Миодраг Крецуљ
1-2 minutes
Као богатог ујака из Америке о којем не водимо бригу нити га позивамо на породичне светковине, дијаспоре се сетимо кад зашкрипи и кад се нема куд. Свеједно да ли је реч о зајму за „Препород Србије”, мајским поплавама или нечем трећем, дијаспора је ту да подржи и помогне, упркос прећутном прихватању често понижавајућег односа на штету сопствених интереса.
Превелика упућеност на државу и упадљиве емоције окосница су њене немоћи да се у постојећој констелацији избори за право да у границама реалног партнерски утиче на сопствену судбину.
Још је Адорно приметио: „Исти узроци дају исте последице” – чинити увек исто, а очекивати да се догоди нешто друго дефиниција је лудости, а управо све се деценијама врти у истом кругу лажних обећања и изневерених очекивања.
Члан Форума српске дијаспоре, Минхен
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ