Lakše je da vlast promeni čoveka, nego čovek vlast
ANTIC.org-SNN
KOMENTAR
Lakše je da vlast promeni čoveka, nego čovek vlast
Piše: Vladan Dinić
Pustio bih ja njega, ali neće on mene! Nije to narod džaba izmislio?!
Jer, ako je u Srbiji najveći problem “Kurir”, iliti Aca (Raje) Rodić i “Adria media”, onda smo mi Srbi, veoma srećni, a Srbija najsrećnija zemlja na planeti Zemlja.
Ne znam čime, (znam zašto!) smo svi mi koji pomalo znamo da čitamo, a još bolje da čujemo i slušamo, zaslužili da nas svakodnevno sa stranica “Kurira” dočekuje - nekad opravdan, katkad manje, često bezrazložan napad na nejakog Vučića i njegovu kliku: Nešu, Julina, Santosa, malog Velikog gradonačelnika, najboljeg u istoriji Beograda (osmislio AV) i druge...
Ali, istovremeno ni zaštitnici, pretorijanci aktuelnog predsedika Srbije - DJV, Željko Pink i njegova pisanija (eh da je drug Tito znao da se ovako piše, nikad ne bi napisao ono čuveno, valjda i jedino pismo narodu Jugoslavije, radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji), pa dvojac bez kormilara iz Srpskog telegrafa Milan Lađević i doskora desna ruka Ace Rodića, Saša Milovanović, a tu je, uvek kad treba i novokomponovani preletačević od Tadića do Vučića, mag marketinga, ma kakav mag Beli mag, Nebojša Krstić, novopečeni i napredni milioner koji je ovladao zemaljskim marketinom, a sad posredstvom Etihada prodaje maglu i po nebesima...
I, tako iz dana u dan. Predsednik je dosad odbrojao do 65, i obrnto, ali pljuvanje se nastavlja.
Naravno da sam gledao intervju svog prijatelja, sad predsednika Srbije, na Pinku (zašto li samo plaćamo državni javni servis kad je za naprednjačke lider to Pink,a kad zatreba i Milomir Marić na Srećnoj TV).
Od intervju predsednika Srbije očekivao sam mnogo – dobio sve poznato i bajato, ali...
Ili je voditeljka emisije analfabeta pa nije znala sve odgovore na pitanja koja joj je Vučić postavljao, kao da je bila na ćuvenom Pisa testu, a predsednik profesor?!.
Ako je bila, a bila je, dobila je - čistog keca.
Sedi dole, pojma nemaš.
Ipak, u poplavi raznih gluposti, budalaština i da ne zaboravim, farmi i parovi, znao sam da se iza brda nešto – valja?!
Nadao sam se da nije došao kelner da naplati - Kosovo?!
Stigao je!
Dakle, predsednik Srbije rešio da raščisti ono što vekovima opterećuje, sad se to kaže, deo zapadnog Balkana, obo što je mit od 1389. i cara Lazara, zakuvano od Prizrenske lige, pa zamumuljano u doba najvećeg sina naših naroda i narodnosti JBT, a posle su se ređali svi i, po navici, ponavljali.
Sedi jedan.
Jedan zbog olako obećane brzine, drugi zbog prebrze brzine, treći što mu je pucao prsluk i za Kosovo i za Metohiju, četvrti, jer je gledao da to naplati, peti da KiM koristi kao rudnik glasova, šesti da napuni džepove...
Ipak, sve se nekako moglo, dok se u kolo ne uhvati NATO, a sad veliki prijatelji našeg predsednika: EU, Brisel, biltovi, klarkovi, olbrajtke, guzenbauri, blerovi, rame, klintonovi, angele i mogerinijeve...
Kod tih Vučićevih velikih prijatelja sve može osim - prijtelj za prijatelja, sirenje za para, ili možda smo braća, al kese nam nisu sestre?!
I, opštenarodni dijalog.
Počeo je, javljaju se i Kurta i Murta, ali...Vućić nit romori, nit govori.
Ceka od nas, dakle i od mene, nekakav suvisli predlog?!
Dobro, istina nisam mudrac kao Dejan Vuk Stanković ili onaj Anđelković, Vučićevića, Mitrovića, Cvijanovića, Krleta da ne pominjem, ali evo da u formi pitanja predložim, a to su radikali, svojevremeno dok je Vučić bio s njima zagovarali:
l Može li Skupština Srbije da donese odluku i da 16,2 odsto silom teritorije teritorije proglasi, delom zemlje pod okupacijom?!
I da o tome obavesti Generalnu skupštinu UN i Savet bezbednosti?!
Ako može, a može, onda bi to bilo – to. Jer teritorije pod okupacijom su briga UN i privremenim gazdama nije baš ni prosto ni lako da ispune sve uslove iz Povelje i brojnih konvencija UN?
Možda je moguće. Ne tvrdim, znam da će oni u Brielu, oni u NATO, oni koji su priznali tzv. nezavisno Kosovo da se mršte, ali ako smo još uvek samostalna zemlja, ako svoje odluke donosimo sami, ako poštujemo sebe i svoju istoriju, a predsednik Srbije to svakodnevno nama poručuje, onda – neka oni tamo vide šta će i kako će.
Krupno pitanje – status Kosova i Metohije, koje je otvorio Aleksandar (koji nema mač kao Aleksandar Veliki) pa da problem preseče, možda može i prostije da se reši!
Kako?
Referendumom!
1.) Da li ste za priznavanje nezavisnosi Kosova i Metohije?
2.) Da li ste za ulazak u EU, bez Kosova?
3.) Da li ste za ulazak u Nato?
4.) Da li ste za ukidanje Republike Srpske?
Mislim da su pitanja jasna, pa ko voli nek izvoli. I Vučiću bi posle toga bilo i mnogo lakše i jasno.
Ovako, mi predlažemo. Vučić i Vlada to prihvate, Ana Brnabić pretoči u srpski zahtev (može i elektronski) obavesti One Koje Treba i – to bi bilo to.
Ovako ispada, kad je teško - Cović (a ni njemu nije baš lako, vreme slave je zašlo, ostao je bez tima i igrača i sada je više general bez vojske, nego trostruki šampion Balkana...
Bez referenduma, ne mere, ali, ko zna, da li će taj najdemokratskiji čin izjašnjavanja i prezentiranja odobriti najveće demokrate na svetu, kad sami sebe hvale, a pravi mosnstrumi kad ne mogu svoju volju snagom argumenata, a ne argumentom snage (drugom) da nametnu.
Drugačije ne vidim svrhu dijaloga, jer sve se može kad se hoće?!
Ili, ipak, ne može?
Nije fer od Vučića da sad od nas, raje, traži predloge, za ono što su njegovi predhodnici, i on sam zakuvali.
Jer, da me je pitao, a nije, da li da penzionerima otme penzije, odgovor bi bio – NE!
Da me pitao da li da ukine parazitske agencije (kako je inače u kampanji obećavao) odgovor bi bio – DA!
Da me pitao da li da smanji bezobrazno visoke plate Fiskalnom savetu, odgovor je – DA!
Da me je pitao da li predsednik države treba da ima veću platu od 123 hiljade dinara – odgovor bi bio – DA.
Da li lekari, profesori trebaju da imaju veću platu odgovor bi bio – DA.
Da li je trebalo Savamalu da ruše pod fantomkama, odgovor je – NE!
Da li treba on da vozi bager, odgovor bi bio – NE!
Da me je pitao, a nije, kako srušiti objekte u Savamali odgovor bi bio: sa sudskom presudom!
Dakle, mogao bih tako do beskraja, nikoga ni za šta nije pitao, a sad – kao pita?!
Znate šta, možda vlast stvarno promeni čoveka?!
Uostalom, lakše je da se čovek promeni nego vlast!