Србија на линији медијске ватре

[ANTIC.org-SNN]

politika.rs

Политика Online - Ср­би­ја на ли­ни­ји ме­диј­ске ва­тре

4-5 minutes

---

На од­лу­ку Ру­си­је да се не­ки ме­ди­ји про­гла­се „стра­ним аген­ти­ма”, као од­го­вор на оно што је Аме­ри­ка учи­ни­ла пре­ма Спут­њи­ку и Ра­ши ту­деј, огла­си­ли су се Ам­не­сти ин­тер­не­ше­нел и Хју­ман рајтс воч, кри­ти­ку­ју­ћи та­кав став Мо­скве. Пре њих ре­а­го­вао је ОЕБС. 

Ове ор­га­ни­за­ци­је ни­су ре­а­го­ва­ле ка­да је Аме­ри­ка на­ја­вљи­ва­ла, а он­да и прак­тич­но оза­ко­ни­ла „стра­ну аген­ту­ру” за ру­ске ме­ди­је! И из не­ких европ­ских ор­га­ни­за­ци­ја је на­го­ве­ште­на оштра ре­ак­ци­ја због од­лу­ке Ру­си­је. Европ­ски пар­ла­мент је од­лу­чио да обез­бе­ди ви­ше од ми­ли­он евра за ја­ча­ње ин­фор­ма­тив­не мре­же у су­прот­ста­вља­њу „ру­ској опа­сно­сти”. Не­зва­нич­но се чу­је да би из САД то мо­гли да бу­ду Глас Аме­ри­ке и Сло­бод­на Евро­па, гла­си­ла аме­рич­ке ад­ми­ни­стра­ци­је и вла­де те зе­мље, од ко­јих се је­дан еми­ту­је из Че­шке. Да­кле, на „љу­ту ра­ну” се од­го­ва­ра „љу­том ра­ном”, што ја­сно по­твр­ђу­је да су од­но­си Ва­шинг­то­на и Бри­се­ла баш у зо­ни „хлад­ног ра­та”. И уме­сто да су Хју­ман рајтс воч и Ам­не­сти ин­тер­е­не­ше­нел, а по­го­то­во ОЕБС, уста­ли ра­ни­је, да у име де­мо­кра­ти­је и сло­бо­де за­у­ста­ве сва­ки по­ку­шај „ућут­ки­ва­ња”, то су учи­ни­ли тек ка­да је Мо­сква на исти на­чин од­го­во­ри­ла Аме­ри­ци. И на­рав­но, стре­ли­це пре­ко­ра су упу­ће­не Ру­си­ји, Аме­ри­ка се и не по­ми­ње. Иг­но­ри­ше се и чи­ње­ни­ца да се Ва­шинг­тон по­зи­ва на за­кон из 1938. го­ди­не, по­знат као „бе­дем” за су­прот­ста­вља­ње Хи­тле­ро­вом на­ци­зму. Алу­зи­је су ја­сне, али то не до­ти­че ни „ху­ма­ни­тар­це”, ни „оеб­сов­це” у њи­хо­вој „де­мо­крат­ској ми­си­ји”. Ци­ни­зму и ли­це­мер­ју не­ма кра­ја. А у ова­квим ре­а­го­ва­њи­ма и ова­квој „бри­зи” по­ме­ну­тих ор­га­ни­за­ци­ја – и ли­це­мер­ја и ци­ни­зма има на­пре­тек. Њи­хов кре­до да се бо­ре за људ­ска пра­ва, за де­мо­кра­ти­ју, сло­бо­ду из­ра­жа­ва­ња, сло­бо­ду го­во­ра, ме­ди­ја и слич­но, пре­тва­ра се у фло­ску­лу и бе­сми­сле­ну ман­тру у ко­јој круп­ним ре­чи­ма же­ле да са­кри­ју да их то у ства­ри не ин­те­ре­су­је и да је по­ли­ти­ка до­ми­нант­на у све­му. Би­ло да је реч о ху­ма­ни­тар­ним ак­тив­но­сти­ма, би­ло на­вод­ној бри­зи за људ­ска пра­ва, сло­бо­де – све то пред­ста­вља нај­о­бич­ни­ју фа­са­ду за оства­ри­ва­ње по­ли­тич­ких ци­ље­ва. 

На­рав­но, не­ко ће се пи­та­ти ка­кве ве­зе Ср­би­ја има с тим! И те ка­ко ве­ли­ке. Зар се из Ва­шинг­то­на и Бри­се­ла Ср­би­ји не спо­чи­та­ва да је под ве­ли­ким ути­ца­јем ру­ске про­па­ган­де ко­ја се од­ви­ја пре­ко ме­ди­ја, као што су Спут­њик (је­дан пор­тал!) и РТ ко­ји, уз­гред, ко­ли­ко је по­зна­то и не­ма еми­си­је на срп­ском је­зи­ку? Исто­вре­ме­но, Ср­би­ји се за­ме­ра да је мно­го ру­ских ор­га­ни­за­ци­ја ко­је де­лу­ју на овом под­руч­ју и да би тре­ба­ло да их се Ср­би­ја осло­бо­ди. Јер, за­бо­га, они угро­жа­ва­ју ста­бил­ност за­пад­ног Бал­ка­на (ка­ко га зо­ву) и до­во­де у опа­сност „пле­ме­ни­те на­ме­ре За­па­да” у овом де­лу све­та! По­не­ки од оних ко­ји до­ђу у Бе­о­град отво­ре­но пре­те, усло­вља­ва­ју, уце­њу­ју; дру­ги опет из удоб­них бри­сел­ских фо­те­ља из „нај­бо­љих на­ме­ра”  са­ве­ту­ју Ср­би­ји ка­ко да се по­на­ша и у овом сми­слу. Је­дан од се­дам за­кљу­ча­ка у пот­пи­са­ном до­ку­мен­ту са НА­ТО-ом, нај­ви­шем сте­пе­ну са­рад­ње, ди­рект­но тра­жи да се ра­ди на про­ме­ни све­сти гра­ђа­на Ср­би­је о НА­ТО-у и да је то оба­ве­за др­жав­них функ­ци­о­не­ра! Да се за­бо­ра­ви њи­хов „ми­ло­срд­ни ан­ђео”, 2.500 по­ги­ну­лих, ра­зо­ре­на зе­мља и за­тро­ва­на за „век ве­ко­ва” оси­ро­ма­ше­ним ура­ни­ју­мом. Све у име бу­дућ­но­сти. Или, да се за­бо­ра­ви бру­тал­на ин­фор­ма­тив­на агре­си­ја ла­жи, не­и­сти­не, раз­не кон­струк­ци­је, из­ми­шљо­ти­не лан­си­ра­не пре­ко за­пад­них ме­ди­ја (елек­трон­ских и штам­па­них) у вре­ме њи­хо­вог „ми­ло­срд­ног”, до бом­ба­р­до­ва­ња на­ци­о­нал­не ин­фор­ма­тив­не ку­ће – РТС-а! 

Рат „стра­ним аген­ти­ма” на ре­ла­ци­ји Ва­шинг­тон–Мо­сква, уз укљу­че­ње ЕУ, већ се пре­ла­ма и пре­ко на­ших ле­ђа, а по­на­ша­ње ОЕБС-а и по­ме­ну­тих ху­ма­ни­тар­них ор­га­ни­за­ци­ја ја­сно по­ка­зу­је да им ни­су стра­ни дво­стру­ки стан­дар­ди, ни­ти им мањ­ка ли­це­мер­ја и ци­ни­зма. 

Дра­ги­ша Пе­тро­вић, но­ви­нар, Кра­гу­је­вац