Sputnik
3-4 minutes
15:27 27.11.2017(освежено 15:36 27.11.2017) Преузмите краћи линк
Наш народ би рекао, ’ајде што је Запад преварио генерала Младића, већ је преварио и Русе, прецизније и Михаила Горбачова, а касније и Бориса Јељцина.
Горбачов је насео на лаж да се НАТО неће ширити на постсовјетски простор, да НАТО неће у своје чланство примати државе бивше чланице Варшавског уговора, а поготово да неће примати нове државе, бивше совјетске републике. Горбачов је у све то поверовао, а догађаји после показују да га је Запад безочно преварио.
Сличан наивац био је и Борис Јељцин, који је поверовао у обећања Запада да прихвата Русију као равноправног партнера и да Запад неће користити своју победу у Хладном рату зарад геостратешких интереса. Два руска наивца у само 15 година њихове владавине, па да штета буде катастрофална.
© Sputnik/ Александар Милачић
За разлику од њих, генерал Ратко Младић је два пута поверовао Западу. Прво је бивши председник САД Џими Картер негде крајем 1994. и почетком 1995. године долазио на Пале да се договори око лобирања у српску корист. То је српска страна платила милион долара, плус жути джемпер који је лично исплела и Картеру поклонила супруга Радована Караджића, Љиљана Караджић.То лобирање се односило на договор да Срби испразне просторе на западу Републике Српске, пре свега општине Кључ и Јајце и још неке друге, а да ће заузврат Србима припасти Тузла, Сребрница, Горажде, Жепа…
Срби, и политичари и генерали су у то поверовали, јер је Картер тврдио да је то договор са Вашингтоном. Када је у лето 1995. кренула операција хрватско-муслиманских снага, из општина на западу Републике Српске прво су побегле политичке структуре СДС-а, знали су за договор, затим војне јединице, и на крају је у бежанију кренуо и народ.
Када је руководство са Пала упитало Картера, шта би са Тузлом, Гораждем и осталим местима, које Срби треба да добију као компензацију за напуштене општине на западу, одговор бившег америчког председника био је: „Ви Срби сте нас неколико пута већ зајебали, можемо и ми вас једном“. Преварени и Караџић и Младић. Оде милион долара, плус жути джемпер…
Други пут када је Запад преварио генерала Младића било је пуштање двојице оборених и заробљених француских пилота у јесен 1995. Ратификација Дејтона дошла је у питање, јер је ту ратификацију управо Париз условљавао пуштањем на слободу двојице пилота с оборенпог „миража-2000“.
У Зворник, у Републику Српску је ради тога допутовао и генерал Дуен, начелник генералштаба француских оружаних снага, којем је генерал Младић предао пилоте.
Био сам тамо тог јутра и када сам упитао сараднике генерала Младића шта тим гестом добија Република Српска, а шта генерал, рекли су ми да Република Српска добија француску хуманитарну помоћ, а Младић чврсте француске и америчке гаранције да никада неће бити суђен пред било којим међународним судом. И генерал Ратко Младић им је наивно поверовао. Или историја на делу потврђује колико су Срби и Руси заиста браћа. У веровању Западу…