Zakon sa dna Atlantskog okeana
ANTIC.org-SNN
Zakon sa dna Atlantskog okeana
Бранко Жујовић
11–14 minutes
Zakoni o stranim agentima, koje brojne evropske zemlje pokušavaju uvesti, „rođeni” su 1938. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, usvajanjem poznatog FARA zakona. Ipak, SAD su danas mahom protiv sličnih rešenja u drugim zemljama. Zašto?
Srbija, Republika Srpska, Slovačka, Bugarska, Gruzija, Kirgistan… Ovo su republike u kojima su tokom ove godine predlagani ili usvajani zakoni o stranim agentima. Ovom društvu treba pridodati Mađarsku, počevši od 2017. godine, koja je uprkos protivljenju Evropske unije uspela da kroz različite propise zaštiti svoj nacionalni suverenitet pred organizacijama i medijima finansiranim iz inostranstva.
Kao što većina javnosti zna, zakoni o stranim agentima „rođeni“ su 1938. godine u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), usvajanjem Zakona o registraciji stranih agenata, poznatog kao FARA (Foreign Agents Registration Act). Tih godina, američko drušvo nije bilo imuno na ideje nacizma, a velika ekonomska depresija podgrevala je strah od komunističke akcije u toj zemlji.
Mnogi društveni slojevi u SAD u pojavi Adolfa Hitlera videli su politiku stabilnosti, uređenosti, čak i prosperiteta. Niz američkih političkih i društvenih organizacija promovisao je ideje nacizma među Amerikancima.
U tome je prednjačila Nemačka američka federacija (poznata i kao German American Bund), ali i čitav niz drugih, tada sve uticajnijih grupa, organizacija i pojedinaca poput Henrija Forda, Džozefa P. Kenedija (oca predsednika Džona F. Kenedija), Čarlsa Linberga i drugih uticajnih pojedinaca.
Naročito su poslovni krugovi prednjačili u poslovanju sa nacistima i njihovim kompanijama. Koka-kola, Ford, IBM, Dženeral motors, Čes nešnel bank (danas JPMorgan), Standard oil (ExxonMobil) i mnoge, mnoge druge.
Duga tradicija
Široj javnosti manje je poznato da je poznati sok nazvan Fanta produkt saradnje Koka-kole sa nacistima. Nakon što je počeo Drugi svetski rat, ekonomska saradnja sa nacistima nije prestajala, ali je pribavljanje sirovina bilo znatno otežano. Kako više nije mogla da uvozi sirup i komponente za Koka-kolu, kompanija German Coca-Cola GmbH počela je da proizvodi Fantu koja je i danas deo Koka-koline porodice sokova.
Ideologija nacizma prešla je iz Nemačke, preko Velike Britanije, gde je takođe bila široko razgranata i ukorenjena čak i u kraljevskoj porodici, zahvativši sve slojeve američkog društva. Zakon koji je 1938. godine usvojen u SAD predvideo je da svaki pojedinac ili organizacija koji deluju u ime stranih vlada ili entiteta, moraju da budu registrovani kod Ministarstva pravde.
Takvi pojedinci ili organizacije dužni su da otkriju identitet i sve aktivnosti koje preduzimaju u SAD. Ukratko, prema pomenutom američkom zakonu, koji je uz modifikacije ostao na snazi do danas, strani agenti su dužni da objave informacije o svim finansijskim transakcijama, plaćanjima i svim drugim oblicima nadoknada koje dobijaju u vezi sa svojim radom.
Bela kuća (Foto: AP Photo/Patrick Semansky, File)
Nacistička ideologija, a tu ne treba zaboraviti ni pomenutu komunističku opasnost po SAD, pretila je da ugrozi demokratski poredak u SAD, pa su u Vašingtonu pribegli usvajanju Zakona o registraciji stranih agenata, što je, imajući u vidu pravo SAD da štite svoj način života, bilo sasvim legitiman potez.
Zahvaljujući ovom, ali i nizu drugih zakona, kao i afera praćenim političkim progonima, poput delovanja Džozefa Makartija, ili afera kao što su bile „Venona“, COINTELPRO, „Votergejt“ ili „Irangejt“, SAD su u značajnoj meri pribegavale špijuniranju vlastitih građana, kršenju ljudskih prava, političkim progonima i zloupotrebama političkih ovlašćenja, odnosno same vlasti.
Ta neslavna tradicija američkog podrivanja prava i sloboda u 21. veku ovaplotila se i u 21. veku, onim što su nam obelodanili Džulijan Asanž, Edvard Snouden i drugi uzbunjivači.
Problem sa SAD počiva u činjenici da one nisu spremne da priznaju pravo drugim nacijama da usvajaju slične zakone radi čuvanja svojih društvenih vrednosti. Suštinu nadzora i kontrole stranih uticaja SAD ne žele da priznaju drugim nacijama, već to pravo pokušavaju da zadrže ekskluzivno za sebe, kako same u mnogim drugim zemljama ne bi postale meta sličnih zakona.
Jalova obećanja
Kada je Rusija 2012. godine usvojila zakon praktično istovetan onom pomenutom američkom iz 1938. godine, pokazalo se da SAD nisu spremne da joj priznaju pravo na odbranu vlastitih društvenih vrednosti. Naprosto, Rusija i ostale zemlje treba ili da se ekonomski i ideološki potčine SAD, ili da nestanu kao takve.
Njima treba oduzeti pravo da brane ono što same smatraju svojim, u ovom slučaju pretežno tradicionalnim društvenim vrednostima koje su SAD do sada vrlo agresivno izazivale i osporavale ih ne samo kod kuće, već i u tim zemljama, preko nevladinih organizacija, medija i grupa za pritisak.
Jedan dokument Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), organizacije koja naširoko finansira „nevladine“ organizacije širom sveta, pa i u Srbiji i Republici Srpskoj, navodi da pomenute zemlje, koje pokušavaju da zaštite vlastite društvene vrednosti usvajanjem zakona, zapravo selektivno targetiraju organizacije koje se bave borbom protiv korupcije i zaštitom ljudskih prava.
U dokumentu je navedeno da je još 2017. godine, “slučajno“ kada je Mađarska usvojila svoj zakon o stranim agentima, komesar za ljudska prava Saveta Evrope upozorio da je “primetio jasan trend opadanja u nekoliko evropskih zemalja u oblasti slobode udruživanja, posebno u vezi sa organizacijama za ljudska prava i njihovim zaštitnicima”.
Zgrada mađarskog parlamenta (Foto: Mihailo Bratić/Novi Standard)
Predočeni koncept podrazumeva da SAD, kao sizeren političke elite koja upravlja Evropskom unijom, imaju pravo da zakonima o stranim agentima štiti vlastite vrednosti, a da svi ostali, budući da ne poseduju propisani nivo „demokratičnosti“, treba da veruju da lokalne orgaizacije, na koje američka vlada izdvaja enormna finansijska sredstva u svom delovanju u „svojim“ zemljama ne uzimaju u obzir američki, već isključivo „demokratski“ interes svojih naroda, u šta je sa logičnog stanovništa nemoguće poverovati.
Dobar primer za to je upravo Srbija. Kada je pod naletom revolucije 2000. godine, u koju su SAD uložile desetine miliona dolara, u šta danas nema više nimalo sumnje, u Beogradu srušena vlast Slobodana Miloševića, građanima je bila obećana demokratija, ekonomski prosperitet, okončanje korupcije i prestanak uslova za težnje Albanaca na Kosovu i Metohiji da zahtevaju nezavisnost.
Pokazalo se da je revolucija izvedena petog oktobra donela promenu vlasništva nad imovinom, da je raširila korupciju do neslućenih razmera
Revolucionari su obećali da će Kosovo i Metohija postati demokratsko pitanje na koje će SAD i Evropska unija gledati blagonaklonije, umesto po nacionalnom interesu Albanaca.
Kruna je bilo obećanje da će zapadne zemlje po odlasku Miloševića sa vlasti u zemlju uložiti četiri milijarde dolara. Epilog oktobarske revolucije zbio se 2011. godine, kada je Konzorcijum istraživačkih novinara saopštio rezultate svog istraživanja.
Rezultati su pokazali da je samo iz Srbije, nakon revolucije koju su izvele organizacije finansirane iz SAD i Evropske unije, izneta 51 milijarda dolara. Posredi je svota novca koja se vezuje samo za proces „privatizacije“ srpskih preduzeća i imovine. Tačna suma prihoda i dobiti, koje strane kompanije u Srbiji ostvaruju, nikada nije saopštena.
Pokazalo se da je revolucija izvedena petog oktobra donela promenu vlasništva nad imovinom, da je raširila korupciju do neslućenih, čak nezamislivih granica i da je ubrzala, a ne predupredila kosovsku „nezavisnost“, te da je sa interesima samih građana Srbije imala vrlo malo veze, osim što se komično tvrdilo i tvrdi da je zemlja, konačno, na evropskom putu koji do danas nije okončan, niti ima izgleda za tako nešto.
Čitati između redova
Suština problema koji nacionalni zakoni o stranim agentima pokušavaju da preduprede je borba protiv korupcije kao jagnjeća koža američkih interesa. Nacionalne države koje se nalaze na udaru SAD u dugoročnom smislu čine veliku grešku zato što ne razvijaju vlastite profesionalne medijske kapacitete koji bi se u užem smislu bavili borbom protiv korupcije. Ta okolnost otvara široko polje za delovanje NVO i medija koje plaća američka vlada, a koje na taj način stiču „kredibilitet“.
Srbija je takođe dobar primer za tu vrstu nemara vlasti. Zbog toga, NED lako može da zaključi kako zakoni o stranim agentima u drugim zemljama ne štite te zemlje, već uskraćuju materijalne i nematerijalne resurse koji čine osnovu efikasnosti organizacija civilnog društva, uključujući, kako je navedeno, njihovo finansiranje, reputaciju, legitimitet, stručnost i savezništva.
Kada bi zemlje, poput Srbije, imale razvijenije domaće medije, ne bi bile u tolikoj meri na duži rok podložne uticajima de fakto stranih medija koji naklonost javnosti pribavljaju medijskim prilozima o korupciji i očiglednim nepravdama u društvu koje domaći mediji prećutkuju.
Kada je vest o lošem položaju vijetnamskih radnika u Linglongu prerasla u tvrdnju da su radnici pride i žrtve međunarodne trgovine ljudima, čime nisu zaštićena prava radnika, već je napadnuta kineska investicija u Srbiji, nijedan domaći medij nije preneo izveštaj vijetnamske vlade koje je ovaj slučaj istražila i utvrdila da trgovine ljudima nije bilo. Domaći mediji bili su i ostali korumpirani prenošenjem zvaničnih izjava i saopštenja, te primitivnim blaćenjem neistomišljenika.
Novine (Foto: Pixabay)
Zbog svega ovoga, NED navodi da je od ključne važnosti da grupe koje „aktivno sarađuju sa širim mrežama civilnog društva” i stvaraju “snažne koalicije na nacionalnom nivou” treba zaštiti od zakona o stranim agentima. Ova organizacija konstatuje da je najbolji “antidot” lokalnim vladama, a da bi se obnovila javna podrška organizacijama civilnog društva, zapravo ulaganje u razvijanje inovativnih komunikacijskih strategija.
“Konkretno, da bi se očuvala njihova kredibilnost – a to je vitalna imovina u suočavanju sa kampanjama klevete – nevladine organizacije treba da pređu na nove, pozitivne i vrednostima zasnovane narative koji su prilagođeni lokalnom kontekstu i koji će efikasno angažovati javnost. Sa svoje strane, donatorske organizacije treba da dodeljuju još veća sredstva za poboljšanje komunikacionih i promotivnih kapaciteta pogođenih organizacija na prvoj liniji. Povećana javna pažnja može se zatim lako pretvoriti u veću javnu podršku putem kreativnih kampanja mikro-donacija i crowdfunding inicijativa”, navodi NED u jednoj od analiza stranih zakona o stranim agentima.
Kada bi zemlje, poput Srbije, imale razvijenije domaće medije, ne bi bile u tolikoj meri na duži rok podložne uticajima stranih medija
Ove organizacije, prema ovom izvoru, treba da prepoznaju zakone o stranim agentima, pored ostalog, kao jasne simptome sistemske demokratske erozije koji imaju za cilj potkopavanje međunarodnog pravnog poretka (čitaj američkog poretka pravila, jer u suprotnom ne bi podržavale terorizam na Kosovu i Metohiji ili obojenu revoluciju u Kijevu).
“Ovi zakoni predstavljaju direktnu pretnju globalnoj demokratiji i bezbednosti i treba ih tretirati u skladu s tim”, napominje NED, ali javnost kroz generacije navikla na čitanje između redova svakako će „globalnu demokratiju i bezbednost“ pročitati kao interes SAD i njihovih geopolitičkih satelita, pre nego što će ikada poverovati da SAD milijarde dolara svake godne izdvajaju iz humanih i altruističkih uverenja, a ne vlastitih geopolitičkih potreba.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Eagle Eye Explore
Naslovna fotografija: unsplash1
BONUS VIDEO: