Србија и Косово: Зашто се баш сада говори о подели
ANTIC.org-SNN
Србија и Косово: Зашто се баш сада говори о подели
Марија Јанковић ББЦ новинарка
9-11 minutes
Септембар значи нови старт и за преговараче Србије и Косова, који се припремају за укрцавање на лет за Брисел и поново седају у (преговарачке) клупе 7. септембра.
Ово лето им је донело убедљиво најмање одмора до сада, јер је „разграничење" сваког дана мењало курс и позицију двеју страна, барем судећи по изјавама у медијима.
У фасциклама које су председници Александар Вучић и Хашим Тачи понели са собом у Брисел се неће наћи ни идеја „север Косова за Бујановац и Прешево", али ни Заједница српских општина, пишу и београдски и косовски медији.
Међународни стручњаци се слажу да би било најбоље да се ова коверта и остави у Београду, односно Приштини, али кривце виде и у другима.
„Недостатак јасних упутстава омогућио је тренутну расправу о променама граница", каже за ББЦ Флоријан Бибер из Центра за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу.
Давид Филипс, Директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија каже за ББЦ да „изјаве Јоханеса Хана о подели представљају неуспех дипломатије."
Идеје разграничења, поделе и трампе и раније су се јављале међу националистима - кадгод би постојао притисак за решењем.
Да ли је „ово та година" за решење
У центру пажње састанка Могерини - Тачи - Вучић биће „постизање коначног, правно обавезујућег споразума", саопштено је из кабинета Хашима Тачија.
Састанку ће, највероватније, присуствовати и преговарачки тим Владе у Приштини, уколико Скупштина Косова заврши неколико пута прекидану седницу на којој би требало именовати чланове ове дипломатске екипе.
Опште процене дала је и Висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ, Федерика Могерини. У саопштењу је рекла да ће наставити разговоре са двојицом председника о свеобухватној нормализацији, а у циљу постизања „конкретног прогреса".
Њена саветница је на Твитеру прокоментарисала да је „ово та година", када су у питању договори између Србије и Косова.
Демантовао ју је Европски комесар Јоханес Хан, који је дан касније рекао да је „та година", заправо - 2019.
„Треба размишљати и изван кутије", рекао је Јоханес Хан за Радио Слободна Европа, по питању евентуалне размене територија.
Ипак, подвукао је и да то размишљање има рок, а то је средина наредне године.
Суботом увек на Косову
Председник Србије ће, по свему судећи, право из Брисела за Приштину.
Јер, у Белгији ће преговарати у петак, а већ у суботу је најавио одлазак на Косово. Приштина је издала дозволу за посету председника Србије, али наводи да та одлука, у случају дестабилизације, може бити и промењена.
Од претходне Вучићеве посете Косову прошло је девет месеци, а и тада је долазио - суботом. Разлог посете је било убиство Оливера Ивановића, које се догодило само четири дана раније.
Тада је изјавио чувену реченицу - „Боље да ја разговарам са Тачијем, да не знам ко разговара милион пута са Харадинајем, него да и један метак буде испаљен било где".
Зашто сада да се делимо
„Идеја разграничења, односно размене територија, је кроз историју по правилу избор националиста", каже за ББЦ Јово Бакић, професор на Филозофском факултету у Београду.
„Они верују да могу да се нађу на пола пута и да би то и за једне и за друге била најмање лоша варијанта."
Image copyright AFP Натпис на слици Косовски министар спољних послова Реџет Пацоли би да се прикључи преговорима у Бриселу
За Бакића је проблем „што је ово решење једноставно међународно неприхватљиво, а може да има за последицу и мењање граница у региону".
„На тасу би могао да буде положај Срба у Босни, али и албанско питање у Македонији."
Где је све постајала размена и предаја територија (или идеја о томе):
- Русија и САД 1867. - Русија продала Аљаску
- Индија и Бангладеш 1950-их - размена етничких енклава, која је утицала на 50.000 људи
- Израел и Палестина 2014. - нуђена слична решења
- Холандија и Белгија 2016. - размена мањег дела територије, разлог је била контрола криминала
„Могућност да се поделимо и тако једном заувек решимо проблеме" - смислио је Добрица Ћосић пре скоро три деценије. Он је тада, објашњава Бакић, имао идеју да „сачува традицију, али и косовску привреду - за Србе".
„Ћосићева идеја је била да се са Албанцима разграничимо тако да Срби добију део територије где су манастири, али и рудници. По његовој подели, Србији би припала целокупна Трепча."
Пре него што је Косово изгласало независност, Србија је у Трепчи поседовала 60 одсто од свог укупног рудног богатства.
Накнадно је идеју поделе помињао и Слободан Милошевић, да би се последњу деценију везивала искључиво за његовог наследника - Ивицу Дачића. До овог лета.
Дачић је у августу ове године тврдио да је кључни разлог што је Србија усвојила идеју о подели - промена става Сједињених Америчких Држава.
Шта мисле стручњаци
Да ли ће идеја о размени територија наставити да живи и за преговарачким столом у Бриселу?
Флоријан Бибер, Центар за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу
Биће тешко игнорисати изјаве о разграничењу. Поставља се и питање тренутног формата разговора који није доводио до опипљивих резултата.
Недостатак јасних упутстава омогућио је тренутну расправу о променама граница.
Кључно питање је сада - да ли ће Могерини прихватити даљу дискусију о променама граница у оквиру званичних преговора и ако хоће, који су параметри.
Не видим да је идеја о подели Косова обећавајућа. Поред реперкусија на друге границе у региону, постоје и бројне друге опасности:
- На пример, шта је са већином Срба који живе на југу и да ли ће се они прикључити Србији?
- Како се они могу заштитити ако се границе повлаче по етничким критеријумима?
- Шта са Србима који живе у Прешеву?
- Шта је са Албанцима и другима који нису Срби који живе на северу Косова?
Давид Филипс, Директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија
Прилагођавање граница би било опасно и могло би да дестабилизује регион. Идеја Слободана Милошевића је увек била подела Косова. Непостојање споразума о прогресу у преговорима са ЕУ користи се за оправдање нове преговарачке тактике фокусиране на поделу.
Изјаве Јоханеса Хана о подели представљају неуспех дипломатије. Корекција границе би наградила насиље. То би означило смрт мултикултурних и мултиетничких држава за које је толико људи умрло 1990-их.
Подела Индије и Пакистана је довела је до великог расељавања и крвопролића. Са друге стране, Чехословачка је подељена без насиља, али јесте озбиљних спорова о имовини и поделе обавеза.
Ернесто Вердеја, професор политичких наука, Крок Институт за међународне мировне студије
Раздвајање државе у циљу постизања етничке доминације је увек опасно. У већини случајева то треба избегавати или, у најмању руку, пажљиво размотрити.
План треба да буде да се напредује на формализацији раздвајања између Косова и Србије и да се пронађе минимално прихватљиво решење за границе. Ово је највише чему можемо да се надамо у овом случају.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnas...@bbc.co.uk