Крај ра­та за­ви­си од успе­ха ру­ске лет­ње офан­зи­ве

[ANTIC.org-SNN]

ИН­ТЕР­ВЈУ: ЈУ­РИЈ ПО­ДО­ЉАК, РУ­СКИ ВОЈ­НИ АНА­ЛИ­ТИ­ЧАР

Крај ра­та за­ви­си од успе­ха ру­ске лет­ње офан­зи­ве

По­ку­ша­ји До­нал­да Трам­па да се по­стиг­не мир ни­су да­ли ре­зул­тат, ра­зни љу­ди на­да­ли су се не­че­му, али у це­ли­ни, сви схва­та­ју да су по­зи­ци­је у Укра­ји­ни и Мо­скви та­кве да је на­ста­вак су­ко­ба не­из­бе­жан

(Фото приватна архива)

 

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

По­сле укра­јин­ског на­па­да на на­ше аеро­дро­ме има­мо гу­бит­ке у тех­ни­ци и они су ве­ро­ват­но зна­чај­ни су­де­ћи по ви­део сним­ци­ма, ко­је не­ћу по­де­ли­ти. Је­ди­но што мо­гу да ка­жем је­сте да не­при­ја­тељ же­сто­ко ла­же о бро­ју оште­ће­них ави­о­на, ка­же у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” вој­ни ана­ли­ти­чар Ју­риј По­до­љак, ко­мен­та­ри­шу­ћи укра­јин­ску ди­вер­зи­ју. По­ред укра­јин­ских слу­жби, као су­ор­га­ни­за­то­ре уда­ра по аеро­дро­ми­ма, По­до­љак је озна­чио и Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, ко­ја је по ње­го­вом ми­шље­њу на тај на­чин „за­да­ла уда­рац ми­ров­ном про­це­су” ко­ји је он дав­но оче­ки­вао.

Пре 11 го­ди­на Ју­риј По­до­љак, ин­же­њер из укра­јин­ског гра­да Су­ми­ја, сво­јим ко­мен­та­ри­ма на бло­гу по­чео је да при­вла­чи па­жњу јав­но­сти. Убр­зо је био при­мо­ран да на­пу­сти род­ни град и пре­се­ли се на Крим, ко­ји је на­кон ре­фе­рен­ду­ма уве­ден у др­жав­но-прав­ни си­стем Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Ка­да је по­чео рат у фе­бру­а­ру 2022. за крат­ко вре­ме по­стао је је­дан од нај­по­пу­лар­ни­јих вој­них ко­мен­та­то­ра у Ру­си­ји, по­знат по то­ме што у сво­јим ис­ту­пи­ма че­сто из­ла­зи из зва­нич­них на­ра­ти­ва, не ли­би се да кри­ти­ку­је и не из­бе­га­ва бол­не те­ме и кон­тро­верз­на пи­та­ња. Ње­гов ка­нал на „Те­ле­гра­му” има ви­ше од 3,1 ми­ли­о­на пра­ти­ла­ца.

Због из­го­во­ре­не ре­чи По­да­љак је у Укра­ји­ни осу­ђен два пу­та у од­су­ству, на укуп­но 27 го­ди­на за­тво­ра. Пр­во је у де­цем­бру 2023. осу­ђен на 12 го­ди­на за­тво­ра, а на­кон три ме­се­ца на још 15 го­ди­на за „про­па­ги­ра­ње ра­та, прав­да­ње агре­си­је, по­зи­ва­ње на сме­ну вла­сти, под­ри­ва­ње те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та и ве­ле­и­зда­ју”. Док се спре­ма­мо да кре­не­мо са ин­тер­вју­ом, при­ча нам да су зло­гла­сне тај­не слу­жбе бив­ше до­мо­ви­не на ње­га по­ку­ша­ле чак три атен­та­та.

Ка­ква је си­ту­а­ци­ја на фрон­ту, шта мо­же­мо оче­ки­ва­ти у на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци?

Са­да је већ очи­глед­но да ће би­ти на­ша лет­ња офан­зи­ва 2025. го­ди­не. Да­кле, по­ку­ша­ји До­нал­да Трам­па да се по­стиг­не мир ни­су да­ли ре­зул­тат. Ра­зни љу­ди на­да­ли су се не­че­му, али у це­ли­ни, сви схва­та­ју да су по­зи­ци­је у Укра­ји­ни и Мо­скви та­кве да је на­ста­вак ра­та не­из­бе­жан. Рат ће се во­ди­ти до је­се­ни 2025, и то ин­тен­зив­но. Сва­ка стра­на ће по­ку­ша­ти да обез­бе­ди бо­ље по­зи­ци­је у бу­ду­ћим пре­го­во­ри­ма. Твр­дим да до је­се­ни не­ће би­ти ни озбиљ­ни­јих ми­ров­них ини­ци­ја­ти­ва, а од ре­зул­та­та лет­ње кам­па­ње би­ће ја­сни­је ка­ко ће се ства­ри раз­ви­ја­ти да­ље.

Ко­ји су основ­ни про­бле­ми с ко­ји­ма се су­о­ча­ва ру­ска вој­ска у че­твр­тој го­ди­ни ра­та?

Про­бле­ма има мно­го — као и код сва­ке вој­ске, глав­но пи­та­ње је да ли се они ре­ша­ва­ју или не. Се­ћам се да смо са ва­ма раз­го­ва­ра­ли у де­цем­бру 2022. и та­да је по­сто­јао ве­ли­ки број про­бле­ма. Мно­го их је у ме­ђу­вре­ме­ну ре­ше­но, до­брим де­лом за­хва­љу­ју­ћи то­ме што је име­но­ван но­ви ми­ни­стар од­бра­не Ан­дреј Бе­ло­у­сов. Он је лич­но пре­у­зео од­ре­ђе­не ства­ри под сво­ју кон­тро­лу, укљу­чу­ју­ћи и снаб­де­ва­ње ар­ми­је дро­но­ви­ма.

До­бро је и да је ре­ше­но пи­та­ње на­род­не по­мо­ћи вој­сци и ко­ор­ди­на­ци­је са вој­но-ин­ду­стриј­ским ком­плек­сом Ру­си­је. Као што је од ра­ни­је по­зна­то тра­ди­ци­о­нал­ни вој­но-ин­ду­стриј­ски ком­плекс јед­но­став­но не успе­ва да од­го­во­ри на иза­зо­ве ко­ји се ја­вља­ју на фрон­ту. Ди­на­ми­ка овог ра­та је та­ква да се од­лу­ке мо­ра­ју до­но­си­ти у ро­ку од не­ко­ли­ко не­де­ља, мак­си­мум ме­сец да­на, а у по­сто­је­ћем си­сте­му за ре­а­ли­за­ци­ју од­лу­ка тре­ба­ју го­ди­не. Пре­но­ше­ње овла­шће­ња на но­ве струк­ту­ре, ко­је ре­а­гу­ју бр­же, омо­гу­ћи­ло је да се по­сте­пе­но пре­о­кре­не си­ту­а­ци­ја у на­шу ко­рист.

Али и да­ље има мно­го про­бле­ма, пре све­га у ко­манд­ном са­ста­ву Ору­жа­них сна­га Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Још увек има мно­го ге­не­ра­ла ста­ре шко­ле ко­ји не раз­у­ме­ју мо­дер­ни рат. Оно што нас спа­са­ва је што ни код про­тив­ни­ка ни­је бо­ља си­ту­а­ци­ја, има­ју го­то­во исте, а мо­жда чак и ве­ће про­бле­ме у ко­ман­до­ва­њу.

Ако упо­ре­ди­мо си­ту­а­ци­ју да­нас са 24. фе­бру­а­ром 2024. го­ди­не, ко­ли­ко се на­чин во­ђе­ња ра­та из­ме­нио?

Рат се из­ме­нио у осно­ви. Фе­бру­ар 2022. је био је­дан рат, је­сен 2022 – дру­ги рат, 2023 – тре­ћи рат, 2024 – не­што са­свим но­во. Све се то­ли­ко бр­зо ме­ња. Мом­ци са ко­ји­ма сам раз­го­ва­рао ка­за­ли су ми да ако ни­си на фрон­ту био, ре­ци­мо, шест ме­се­ци, већ за­о­ста­јеш за те­ку­ћим при­ли­ка­ма. Сва­ких по­ла го­ди­не мно­ге ства­ри се ме­ња­ју из ко­ре­на. Све свет­ске ар­ми­је ће мо­ра­ти да се тран­сфор­ми­шу. Ви­дим већ са­да да се од­ре­ђе­не вр­сте на­о­ру­жа­ња ви­ше не ко­ри­сте или се ко­ри­сте у знат­но ма­њој ме­ри, док дру­ге вр­сте по­ста­ју кључ­не. Оне ар­ми­је ко­је не бу­ду при­ме­њи­ва­ле ис­ку­ства из овог – би­ће по­ра­же­не у бу­ду­ћим ра­то­ви­ма.

 

Да ли је тенк у овом ра­ту пот­пу­но из­гу­био зна­чај и да ли му пре­ти суд­би­на ко­ју је пре ви­ше од осам де­це­ни­ја до­жи­ве­ла ко­њи­ца?

Не­ко би мо­гао да ка­же да је­сте – али ја се не бих сло­жио. И да­ље има зна­чај­ну уло­гу у офан­зив­ним опе­ра­ци­ја­ма, али од њих се да­нас знат­но ма­ње оче­ку­је не­го што је то би­ло у 2022. го­ди­ни. Да­нас се тен­ко­ви и да­ље ко­ри­сте, али пре све­га као сред­ство ва­тре­не по­др­шке. Тен­ко­ви је­су ра­њи­ви, али ре­ци­мо мом­ци на фрон­ту су ми при­ча­ли да је­дан тенк мо­же да из­др­жи и уда­ре до 20 дро­но­ва.

 

Са ка­квим успе­хом се ру­ска вој­ска при­ла­го­ди­ла иза­зо­ви­ма и ди­на­ми­ци са­вре­ме­ног ра­то­ва­ња о ко­ји­ма го­во­ри­те?

Ни­јед­на вој­ска се, на­жа­лост, не мо­же бр­зо да ме­ња­ти и при­ла­го­ђа­ва­ти, ка­ко би мо­жда тре­ба­ло и ру­ска вој­ска. Ипак, ми смо мно­го то­га ус­пе­ли да по­стиг­не­мо на том по­љу и то при­зна­је сам про­тив­ник. Ако смо ра­ни­је усва­ја­ли њи­хо­ве ефи­ка­сни­је так­тич­ке ше­ме ко­је су би­ле ефек­тив­ни­је, са­да они при­зна­ју да пре­у­зи­ма­ју на­ше мо­де­ле. Ево кон­крет­ног при­ме­ра, пре не­ко­ли­ко да­на об­ја­вље­но је да је у укра­јин­ском 425. ју­ри­шном пу­ку фор­ми­ра­на че­та мо­то­ци­кли­ста. Пре са­мо по­ла го­ди­не, укра­јин­ска вој­ска се сме­ја­ла ру­ској упо­тре­би мо­то­ци­ка­ла. Да­нас их и они ко­ри­сте јер је то нај­бр­жи на­чин да се до­ђе до не­при­ја­тељ­ске по­зи­ци­је, из­вр­ши на­пад и за­у­зму по­ло­жа­ји. Шта ће би­ти да­ље са мо­то­ци­кли­ма је ма­ње бит­но, они су са­да као по­тро­шни ма­те­ри­јал, бит­но је да се стиг­не пр­ви и ста­ви под кон­тро­лу те­ри­то­ри­ја. У бу­дућ­но­сти ће се по­ја­ви­ти но­ва сред­ства за бр­зо кре­та­ње и пре­ба­ци­ва­ње вој­ске, мо­жда и ле­те­ћа. Мно­го то­га је пред на­ма.

 

Ши­ром Ру­си­је, укљу­чу­ју­ћи и Мо­скву, до­го­ди­ло се ви­ше атен­та­та, у ко­ји­ма су уби­је­на два ви­со­ко ран­ги­ра­на ге­не­ра­ла, уби­је­но је и ра­ње­но ви­ше ис­так­ну­тих укра­јин­ских еми­гра­на­та. У ко­јој ме­ри ово пред­ста­вља про­пу­сте ру­ских слу­жби?

Ми­слим да је ов­де пре би­ло до гре­ша­ка жр­та­ва, јер мно­ги љу­ди јед­но­став­но не раз­у­ме­ју да су по­ста­ли ме­та, не­го евен­ту­ал­них про­пу­ста без­бед­но­сних слу­жби. Ја сам де­таљ­но ана­ли­зи­рао сва­ки атен­тат, јер сам и сам одав­но ме­та. До­шао сам до за­кључ­ка да су се стра­да­ли, у ско­ро свим атен­та­ти­ма, нео­збиљ­но од­но­си­ли пре­ма вла­сти­тој без­бед­но­сти, или да ни­су раз­у­ме­ли ка­квом су озбиљ­ном ри­зи­ку би­ли из­ло­же­ни.

Шта би­сте на кра­ју по­ру­чи­ли Ср­би­ма?

Ана­ли­зи­рај­те на­ша ис­ку­ства, не дај Бо­же да вам за­тре­ба­ју, али ва­ша вој­ска мо­ра би­ти ја­ка. Ако је вој­ска ја­ка – ви ће­те би­ти ста­бил­ни­је дру­штво. Прак­са по­ка­зу­је да уво­ђе­ње са­вре­ме­них док­три­на мо­же да обез­бе­ди по­бе­ду чак и про­тив број­ча­но ја­чег не­при­ја­те­ља. При­мер је пад ре­жи­ма Ба­ша­ра ел Аса­да у Си­ри­ји. По мо­јим по­да­ци­ма, у пр­вом уда­ру све­га 300 до­бро об­у­че­них љу­ди уз по­моћ са­вре­ме­них сред­ста­ва и дро­но­ва на­па­ло је по­ло­жа­је си­риј­ске вој­ске и она се за не­ко­ли­ко да­на рас­па­ла као ку­ла од ка­ра­та. Ми­слим да је нај­ва­жни­је у овом тре­нут­ку да сво­ју вој­ску при­пре­ми­те за све иза­зо­ве са­вре­ме­ног ра­то­ва­ња.

View article...

Enclosures:

160z120_2-6849502b9f5c2.jpg (6 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_06//160z120_2-6849502b9f5c2.jpg