2 minutes
субота, 13. јануар 2018.
Новинарка Оља Бећковић осврнула се на “одјеке и реаговања” поводом изјаве митрополита Амфилохија “за локалну црногорску ТВ станицу”.
“Нема пластичнијег примера о стању медија у Србији и (не)истинитом информисању грађана од вести коју су пренели неки дневни листови из извора (не)постојећег Танјуга: ‘Танјуг је данас више пута покушао да добије коментар председника Вучића на Амфилохијеву изјаву у којој је изразио бојазан да политика председника води издаји Србије и Косова, а из Кабинета је речено да о томе неће говорити до 14. јануара…’ Какав колибрић без коликог слуха треба да будем да не бих препознала Вучићев глас у свим изјавама које су медији пренели: ‘Овом изјавом митрополит Амфилохије је одржао опело свом црквеном позиву и сврстао се у ред политичара’. ‘Амфилохије је загазио у блато опозиционе политике’. ‘Срамота ме је, као верника и као Србина, када чујем да неко ко носи одору СПЦ, говори на нецрквени и срамотан начин’. ‘Ко си ти (Амфилохије) да ми причаш о издаји?’ Да сам Танјуг, све ове изјаве бих објавила под насловом – ‘ВУЧИЋ: …’ То би по мом утиску било истинито и правовремено информисање. Да сам гумена простирка у туш кабини, не бих пристала да будем Никола Селаковић. Да сам отирач за ципеле на коме пише WELLCOME, не бих изговорила оно што је изрецитовао Марко Ђурић. Да сам синтетичка пајалица за прашину у три боје, не бих пристала да саопштим оно што је потписала Зорана Михајловић. Али, да се не петљам у туђа посла.”
(Блиц)