Биљана Баковић
2-3 minutes
Већ од ове године народни посланици који припадају националној мањини чије учешће у популацији Србије достиже најмање два одсто могли би да стекну право да се обраћају Народној скупштини на свом језику. Према последњем попису из 2011, ово право остварили би посланици припадници бошњачке, мађарске и ромске мањине. Народна скупштина ће, наравно, обезбедити услове за то. Реч је о једној од новина које су предвиђене бројним изменама законских одредаба које су у вези са положајем и правима националних мањина у Србији, а које би требало да буду усвојене током ове године.
Пред Владом Србије тренутно су нацрти закона о изменама и допунама Закона о заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писама, која ће врло брзо да утврди њихове предлоге и пошаље их у скупштинску процедуру, кажу у Министарству државне управе и локалне самоуправе за „Политику”. Доношење ових закона део је мера предвиђених Акционим планом за остваривање права националних мањина, који је влада усвојила почетком 2016. године и који представља један од стратешких политичких докумената у процесу приступања Србије Европској унији, када је у питању положај, заштита и остваривање права и слобода националних мањина.
Овим изменама ће, рецимо, прецизније бити дефинисана употреба језика и писама националних мањина у исписивању топонима у насељеним местима. Тако се, на пример, предвиђа могућност исписивања топонима на језику националне мањине која није у већини у јединици локалне самоуправе, у насељима где их има минимум 15 одсто према последњем попису. Предвиђена је, између осталог, и обавеза уређивања питања објављивања прописа на језицима националних мањина.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
http://www.politika.rs/articles/details/396449