ЕК одбацила хрватске услове Београду у процесу преговарања
ANTIC.org-SNN
ЕК одбацила хрватске услове Београду у процесу преговарања
БРИСЕЛ – Европска комисија одбацила хрватске захтеве у спору са Србијом којим је практично блокирала Србију у преговарачком процесу и отварању поглавља 23, јавили су хрватски медији позивајући се на интерни документ те комисије.
Реч је пре свега о питању српског закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине за који ЕК каже да не треба да буде услов за отварање преговора у поглављу 23 Правосуђе и темељна права, те да такав став заступа од почетка, јавила је Хина.
Загребачки Јутарњи лист пише данас да је приговор Хрватске на закон по којем Србија суди за ратне злочине почињене у Хрватској Европска комисија одбацила и пре него што је Хрватска блокирала Србију.
Један од кључних захтева Хрватске, за који тражи и да се угради као мерило Србији у приступним преговорима с ЕУ у поглављу 23, оном о правосуђу и темељним правима, јесте модификација закона о надлежностима „органа власти Србије у процесуирању ратних злочина”.
Подсећа се да је ових дана то питање привукло већу пажњу јавности јер је Хрватска, тиме што није дала сагласност на усвајање извешћа Комисије о мерилима за отварање тог поглавља, заправо блокирала напредак тог истог поглавља, што се у јавности представља као хрватска блокада пута Србије према ЕУ.
Питање је додатно изазвало тензије јер се Србија налази у предизборној кампањи.
Али, о том питању већ се дуго комуницира на релацији Европска комисија - Хрватска, али постоје несугласице.
Хрватска је Комисији јасно доставила своје аргументе зашто такав закон сматра неприхватљивим. Али Комисија је, након што је саслушала и Србију која је исто тако ЕУ доставила своје аргументе, заправо одбацила хрватске примедбе.
То је јасно и из non-papera, до којег је дошао и Јутарњи лист, који је припремила Европска комисија о хрватским аргументима о неприхватљивости неких одредби споменутог српског закона.
Хрватска у својим аргументима наглашава да такав закон, којим Србија своју кривичну надлежност проширује и на шест других држава насталих на територију бивше Југославије, крши општеприхваћена начела кривичног и међународног права, начело правне предвидљивости те посебно начело немешања у унутрашње послове других држава. Хрватска наводи да пажљива анализа тог закона јасно показује да се не односи на начела универзалне јурисдикције, јер се не односи на териториј било које државе, већ се ограничава само на оне с подручја бивше Југославије.
„Овај закон ствара нови хибридни принцип, непознат савременом међународном и компаративном праву”, наводи Хрватска у својим аргументима. Загреб истиче да је Србија једина која у своју надлежност проширује кривичну јурисдикцију изван своје територијеа на селективан начин, на шест других држава, те да Србија крши и начело примене универзалне јурисдикције „у доброј вери”.
Хрватска као пример политички мотивисане злоупотребе тог закона спомиње и оптужницу против босанскохерцеговачког политичара Ејупа Ганића, који је због те српске тужбе он ухапшен у Британији.
Хрватска цитира и британског судију који је Ганића ослободио, уз образложење да „не види ништа што би могло оправдати ову оптужницу осим политички мотивисаног процеса”.
Но, без обзира на све хрватске аргументе, Европска комисија сматра да међународно право не спречава било коју државу да своју јурисдикцију прошири и такозваном екстратериторијалном јурисдикцијом или „универзалном јурисдикцијом”.
Тај закон, према мишљењу Европске комисије, „не представља кршење суверенитета дотичне државе” нити представља мешање у унутарашње послове те државе. Европска комисија чак наводи да би, и кад би Србија укинула одредбе о оперативном дијелу где се спомиње надлежност над територијом бивше Југославије, и даље на основи универзалне јурисдикције могла судити хрватским држављанима за злочине почињене на хрватској територији.
Комисија сматра да би две државе саме требало сваки случај сукоба око јурисдикције да реше међусобном сарадњом.
Ових дана трају консултације између Хрватске и Европске комисије, али и с другим државама чланицама, како би се пронашао начин да се процес покрене и Србија до краја јуна отвори поглавље 23. Хрватска верује да би неки од њених захтева требали бити и мерила ЕУ према Србији у овом поглављу, било као „прелазна мерила” која се сада уводе или као мерила за затварање.
Коцијанчић: Комисија ишчекује отварање Поглавља 23 и 24
Портпаролка Европске комисије за суседску политику и преговоре о проширењу Маја Коцијанчић поновила је данас за Танјуг да Европска комисија подржава и с нестрпљењем ишчекује отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима Србије и ЕУ.
Поводом вести да је Европска комисија одбацила захтеве којим је Загреб практично блокирао Србију у преговарачком процесу и отварању поглавља 23, Коцијанчић је поновила раније изнети став Комисије.
„Европска комисија с нестрпљењем ишчекује наредне кораке у процесу приступања Србије Европској унији и отварање Поглавља 23 о првосуђу и темељним правима и 24 о правди, слободи и безбедности”, навела је она.
Разговори су у току, и Комисија је спремна да пређе на наредне кораке чим буде постигнута једногласност међу државама чланицама, додала је Кочијанчић. (Танјуг)