Сијарто: Забраном увоза руског гаса Брисел руши темеље ЕУ
ANTIC.org-SNN
Сијарто: Забраном увоза руског гаса Брисел руши темеље ЕУ
Драган Јаковљевић
5–6 minutes
Будимпешта ‒ Мађарска влада, која има важећи уговор са Руском Федерацијом о снабдевању природним гасом до 2036. године, најавила је могућност покретања правне акције против Европске уније због планиране забране увоза руског гаса. Ову намеру саопштио је министар спољних послова Петер Сијарто, уз оцену да би применом такве забране дошло до флагрантног кршења основних начела на којима почива унија.
Говорећи на маргинама састанка министара енергетике земаља чланица у Луксембургу, Сијарто је нагласио да Мађарска не прихвата предложене мере Европске комисије, за које тврди да се не могу сматрати обичним трговинским одлукама.
„Овде се не ради о тржишним механизмима, већ о политички мотивисаним санкцијама”, упозорио је шеф мађарске дипломатије, указујући да је за доношење санкција у оквиру заједничке спољне политике ЕУ неопходна сагласност свих чланица.
Предлог Европске комисије подразумева усвајање новог закона којим би се поступно обуставио увоз руског гаса, што подразумева престанак закључивања нових уговора од почетка 2026. године, окончање краткорочних уговора до јуна исте године и престанак важења дугорочних уговора до почетка 2028. Иако је предлог добио подршку већине чланица, према правилу квалификоване већине, односно подршке најмање 55 одсто држава које представљају 65 одсто становништва ЕУ, наишао је на оштро противљење Будимпеште и Братиславе. Обе земље истичу да би о питањима која директно погађају њихову енергетску безбедност морале имати могућност коришћења права вета. Европски комесар за енергетику Дан Јергенсен одбацио је оптужбе о правној неоснованости предлога, тврдећи да је „правна подлога предвиђених мера потпуно легитимна” и да Русија, након бројних случајева кршења трговинских и безбедносних обавеза, „више не представља поузданог партнера”. На истом састанку, Савет ЕУ је објавио подршку плановима за престанак зависности од руских енергената до јануара 2028. године, али је истакнуто да предлог закона још нема коначну форму и да се тек очекује финална расправа у Европском парламенту.
Мађарска се и даље у великој мери ослања на руске енергенте. Према доступним подацима, преко 80 одсто природног гаса који се користи у овој земљи потиче из Русије, а испоруке се обављају путем „Турског тока”, из правца Србије. Уговор између Мађарске и „Гаспрома”, потписан 2021. године, обухвата дугорочно снабдевање по фиксним и повољним условима до 2036.
Будимпешта упозорава да би увођење нових правила могло довести до нарушавања енергетске стабилности у региону и тврди да Брисел једнострано намеће решења без уважавања различитих економских и инфраструктурних реалности земаља чланица. Уколико дође до усвајања предлога закона у предложеној форми, Мађарска ће, како се најављује, уложити тужбу Суду правде Европске уније у Луксембургу.
Очекује се да ће Европски парламент у наредним седмицама покренути дебату о нацрту закона уз могућност уношења амандмана, што би донекле могло да ублажи или прецизније дефинише поједине сегменте тог правног акта. Поред правног аспекта и унутрашњих подела, питање руског гаса отвара и шире геополитичке импликације за Европску унију. Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, ЕУ је постепено смањивала енергетску зависност од Москве, уводећи низ пакета санкција и тражећи алтернативне изворе снабдевања, пре свега у виду течног природног гаса (ЛНГ) из САД, Kатара и других произвођача. Ипак, тај процес није био равномеран, док су неке земље убрзано изградиле инфраструктуру за увоз ЛНГ-а и развиле механизме за прелазак на обновљиве изворе енергије, друге су, попут Мађарске и Словачке, остале везане за руске испоруке због географских, економских и политичких околности.
Аналитичари упозоравају да овакве поделе унутар ЕУ указују на дубљи проблем у механизму доношења одлука када је реч о критично важним секторима попут енергетике. Питање је колико се може инсистирати на јединственом приступу ако се не уважавају интереси и специфичности појединачних држава. Извори из дипломатских кругова наводе да би се евентуална правна битка Мађарске могла проширити и на још неке чланице које се осећају угрожено.
Истовремено, Брисел покушава да ојача унутрашњу кохезију у оквиру „Зелене агенде” и стратегије за енергетску транзицију, али критичари тврде да се одлуке често доносе под притиском геополитичких фактора, а не на основу реалних техничких и економских могућности. Kако се процес усвајања закона наставља, у фокусу ће у наредном периоду, очигледно, бити не само однос ЕУ према Русији већ и тест одрживости јединства европске енергетске политике.