Милијарде од гастарбајтера – пут у пропаст Хрватске
ANTIC.org-SNN
Дојче веле: Милијарде од гастарбајтера – пут у пропаст Хрватске
5-6 minutes
Хрватски гастарбајтери су прошле године у домовину послали рекордних 2,12 милијарди евра. У Србији, БиХ или на Косову су износи још већи. То никако није добра вест јер исељавање на дуги рок значи пропаст економије.
Хрватски грађани у иностранству сваке године шаљу све више новца „кући“. Баш као некад у Југославији, гастарбајтери издржавају или помажу своју родбину обилно. Само у односу на 2016. годину, према подацима Хрватске народне банке, цифра коју су преко рачуна послали у Хрватску повећала се за 120 милиона евра први пут премашивши своту од две милијарде евра. То је далеко већа свота од оне које је Хрватска забележила у директним страним улагањима у 2016. години од 1,7 милијарди.
Но, те су дознаке само оне које бележи статистика. Томе ваља придодати да је хрватска Влада још пре две године проценила да исељеници у готовини у Хрватску донесу више од милијарду евра, а ту је и потрошња приликом доласка у „стари крај“ која се заправо не може израчунати.
Количина новца не чуди када се присетимо података да се исељавање убрзава. Са 13.000 званично исељених 2011. године, након уласка у ЕУ, стигли смо на више од 39.000 исељених према званичним подацима, док је стварна бројка ближа 80.000. Међутим, постоји велика разлика између Хрватске и бивше Југославије.
Све мање рођених
За Југославију је економска миграција била добра вест. Земља је имала вишак радне снаге и тако је смањивала незапосленост, емигранти су слали велике количине новца, у девизама које су бившој држави биле потребне. Према подацима које је портал мојевријеме.хр пронашао у извештајима Светске банке о глобалном развоју из 1981. године, 1978. године количина новца који су исељеници слали у Југославију прелазила је 51 одсто вредности извоза југословенске индустрије.
Данас дознаке гастарбајтера покривају свега петнаестак одсто хрватског извоза, но Хрватска убрзано губи радну снагу. Иако у исељавању предњаче мушкарци, све више исељеника одлази с породицама или заснивају породице у иностранству те не планирају своју будућност у Хрватској. Прошле године је у Хрватској рођено најмање деце у последњих 100 година, свега 36.647.
Све је то пут у пропаст, упозорава у разговору за ДW професорка Маријана Иванов с Економског факултета у Загребу. „Дугорочни нето ефект прилива средстава с једне стране и губитка људи с друге стране је сигурно негативан, иако у кратком и средњем року има позитивни учинак на БДП и животни стандард дела становништва у Хрватској“, каже она.
„Стопе раста хрватског БДП биле би знатно ниже, а размере сиромаштва знатно већи, да исељена Хрватска не шаље новац члановима породица и да исељеници не троше део иностраних зарада током годишњег одмора проведеног у Хрватској. На тај начин кроз раст потрошње хрватска држава убире и веће пореске приходе од ПДВ-а као најиздашнијег јавног прихода“, каже Иванов.
Пензиони систем пуца по шавовима
„Исељавање становништва дугорочно делује на снижавање потенцијалне стопе раста БДП, нема нових инвестиција, смањује нам се укупна продуктивност, демографска слика је из године у годину све лошија, а пензиони и здравствени системи пуцају по шавовима. При томе нових продуктивних улагања неће ни бити ако се домаће тржиште стално сужава - смањењем броја становништва које живи, троши и привређује у земљи“, додаје наша саговорница.
Иванов каже да државу чине људи без којих Хрватска остаје, не радећи ништа да привуче странце из сиромашнијих земаља на своје тржиште рада. „Уједно, дознаке породице из иностранства – уз социјалне трансфере државе – свакако су фактор који демотивише део становништва да постану активни учесници на хрватском тржишту рада.“
И друге земље бивше Југославије у сличној су ситуацији. Док су према подацима Еуростата за 2016. годину дознаке из иностранства у Хрватску чиниле 4,3 одсто БДП-а (а груба рачуница говори да ће за 2017. годину вероватно премашивати пет одсто), дознаке исељеника износиле су 8,4 посто БДП-а Србије, 9,9 посто БДП-а Црне Горе и чак 14,7 посто БДП-а Косова. Дознаке 1,7 милиона људи рођених у Босни и Херцеговини, који сада живе у 51 земљи света, повећале су БДП матице за чак 10,9 одсто. А то су само дознаке које су ишле преко рачуна, готовину је немогуће избројати.
Иако подаци за Хрватску у поређењу с источним окружењем звуче још и добро, Хрватска је уз Летонију највише зависна од дознака из иноземства од свих чланица Европске уније. Дознаке исељених Словенаца, рецимо, износиле су свега 2,4 одсто БДП-а те земље, а просек ЕУ је 0,7 одсто.
(Дојче веле)