Srbija i Kosovo po modelu dve Nemačke
ANTIC.org-SNN
Srbija i Kosovo po modelu dve Nemačke • RTK
5-7 minutes
Anamari Repić, RTK
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose izjavio je za Radio Televiziju Kosovo da će Srbija i Kosovo regulisati odnose najverovatnije prema modelu dve Nemačke.
On kaže da Srbija mora da potpiše pravno-obavezujući sporazum u procesu EU integracija, ali ne mora da prizna Kosovo. Prema Janjiću, unutrašnji dijalog je oživljavanjem priča o razgraničenju otežao posao predsedniku Vučiću u pronalaženja rešenja o normalizaciji odnosa. Ali ipak, ističe on, srpski predsednik će najverovatnije u aprilu izneti platformu o Kosovu.
Beogradski izbori su pokazali da je u Srbiji na snazi kriza političkih stranaka, ali i jačanje populizma, kaže direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Prema njemu, i dok Srpska napredna stranka ostaje koalicija sa velikim brojem manjih partija, interesnih grupa i moćnim liderom, tako manje partije kao što je Socijalistička partija Srbije sada jedva opstaju, ili druge kao što je opoziciona Demokratska stranka idu ka gašenju.
"Mi prosto nemamo stabilne stranke", kaže Janjić.
"Nama beogradski izbori kažu da je Srbija ušla u jednu fazi koja može da se poredi na primer sa političkim životom u Italiji. Mnogo aktera, ali pobeđuju oni koji skupe mali menadžment, mnogo para i naravno što više oslonca u biznisu i tajnim službama ili policijskom aparatu".
On ističe da to nije stabilna demokratija, a ni višepartijski sistem, što ipak ne smeta evropskim integracijama.
"To je neka vrsta mešanja populizma i autoritarnosti, i sa takvim parametrima može da se uđe u EU. Ušla je u takvom stanju Bugarska, ušla je Slovačka, Italija je tamo, znači to se neće promeniti niti EU uopšte ima potrebu da utiče da se to menja. To je stanje koje će u Srbiji trajati desetak, petnaest godina", veruje Janjić.
Kako su beogradski izbori pojasnili sliku u Srbiji, sada, ocenjuje Janjić, predsednik Vučić bez ikakvih nedoumica može dalje u rešavanje pitanja Kosova. On smatra da unutrašnji dijalog, koji je pokrenuo sam Vučić, nije puno pomogao srpskom predsedniku.
"Da li je kreirao javno mnjenje za podršku – nije, da li je sebi otežao posao – jeste. Sebi je otežao posao oživljavanjem priča Dobrice Ćosića i drugih o razgraničenju, podeli teritorija. Dakle, sada su se odjedanput članovi vlade i koalicioni partneri, Vulin i Dačić, pojavili kao ozbiljna smetnja, jer su formirali jedno javno mnjenje koje misli da je to moguće rešenje", kaže Janjić.
Ipak, smatra Janjić, srpski predsednik ima dovoljno podrške da ubrzo iznese svoje viđenje regulisanja odnosa sa Prištinom, koje će predstaviti Skupštini Srbije.
"Po meni Vučić ima posao broj jedan, da snimi stanje, da primiri sve ove unutarvladajuće koalicije otpore i razlike i da pokuša što pre, pretpostavljam da će tako uraditi, do početka aprila da se pojavi sa jednim konsolidovanim predlogom, koji mora da konsultuje i druge aktrere, pred Skupštinom. Znači pojaviće se u aprilu pred Skupštinom s nečim ajde radno da nazovemo platforma".
Prema rečima Janjića, regulisanje odnosa između Beograda i Prištine je moguće po modelu dve Nemačke. On ističe da se u trenutku dok traje unutrašnji dijalog spekuliše sa nekih 11 opcija, odnosno 11 grupa predloga. Ali, smatra Janjić, ako se želi u Evropsku uniju, ima samo jedna opcija.
"To je znači da se ide na normalizaciju, da se ide na potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma da bi se ušlo u EU, da ne mora da se prizna Kosovo. Ali da se načelno ne zatvara ta perspektiva. I drugo, ne mora da se glasa za članstvo (Kosova) u UN, ali da se ne zatvara ni ta mogućnost. To je ono što se zove model dve Nemačke", smatra Janjić.
Prema njegovim rečima, u procesu normalizacije odnosa, i Beograd treba da iznese svoje glavne zahteve, što neče biti lak posao. To znači da će se tražiti da i Srbija dobije nešto, sa čime će javno menjenje biti zadovoljeno.
"Šta je to što možeš da dobiješ, a što će delovati kao ozbiljan dobitak u očima i Srba koji žive na Kosovu, i u očima Srbije. E zbog toga sam rekao da mu je posao sa unutrašnjim dijalogom otežan, jer Srbija sada misli da je sve moguće, sve, i podela i status quo, itd. Ali ja ne sumnjam da će on (Vučić) naći, on ima dovoljno uticaja i mehanizama da to uradi".
Janjić dalje očekuje da se u maju obnovi dijalog na političkom nivou u Briselu, u novom formatu.
"Dotle se konstituiše i Vlada Nemačke, a znaćemo i američkog predstavnika posmatrača, nemačkog posmatrača, i koliko ja znam ti razgovori bi trebalo da se odvijaju u nekoliko blokova. Prvo, sa političkim pregovaračima a onda i sa predsednicima. I da rezultiraju najverovatnije iduće godine, 2019, saglasnošću oko pravno-obavezujućeg sporazuma", kaže on.
Prema njegovoj oceni, od momenta kad se potpiše pravno-obavezujući sporazum Srbija ima još dve godine, po Poglavlju 35, za primenu toga, i eventualno treću za proveru realizacije.
"Tako da može ta godina biti i kraj 2019. početak 2020. Znate taj ključni moment je 31. decembar 2023, ako se ispuni ono što se dogovori u pravno-obavezujućem sporazumu do tog momenta, i zatvore se druga poglavlja, onda Srbija dobija poziv za članstvo (u EU)", veruje Janjić.
Janjić ističe da su to mogući uslovi i dinamika u regulisanju odnosa Beograda i Prištine, a koliko će se to poštovati zavisi ne samo od Beograda i Prištine, već, kako veruje, i svih drugih aktera u tom procesu.