Саудијско-канадски сукоб: Рат вредносних система
ANTIC.org-SNN
Саудијско-канадски сукоб: Рат вредносних система
6-7 minutes
петак 10. август 2018. 15:19
Зашто су канадске критике толико наљутиле званични Ријад и шта је спорно са концептом "универзалних људских права"
Да ли је канадска брига то да ли саудијске жене имају право да возе? Е па министарка спољних послова Канаде Кристија Фриленд је учинила да то постане њена брига. Узастопним критикама на рачун тога што је Ријад ухапсио борца за права жена Самару Бадави, Фрилендова је гурнула две земље на ивицу распада дипломатских односа.
„За сваку осуду“, одговорио је Ријад на твитер нападе Фрилендове, ,,Канада се упустила у дрско мешање у унутрашње послове Краљевине“. Саудијци су узвратили протеривањем канадског амбасадора, повлачењем 15.000 својих студената са школовања у Канади и ембаргом на увоз жита из Канаде. Петнаест милијарди долара вредан уговор о снабдевању Саудијске Арабије оклопним возилима би такође могао да буде угрожен.
НЕ ПОСТОЈЕ УНИВЕРЗАЛНА ЉУДСКА ПРАВА
Принц-престолонадследник Мохамед бин Салман, који увелико одступа од својих обећања о модернизацији краљевства, делује као да му је доста западњачких лекција о демократским вредностима и моралу. Недељу дана након што је папа Фрања одбацио смртну казну као „недопустиву“, Ријад је разапео осуђеног убицу у Меки. У Саудијској Арабији за хомосексуалност можете добити смртну казну.
Ни председник Доналд Трамп, ни Стејт департмент нису заузимали стране, али се Вашингтон пост буса насловом: „Људска права су свачија посла“. „Оно што г-ђа Фриленд и Канада исправно увиђају јесте да су људска права… универзална вредност, а не власништво краљева и диктатора који би да их арбитрарно додељују и ускраћују пуцњем прстију. Дугорочна пракса порицања основних права грађана, и то нарочито жена у Саудијској Арабији, као и посебно свиреп третман појединих дисидената – попут јавних осуда којима је засут брат Бадавијеве – су питања легитимне бриге у свим демократијама и слободним друштвима“.
„Традиционална улога Сједињених Држава јесте да бране универзалне вредности свуда где се по њима гази и да покажу силеџијским аутократама да не могу да се извуку тако што ће своја прљава посла крити иза затворених врата.“ Пост је позвао министре спољних послова свих чланица Г7 да поделе твит Фрилендове „Основна права су свачија посла“.
Али ове самоуверене тврдње отварају прегршт питања. Ко одлучује шта су „основна права“ или „универзалне вредности“? Саудијска Арабија је апсолутистичка монархија која никада није дозвољавала женама да возе аутомобиле и која је одувек бичевала криминалце и практиковала смртну казну. Откад су ове праксе почеле да противрече „универзалним вредностима“?
Откад је то „традиционална улога“ Америке да брани право жена да возе аутомобиле у свакој земљи, кад жене у Америци нису имале ни право гласа до окончања Првог светског рата? У Америци су педесетих хомосексуализам и абортус сматрани срамним појавама и озбиљним кривичним делима. Сада су абортус и хомосексуалност проглашени за уставна права.
Бела кућа у дугиним бојама у знак подршке LGBT заједници
Јесу ли то основна људска права? За кога? Зар 55 милиона абортуса у САД за 45 година не представља питање људских права? Да ли је за Америку постала морална обавеза да широм света заговара абортусе и LGBT права, иако добар део њене јавности обе појаве види као знаке националне декаденције и опадања? А ако су Саудијци реакционари које би требало да осудимо заједно са Канадом, зашто онда сањамо о „арапском НАТО-у“ у којем би Саудијска Арабија била уговорни савезник са којим бисмо заједно ратовали против Ирана?
Иран макар одржава изборе на сваке четири године, иранске жене делују мање ограничене у својим правима, а антирежимске демонстрације се толеришшу више него што је то случај у Саудијској Арабији.
ОСВРТ УНАЗАД
Хајде да размотримо нашу историју. Од 1865. до 1965. сегрегација је била закон на југу Америке. Да ли је такво ускраћивање грађанских и политичких права могло да оправда инострано мешање у унутрашње послове Сједињених Држава?
Како би председник Ајзенхауер, који је употребио војску како би угушио протест Афроамериканаца у средњој школи Литл рок, реаговао да су Британци и Французи захтевали да Америка оконча сегрегацију? У дехристијанизованој ново-Америци, све религије се третирају једнако и ниједна се не сме учити у школи.
Међутим, у готово 50 земаља муслимани су већина и они верују да нема бога осим Алаха, да је Мухамед његов пророк и да су све остале религије лажне. Је л’ муслимани немају право да инсистирају на примату њихове религије у земљама у којим владају? Није ли мешање Запада у ове ствари формула за бесконачни конфликт?
У Америци су слобода говора и слобода штампе загарантовани. Та права предвиђена Првим амандманом обухватају и клевету, увреду, непримерен речник, светогрђе, порнографију, спаљивање заставе и објављивање напада на верска уверења, саму нашу државу и владу САД. Уколико нека друга земља одбаци такве слободе као самоубилачке глупости, да ли то ми имамо некакву обавезу да се умешамо у њихова унутрашња питања?
Недавно је Индепендент објавио:
„Од прошле године су стотине хиљада, а можда и милиони невиних Ујгура и других етничких мањина у региону Синкјанг на северозападу Кине неправедно ухапшени и утамничени у ономе што кинеске власти називају ‘камповима за политичку реедукацију’. Хиљаде су нестале. Постоје кредибилни извештаји о мучењима и смрти међу затвореницима…Међународна заједница је углавном реаговала ћутањем“.
Саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман и Доналд Трамп
У реду, је л’ неко расположен за санкције против Си Ђинпингове Кине? Или су права Ујгура мање вредна од права саудијских феминисткиња?
Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ