz negativnih reakcija. Pojedini politički analitičari su ovu ideju okarakterisali suludom, a predstavnici Vlade Kosova zlonamernom.
Ideju o podeli Kosova Vlada u Prištini je nazvala zlonamernom, odbacivši svaku mogućnost uključivanja njenih predstavnika u taj scenario, preneo je list Koha ditore.
A uoči zvanične posete Beogradu vicekancelar Austrije Hajnc Kristijan Štrahe izjavio je da Sever Kosova ima pravo na samoopredeljenje ili autonomiju, što je ponovo, posle dužeg vremena, aktuelizovalo priču o podeli Kosova, međutim, iz njegove kancelarije je ta izjava je kasnije demantovana. Štrahe je u Beogradu istakao da problem Kosova nije dugoročno rešen i da je potrebno da Beograd i Priština nađu kompromis.
"Naša vlade je priznala Kosovo, to je realnost za Srbiju, stoga ovaj problem nije dugoročno rešen. Potrebno je da obe strane izađu jedna drugoj u susret i nađu kompromis. Nadam se da će se pronaći održivo rešenje".
Da razmena teritorije i pomeranje granica između Kosova i Srbije nije tako dobra ideja uveren je Momčilo Trajković, koji smatra da oni koji teže Evropi ne mogu razmišljati na taj način.
“Ako govori Srbija o manastirima, crkvama, o onome što je najsvetije, onda ne mogu da razumem da oni pristaju da daju sve ono što je ispod Ibra, a da zadrže sever što nije suština borbe Srba za Kosovo. To stvara bezperspektivnost, opasno je o tome govoriti, a kamoli krenuti u realizaciju. Ja ne razumem tu politiku, u stvari ona govori o nemoći. Zahtev za podelu Kosova govori o nemoći politike i jedne i druge strane i međunarodne politike da ovaj problem na najbolji način rešava”, rekao je Momčilo Trajković.
Prema rečima Mazluma Baraljiua eventualno pomeranje granica je igranje vatrom.
“Izgleda da neki politički krugovi, pa čak i mediji nisu dovoljno svesni i zreli da shvate da se crtanje novih granica ne može desiti bez volje velikih sila. Prema tome političari prevashodno treba da znaju da crtanje novih granica može izazvati velike posledice, pa čak o ratova, zato što su te situacije veoam škakljive”, istakao je Mazlum Baraljiu.
“Podela je problematično pitanje”, upozorava profesor Ustavnog prava Riza Smaka, koji ističe da bi to izazvalo velike promene, od ustava i granica, preko dogovora i rezolucije Saveta bezbednosti UN, do prava građana.
“Najbolje rešenje bi bilo da se uzajamno ispoštujemo, da sarađujemo, da budemo tolerantni, racionalni i razumni, da uspostavimo sve moguće veze ekonomske, prosvetne i tako dalje i da Balkan konačno postane društvo slobodnih građana i država. Onda bi mogla da se iznalaze razno razna rešenja u interesu i Srbije i Kosova i ostalih država Balkana”, rekao je Smaka.
Priče o podeli Kosova utiču i na svest građana.
“Ako bi došlo do podele sigurno bi se odselio veliki broj Srba južno od Ibra, institucije bi bile pogašene, ne verujem da bi tu ostalo nešto srpskog stanovništva”, jedan je od odgovora koji smo dobili u Gračanici.
Direktor poznatog prištinskog portala Gazeta Ekspres Berat Bužalja je na svojoj Fejsbuk stranici napisao da su Hašim Tači, Edi Rama i Ali Ahmeti u Tirani razgovarali o podeli Kosova. U priču o podeli se, navodno, uključuje i Grčka, odnosno, tu ideju prema navodima ovog portala, podržava grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas.