Зашто је Ђукановићу за протесте крив Коштуница
ANTIC.org-SNN
Зашто је Ђукановићу за протесте крив Коштуница
Црногорски премијер тврди да одређени политички кругови око бившег лидера ДСС-а нескривено помажу опозицију у Црној Гори
Војислав Коштуница је у Србији већ увелико политички заборављен, али га у Црној Гори не дају тако лако. Заправо, црногорска власт га ревитализује оптужбама да стоји иза протеста опозиције који данима дрмају ту земљу, мада не објашњава како.
Црногорски премијер Мило Ђукановић је и јуче изјавио да одређени политички кругови око Војислава Коштунице нескривено помажу организоване протесте у Црној Гори, тврдећи како делују доследно са своје националистичке платформе, негирајући Црној Гори право на независност. Истовремено, нагласио је да нико од стране државног руководства Србије не ради против Црне Горе.
То је потпуно супротно од Ђукановићевих изјава од пре пет година, када је уочи локалних избора 2010. директно оптуживао Тадићеву власт да организује и финансира тамошњу опозицију. То је био кризни период у његовим односима са тадашњим српским председником, са којим је иначе био у знатно бољим односима него са Коштуницом, у време чије владе је, 2006, дошло и до проглашења независности Црне Горе. Ипак, у Београд је после 2003. дошао први пут тек десет година касније, када су на власт дошли Вучић и Николић.
За мешање у унутрашње односе у Црној Гори данас, осим Коштунице и његове бивше странке, оптужује и друге „великосрпске кругове” из Београда окупљене око одређених друштвених центара моћи, попут Српске православне цркве. Укратко, све оне који су некада били против независности Црне Горе. Уз то, списку одговорних за протесте у Подгорици представници власти додају и Русију, чији је циљ, наводно, да спречи улазак Црне Горе у НАТО.
У Бриселу, међутим, не делују узнемирено ни због дешавања у Подгорици ни због сумњи да је уплетена Русија.Новоименовани амбасадор Словеније при НАТО Јелко Кацин изјавио је да је Северноатлантски савез добро упознат са оним што се дешава у Црној Гори, а шефица делегације Европског парламента за југоисточну Европу Дорис Пак оценила је недавно у поруци на „Твитеру” да је аутократски премијер поставио себе изнад свих закона, хапсећи мирне демонстранте.
Осим владајућих црногорских политичара, и Црногорски ПЕН центар и Црногорско друштво независних књижевника оценили су да је циљ протеста блокада евроатлантских интеграција и угрожавање црногорске државности. Они за то криве „ауторитарни режим Владимира Путина и клеронационалистичке кругове из Београда, предвођене Српском православном црквом”.
Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам, сматра да Мило Ђукановић, „наравно, мора да тражи неке разлоге због којих су кренули унутрашњи протести, а има алиби, зато што у протесту учествују и неке просрпске странке, као странка Андрије Мандића”. Ипак, он сумња да Коштуница има неки утицај на факторе који у Црној Гори утичу на организацију протеста, али, када је реч о томе да СПЦ подржава протесте, „има реалног основа, јер су они стално били у свађи”, а у вези са руским утицајем наводи да „они имају потенцијал”.
Подршку протесту не крије митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који се појавио на протесту у Подгорици, али ни потписници београдске петиције у којој се подржавају захтеви опозиције за слободне изборе у Црној Гори. Између осталих, ту су Санда Рашковић Ивић, Слободан Самарџић, Мило Ломпар, Леон Којен, Миша Ђурковић, Милош Ковић, Слободан Рељић, Душан Пророковић, Жељко Цвијановић…
Због гласања у Унеску, али и поводом вишенедељних протеста у Подгорици, ДСС захтева од Владе Србије да се одреди поводом дешавања у Црној Гори. Наводећи да премијери влада Србије и Црне Горе не пропуштају прилику да констатују како су односи између наших држава најбољи у историји, те да њих везује и лично пријатељство, ДСС истиче да је „ћутање наше владе тим чудније, сем ако нису у питању личне и пријатељске обавезе и интереси према подгоричким властодршцима”.
Своју подршку протестантима не скрива ни Чедомир Антић, председник Напредног клуба, у уверењу да је реч о борби за највише вредности слободе, демократије и Европе и овако је образлаже: „Европска унија и САД су у својим недрима одгајиле класичног латиноамеричког диктатора. Ђукановић мисли да је његова земља у Латинској Америци и да је у току ’хладни рат’ и да може да промовише било какву идеологију, макар она била фашисоидна, само да би остао на власти. Управо на питању опстанка Мила Ђукановића на власти, тачније на питању демократизације Црне Горе, која подразумева потпуно политичко уклањање Мила Ђукановића, његовог режима и успостављање правне државе –данас се ломи европско ’да’ или ’не’ на Балкану.”
Антић пак оцењује да се од 1999. године до данас искључиво званична Подгорица мешала у унутрашње ствари Србије. „Сам Мило Ђукановић је много учинио да садашња влада буде успостављена у Србији. Он је себи узео за право да процењује који то Срби треба да владају Србијом”, каже он.
Антић наводи да званична Србија отворено мора да стане не иза Срба у Црној Гори, пошто их је одавно изневерила, већ иза демократије. Како истиче, тамо су фалсификовани избори 2013, тамо је фалсификован попис 2011.
„Имамо посла са људима који у 21. веку прогоне цркву. Прогоне и грађане Србије и Црне Горе. Према томе, то захтева један приступ који је начелан. Кад неко обавља дужност председника републике и председника владе, он више није политичар, он не сме више да има личне пријатеље. Он мора да се бори за неко начело, неки идеал. Овде више није реч о Србима. Окосница борбе за демократију у Црној Гори су обесправљени Срби. Иначе, у протестима учествују и Црногорци и Бошњаци и Хрвати и муслимани и Роми, јер сви они имају прави на демократију и бољи живот”, каже Антић.
објављено: 23.10.2015.